„SLAGALICA = PUZZLE-šesti deo-Nastavak 4
„SLAGALICA = PUZZLE“
šesti deo
Snežana Zorić
Nastavak 4. :
IZVODI IZ ŠTAMPE POVODOM NOVE PREVARE SRBA
_________________________________________________
Marti Ahtisari otišao sa Kosmeta zadovoljan razgovorima - Korak napred ka kompromisu
BEOGRAD - Specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari vratio se u Beč zadovoljan učinkom četvorodnevnih razgovora koje je u Prištini i Zvečanu vodio sa članovima albanskog pregovaračkog tima i predstavnicima Srba, mada je, kako je i sam priznao, ostalo još mnogo otvorenih pitanja, ne precizirajući o kojimA je reč. Izuzetak je pitanje podeljene Kosovske Mitrovice, koje je nazvao najdelikatnijim.
- Marti Ahtisari je zadovoljan sastancima sa srpskom i albanskom stranom, koje je tokom protekle nedelje imao u Prištini jer je postignut napredak - rekao je Ahtisarijev portparol Remi Durlo. I ovoga puta Ahtisari je pozvao Prištinu i Beograd da budu spremni za ustupke kako bi se sporazumeli. Nastavak razgovora, prema Durloa, može se očekivati u septembru. Najverovatnije 8. ili 10. septembra, kada bi delegacije trebalo da razgovaraju o decentralizaciji, zaštiti prava manjina i crkvenom i kulturnom nasleđu. Do tada, specijalni izaslanik će srediti utiske i, na osnovu onoga što je čuo, pripremiti novu rundu pregovora.
Od ovog Ahtisarijevog dolaska na Kosovu mnogo se očekivalo, pa je logično i pitanje kakav je ishod sastanaka koje je imao. - Ahtisari je još jednom saslušao mišljenje obe strane. Delegacije su iznele svoje stavove po pitanju decentralizacije, prava manjina i zaštite religijskih objekata. Progres je napravljen u tom smislu da se pregovori nastavljaju. Komesar je u razgovoru sa predstavnicima severnih opština poručio da je presecanje saradnje sa vlastima iz Prištine bio pogrešan i degradacioni korak, koji je samo napravio dodatne poteškoće za kosovske Srbe. Oni koji su ostvarivali prihode iz Prištine, više ih nemaju i to zato što su sami tako odabrali. Takav potez bio je korak unazad.
Dok je Ahtisari boravio na Kosovu, u javnosti se spekulisalo da on pokušava da nametne Albancima ideju o dodatnih devet opština, preko onih pet koje je Priština do sada ponudila. Durlo, međutim, nije mogao da govori o detaljima razgovora i ponudama koje su iznete na sto. - Rekao bih samo da je više pažnje poklonjeno limitu budućih opština, odnosno onom broju opština koji je već prihvaćen i o njihovim nadležnostima. Zaključak je da smo tu uspeli da postignemo napredak. Ne mogu da preciziram šta je konkretan dogovor. Međutim, o tačnom broju budućih opština nije bilo opširnijeg razgovora.
Miloševićev rat uticaće na status
BEČ - Šef Unmika Joakim Riker izjavio je da će istorijske činjenice, odnosno rat koji je na Kosovu vodio režim Slobodana Miloševića, imati važnu ulogu prilikom donošenja odluke o budućem statusu južne srpske pokrajine. - Uveren sam, iako to ne spada u moje nadležnosti, jer je to u nadležnosti izaslanika UN Martija Ahtisarija i Saveta bezbednosti UN, da će istorijska pozadina, to jest činjenica da je režim Slobodana Miloševića na Kosovu vodio praktično rat protiv vlastitog stanovništva imati važnu ulogu prilikom donošenja odluke o statusu - objasnio je Riker u intervjuu za jučerašnji bečki Standard.
Prema njegovim rečima, ako se imaju u vidu tri "ne" Kontakt grupe - a to je da nema povratka na status pre 1999, nema podele Kosova i nema priključivanja pokrajine susednoj zemlji, onda svako može imati vlastite zaključke o ishodu budućeg statusa.
- Ako bude ispoštovan plan koji je sebi zacrtao izaslanik Ahtisari, prema kome će doći do rešenja o statusu do kraja godine, onda će između donošenja rezolucije i stupanja na snagu statusa postojati prelazni period od nekoliko meseci. Najkasnije s danom statusa bi se okončao i mandat Unmika - rekao je Riker. On je uveren da u pregovorima o budućem statusu Kosova postoji još prostora za kompromise i da Ahtisari još nije iscrpio sve svoje predloge.Riker je integraciju manjina, posebno učešće Srba na Kosovu u političkom i ekonomskom razvoju Kosova, ocenio izuzetno važnim. (KOMENTAR: OVE PODMUKLE I LICEMERNE IZJAVE RIKERA I AHTISARIJA SU DOKAZ DA SU ZATO PRETHODNO PRE POČETKA NOVIH “PREGOVORA” SA ŠIPTARSKIM TERORISTIMA UBILI MILOŠEVIĆA I TO U TRENUTKU KAD JE POČEO DA IZNOSI ČINJENICE O NJIHOVIM ZLOČINIMA PROTIV SPRKOG NARODA U VEZI KIM, DA BI U VEĆ OPROBANOM GEBELSOVSKOM MANIRU MANIPULACIJE I ISPIRANJA MOZGA SVALILI KRIVICU ZA NJIHOVE ZLOČINE NA UBIJENOG MILOŠEVIĆA I DA BI TIME NJIHOVE ZLOČINE ZAMAGLILI I NAŠLI ALIBI DA KIM PREDAJU U RUKE ŠIPTARSKIM TERORISTIMA I PREOSTALE SRBE PROTERAJU I UBIJU. DOSMANLIJE NISU OSUDILE OVE NJIHOVE IZJAVE I NISU TRAŽILE NJIHOVU SMENU, VEĆ SU UDVORIČKI POČELI DA SE PRAVDAJU KAKO ZABOGA ONI NEMAJU SA UBIJENIM MILOŠEVIĆEM NIŠTA INDIREKTNO PRIHVATAJUĆI NJIHOVE IZJAVE, A NE ŽELE ISTOVREMENO DA VIDE DA JE NJIHOV NAPAD NA UBUJENOG MILOŠEVIĆA I POKUŠAJ SVALJIVANJE KRIVICE ISKLJUČIVO NA NJEGA, U STVARI LICEMERAN NAČIN DA SPERU SA SEBE ODGOVORNOST ZA POČINJENE ZLOČINE NAD SRBIMA I ZA PRIZNANJE NEZAVISNOG KIM, UZ ISTOVREMENI PRITISAK NA SRBIJU U VEZI HAGA I UCENA OKO PREGOVORA O “PRIDRUŽIVANJU” EU. SVE OVO ŠTO SE OD POČETKA NOVIH “PREGOVORA” SA ŠIPTARSKIM TERORISTIMA DEŠAVA, NEODOLJIVO PODSEĆA NA DEŠAVANJA U VEZI RAMBUJEA I ONO ŠTO SE DESILO POSLE TOGA. AHTISARI NIJE SLUČAJNO IZABRAN DA NASTAVI ONO ŠTO JE ZAPOČETO TADA.)
“Glas javnosti”
(Objavljeno: Nedelja 27.08.2006.)
__________________________________________________________
Sporan Ahtisarijev položaj
BEOGRAD - Pregovarački tim Srbije za razgovore o statusu Kosova i Metohije održao je juče sastanak u Beogradu, na kome su sumirani rezultati dosadašnjih pregovora o budućnosti ove srpske pokrajine i dogovorena jaka diplomatska ofanziva kao odgovor na izjavu izaslanika UN Martija Ahtisarija da "svaki narod mora da snosi odgovornost za svoju prošlost" i da su "Srbi kao narod krivi".
U saopštenju koje je izdato posle sastanka navedeno je da je dogovoreno da se preduzmu svi neophodni diplomatski i drugi koraci kako bi se, bez štete po pregovarački proces, razrešila situacija stvorena Ahtisarijevim izjavama. Na sastanku je dogovoreno da pregovarački tim u najskorije vreme Skupštini Srbije podnese redovan izveštaj o stanju pregovora i predstojećim aktivnostima državnih organa i pregovaračkog tima, dodaje se u saopštenju. Pregovarački tim razgovarao je o stanju pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i aktivnostima koje neposredno predstoje.
Razmotrene su pripreme za narednu rundu razgovora o decentralizaciji, crkvenom i kulturnom nasleđu, kao i zaštiti zajednica, navodi se u saopštenju. Sastankom je predsedavao kopredsednik tima i glavni pregovarač, predsednik Republike Srbije Boris Tadić, a prisustvovali su i kopredsednik tima i glavni pregovarač, predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica i glavni pregovarač, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković.
- Najvažnija odluka bila je da kroz široku diplomatsku akciju ukažemo Kofiju Ananu na slabu validnost Martija Ahtisarija, koji je svoj mandat doveo u pitanje opredelivši se za jednu stranu. Rečeno je da je sada, pre svega, na Ministarstvu spoljnih poslova i ministru Vuku Draškoviću, da kaže međunarodnoj zajednici da Ahtisari više ne može ovako da se ponaša - rekao je član pregovaračkog tima Marko Jakšić.
„Glas javnosti“
(Objavljeno: Utorak, 29.08.2006.)
________________________________________________
Srbija u borbi sa zamenom teza koju je plasiralo sedište UN - Glasovi protiv Ahtisarija
BEOGRAD - Kako se posle proalbanskih izjava specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija oglasila i Kancelarija UN u Njujorku i saopštila da stoji iza svega što je komesar rekao na konferenciji u Prištini 25. avgusta, jasno je da od Ahtisarijevog opoziva nema ništa. Veći problem je što je kancelarija Kofija Anana pribegla zameni teza i čuvenom poricanju. Portparol generalnog sekretara UN Brendon Varma je u to ime pokušao da uveri svetsku javnost kako su Ahtisarijeve reči izvučene iz konteksta, te da je on samo ukazao da se ne može ignorisati istorijsko nasleđe. Premijer Srbije Vojislav Koštunica, kao odgovor na ovaj pokušaj manipulacije, juče je rekao da se ubuduće celokupnoj domaćoj i svetskoj javnosti mora doslovno saopštiti stav koji je Ahtisari izneo našem pregovaračkom timu 8. avgusta u Beču, kao i da nije teško zapamtiti njegovu izjavu "jer je ona u svojoj brutalnosti više nego jasna i ideološki prepoznatljiva".
- Marti Ahtisari je rekao, citiram, da su "Srbi krivi kao narod". Kada čujete ovu izjavu, sve priče i zamagljivanja o nekom užem ili širem kontekstu su besmislene. Srpski narod je dobro upoznao koji je jedini kontekst ovog žiga. Vlada Srbije i ceo pregovarački tim će sistematično i svakodnevno voditi diplomatsku akciju kako bi se svi važni međunarodni činioci upoznali s teškim predrasudama koje Marti Ahtisari ima o srpskom narodu. U vremenu koje je pred nama sigurno ćemo razjasniti šta sve znači argument Martija Ahtisarija da su Srbi krivi kao narod i da je to podloga za nezavisnost Kosova - saopštio je juče premijer. (KOMENTAR: Ovo je retorika “srbovanja” Koštunice, dok kroz izmene Ustava i “pregovore” sinhronizovane iz istog centra, da bi se načinio privid i manipulisalo, se na indirektan način priznaje nezavisno KiM, pri čemu marionete izbegavaju da to nazovu okupacija i krše važeći Ustav koji jasno definiše da se u situacijama nasilnog ugrožavanja teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta bilo kojeg dela Srbije to proglašava okupacijom i u tim vanrednim okolnostima kad se iscrpu sva diplomatska sredstva predviđa oružanu odbranu Srbije. Ubijeni Milošević ni po cenu “milosrdnog” bombardovanja u Rambujeu nije pristo na nezavisnost KiM. Udvoričko razbijanje tzv. predrasuda o Srpskom narodu, predstavlja indirektno svaljivanje krivice na ubijenog Miloševića, o čemu sami Riker i Ahtisari govore svaljujući preko ubijenog miloševića krivu+icu na ceo Srpski narod, kako bi kroz to opravdali NATO zločine prema Srpskom narodu kroz “milosrdno” bombardovanje i priznanje nezavisnog KiM )
Prvi glasovi protiv Ahtisarijevog istupa i podrška Srbiji počeli su da pristižu upravo iz Kontakt grupe. Rusko ministarstvo spoljnih poslova oglasilo se juče, uz upozorenje da je Ahtisarijev argument o srpskoj kolektivnoj krivici potpuno neprihvatljiv.
- Ne postoji kolektivna krivica jednog naroda. Nije moguće da je ceo narod za nešto kriv i da ga bilo ko osudi kao kolektiv. Ahtisari to nije mogao - rekao je zamenik direktora informativne službe Ruske federacije Andrej Vladimirovič Krivtov. (KOMENTAR: Ova licemerna izjava ruskog zvaničnika, potvrđuje da treba biti veoma oprezan u vezi tzv. Putinovog “veta”)
„Glas javnosti“
(Objavljeno: Sreda, 30.08.2006.)
____________________________________________
НОВА РЕЗОЛУЦИЈА СБ О КОСМЕТУ – Престају да постоје УНМИК и КФОР, а њихове надлежности са преносе на европске установе
У току је припрема нове Резолуције СБ ОУН о Косову. Иницијативу су дали Американци. (КОМЕНТАР: Као и сваку досадашњу антисрпску иницијативу и Разолуцију), који у овом часу воде и консултације са земљама Контак групе о томе како ће резолуција изгледати.
Нова резолуција би требало да регулише пренос надлежности са УНМИК на локалне органе власти у покрајини, као и на европске војне снаге које ће по одласку КФОР наследити одговорност за безбедност Косова. Смена се планира по узору на смену УН и ЕУ до које је недавно дошло у БиХ. (КОМЕНТАР: Копија плана у БиХ на КиМ, практично значи укидање КиМ из састава Србије, као што се десило и са Републиком Српском током мандата Педија Ешдауна, који је негирајући Дејтон факртички укинуо Републику Српску забранивши референдум Србима на самоопредељење. То се сада понавља и на КиМ укидањем Резолуције 1244 и уз асистенцију марионета кроз тзв. „демократски“ Устав)
Нова резолуција неће сторнирати Резолуцију 1244, која гарантује суверенитет Србије на КиМ, већ ће само регулисати пребацивање садашњих надлежности УН у покрајини на друге органе (КОМЕНТАР: Није шија него врат. Просто је невероватно да су се и медији у Србији упрегли у антисрпску машину манипулације и ипсирања мозга како би се „прогутала“ ова превара у вези Резолуције и наметнула истовремена измена Устава која кроз „суштинску аутономију“ исто предвиђа) Вашингтон је почео да планира одлазак УНМИК и КФОР са Косова пре више од годину дана, када је одлучено да ће САД извршити жесток притисак на тадашњу Србију и Црну гору да пристану на одложену или условну независност Косова до краја 2006. године (КОМЕНТАР: Невероватне је сличност коју користе домаће марионете „условна аутономија“ са „условна независност“ и ово је доказ да су измена устава који предвиђа „условну аутономију“ - што значи „условна независност“ и „преговори“ са терористима синхронизовани из истог центра, како би се преварио Српски народ, одговорност свалила на убијеног Милошевића који ни по цену бомбардовања није пристао у Рамбујеу на независност КиМ а што се кроз овај нови Рамбује чини, спрали злочини оних који су нас „милосрдно“бомбардовали а досманлије такође спрале одговорност кроз усвајање новог Устава којим би сам народ потписао КАПИТУЛАЦИЈУ И ОКУПАЦИЈУ КиМ и остали на власти, уз подршку /за саучесништво у обмани Срба/ од „пријатеља“ који су нам „милосрдно“ окупирали најсветији део Србије) Тај план је, по свему судећи пропао, (КОМЕНТАР: Није пропао, већ се перфидно кроз измену Устава спроводи, да би се обманули Срби и добровољно пристали на губитак Свете земљи и окупацију КИМ) пре свега зато што се званични Београд жестоко успротивио идеји губитка макар и формалног суверенитета над јужном Српском покрајином. (КОМЕНТАР: Ово је чиста лаж и манипулација, јер се синхронизовано кренуло из једног центра са изменама Устава Србије, са којим је донекле сагласна и Резолуција 1244 јер гарантује КиМ у саставу Србије, док нова Резолуције то не гарантује, „демократски“ устав кроз „условну аутономију“ пристаје на истиветан термин својих спољних налогодаваца „условна независност“ . Такође, истовремено се пристало на поновне тзв. „преговоре“ са терористима, знајући на шта је то произашло кроз исцениран Рачак на „милосрдно“ бомбрадовање Србије. Све ово, па и овај цитирани чланак „Политике“ од 09.09.2006. речито указује да и су и Српски медији упрегнути у ову антисрпску обману, а што потврђује следећа кључна реченица у наставку чланка) Одлука да се УНМИК и КФОР повуку са Косова, међутим, није измењена у главним центрима светске моћи.
Амерички аналитичар Обрад Кесић упознат је са овим плановима Вашингтона. (КОМЕНТАР: Као члан и иницијатор Кокуса, а који је и основан да би се извршила обмана Срба. Иначе, Кокус је спона између марионета у Србији са Вашингтоном и главни је организатор сусрета и договора марионета из Србије са Вашингтоном приликом њихових посета САД, док се за домаћу јавност реториком „србовања“ приказују и обмањују јавност да су браници КиМ у саставу Србије. Као доказ тога, кључна је његова следећа реченица у наставку цитираног чланка и потврда да су убрзана промена Устава, убрзани „преговори“ са терористима и убрзано укидидање Резолуције 1244 /о чему не пиши ни домаћи медији, па ни овај цитирани чланак „Политике“/ како би се сакрила истина и убрзано доношење нове Резеолуције синхронизовани из једног центра – Вашингтон да би се извршила обмана Срба и признало независно КиМ, а одговорност свалила на убијеног Милошевића и на читав Српски народ изласком на референдум у вези тзв. „демократског“ Устава и истовремено спрали и марионете и њихови налогодавци за злочине против Срба) Он је јуче рекао да Американци сада настоје да кроз текст нове Резолуције СБ ОУН отворе нове могућности решавања статуса Косова:
« Стејт департмент би хтео да се у текст нове Резолуције унесе и реченица која би омогућила да оне земље које то желе билатерално признају независност Косова. (КОМЕНТАР: То је доказ да ће та нова Резолуција увођењем могућности билатералног признања независности КиМ директно сторнирати Резолуцију 1244, која гарантује суверенитет Србије на КиМ и фактички успоставити „условну независност“ као пробни балон ка коначној независности КиМ, те су према томе нетачне тврдње које овај чланак на почетку цитира, како би се манипулисала јавност Србије и припремила Србе за њихову највећу превару и обману, а која гласи: „Нова резолуција неће сторнирати Резолуцију 1244, која гарантује суверенитет Србије на КиМ, већ ће само регулисати пребацивање садашњих надлежности УН у покрајини на друге органе“, а што је такође потврда да се том новом Резолуцијом кроз „пребацивање садашњих надлежности УН у покрајини на друге органе“ укида Резолуција 1244 и фактички успоставља „условну независност“ као пробни балон ка коначној независности КиМ) Међутим, русија и Кина се с тим не слажу (КОМЕНТАР: Треба бити веома опрезан са овим, јер до сада никад нису ставиле вето ни на једну антисрпску Резолуцију СБ ОУН, донету по диктату САД и ЕУ), а и неке европске земље, попут Италије и Шпаније, засад још нису спремне да то прихвате. (КОМЕНТАР: Да подсетим да су Италија и Шпанија, биле најжешћи заговорници „милосрдног“ бимбардовања Србије, преко Шпанца – Хавијера Солане, тадашњег главнокомадујућег НАТО и његових других „колега“ претходника и ових данас, укључујући и шпанског краља Хуана Карлоса, као и преко Силвија Берлусконија који је уступио базу Авијано за „милосрдно“ бомбардовање Србије. То је њихова подмукла игра двоструких стандарда и манипулације, како би заварали и сопствено јавно мњење оптерећено терористичким нападима како локалних сепаратистичко-сецесионистичких покрета тако и Ал Каиде) Немци су резервисани, али ако други прихвате, и они ће. (КОМЕНТАР: То је од почетка подмукла двострука игра Немачке, која је после Ватикана прва земља ЕЗ, данашње ЕУ, признала бивше републике СФРЈ – Словенију и Хрватску и тиме отворила врата за верско-политички и грађански рат и која је уз шиптарске терористе организовала масован погром Срба и паљење Српских светиња на КиМ 17.03.2004. године. Просто је невероватно да су се Српски медији упрегли у антисрпску кампању и „обраду“ Срба за њихову највећу обману, преко разних Обрада Кесића који на овакав лицемеран начин испирају мозак и износе неистине. Следећа његова реченица у наставку цитираног чланка је кључна и потврда да је њихов човек=„спољни играч“ изабран за „медиј“ у функцији испирања мозга и „припреме=обраде“ Срба за њихову највећу обману, који то чини кроз изношење алегорија и контрадикторних изјава како би збунили „наивне“ Србе да не провале да је реч о превари) Међутим, већ постоји сагласност да овај документ омогући да ЕУ преузме одговорност за Косово. То се више не може одлагати, без обзира на српско противљење независности покрајине. КФОР ће постати ЕУФОР, а још трају консултације око будуће улоге и надлежности будућег главног европског администратора за Косово. План је да Американац и даље обавезно буде његов заменик, као што је била пракса од 1999. године. » (КОМЕНТАР: Ово може да каже само неко ко је већ до детаља укључен у реализацију тог плана као њихов човек=„спољни играч“ изабран за „медиј“ у функцији испирања мозга кроз изношење алегорија и контрадикторних изјава збуњује „наивне“ Србе да не провале да је реч о превари. То потврђује његову претходну реченицу: „Нова резолуција би требало да регулише пренос надлежности са УНМИК на локалне органе власти у покрајини, као и на европске војне снаге које ће по одласку КФОР наследити одговорност за безбедност Косова“, која кад се пажљиво преведе се дословно поклапа са следећом његовом реченицом: „Стејт департмент би хтео да се у текст нове Резолуције унесе и реченица која би омогућила да оне земље које то желе билатерално признају независност Косова“. Треба само бити довољно мудар и повезети алегорије којима се користи и провалити превару, а што у наставку потврђују следеће његове речи.)
Према Касићевим речима, још није решено да ли ће тај администратор имати тако широка овлашћења као садашњи високи представник ЕУ у БиХ. Као што је познато, за догодине се у БиХ предвиђа затварање канцеларије високог представника, а његова овлашћења прелазе на локалну власт. (КОМЕНТАР: Посебну пажњу обратите на његову следећу реченицу у наставку чланка) Зависно од тога каква ће решења решења бити у Уставу Косова , који се управо ужурбано пише, видеће се колико ће овлашћења бити пренета на извршну власт Косова, а колика на европског представника. (КОМЕНТАР: Наиме, ово директно потврђује синхронизоваљност из једног центра /САД, као иницијатора нове Резолуција, како на почетку чланка износи Касић, као њихов „спољни човек“/ укидања Резолуције 1244, доношење нове Револуције и измене Устава Србије, а који је такође као и Устав Косова споља убрзано написан и признаје кроз флоскулу „условна аутономија“, тј. „више од аутономије-мање од независности“ у ствари на „условну независност“ коју предвиђа нова Резолуција кроз како износи Касић: „могућност билатералног признања независности Косова“, као пробни балон ка потпуној независности КиМ)
Кесић објашњава да је у позадини ове резолуције чврста намера САД да до средине идуће године повуку своје трупе са Косова, ма каква била одлука о статусу покрајине, односно ма колико до тог тренутка одмакли српско-албански преговори о статусу Косова. (КОМЕНТАР. Ово је чиста лаж и манипулација „ма каква била одлука о статусу покрајине“, јер не би направили БОНДСТИЛ и ДЕДИЊЕСТИЛ, да им је намера да повуку своје трупе са Косова до средине следеће године, јер до тада уценама и притисцима на Србију и кроз тзв. „демократски“ Устав ће кроз ту нову Резолуцију фактички признати независно КиМ. Треба бити довољно мудар и схватити да позадина те резолуције значи ОБМАНУ, а не све ово о чему је испирањем мозга изнео Касић у овом чланку)
„ПОЛИТИКА“
(Објављено: Субота 09.09.2006.)
_____________________________________________
Пред данашњу седницу Скупштине о Космету - Путин најављује вето
Како преноси јучерашњи „Фајненшел тајмс”, председник Руске Федерације Владимир Путин је на традиционалном годишњем сусрету овог викенда са страним новинарима, стручњацима и интелектуалцима, поновио руски став да „не можемо једно правило да применимо за Косово, а друга правила у другим ситуацијама”, упозоривши Запад да би независност Косова поставила преседан за друге проблематичне регионе, укључујући Абхазију и Јужну Осетију у Грузији. Британски лист наводи да је у разговору са Путином Косово била једна од тема у тренутку када „САД врше притисак да УН до краја године пронађу коначно решење за Косово које ће ’скоро сигурно’ имати за последицу независност Косова од Србије”.
Изјаву Путина да се „Русија неће уздржавати да употреби своје право вета у Савету безбедности УН, уколико решење за Косово не буде прихватљиво и за Москву”, поздравила је Влада Србије. (КОМЕНТАР: Треба бити веома опрезан са овом изјавом Путина, јер су слично говорили и Јељцин и Примаков и Черномирдин током ултиматума у Рамбујеу.... па нису спречили „милосрдно“ бомбардовање Србије и окупацију КиМ ... као што нису спречили „Олују“ и „Бљесак“.... тако да не теба очекивати ни руски вето у вези КиМ при СБ ОУН, као што га никад досад није ни било, јер су сви досадашњи председници Русије још од Лењина до данас плански постављани на то место од стране масона, тј. „владара из сенке“, како би се преко њих уништило и православље, а пре свега Словени, тј. Срби, који данас живе у разним државама)
Министар спољних послова Вук Драшковић изјавио је за „Политику” да је Путинова изјава „логична и принципијелна, а самим тим и очекивана”. Он је оценио да је Путинова изјава драгоцена у овом тренутку.
Пред данашњу седницу Народне скупштине Србије, потпредседник Раде Обрадовић рекао је за „Политику” да је извесно да ће српски преговарачки тим за решавање статуса Космета у парламенту добити пуну подршку, како за досадашњи тако и за будући рад. Он каже да ће се посланици осврнути на „непримерене изјаве појединих званичника” и „разговарати о статусу Косова и Метохије у оквиру новог устава Републике Србије”. Одлука о томе да скупштина усвоји документ којим се Косово и Метохија и у новом уставу третира као део Србије, последица је убрзања збивања на међународној политичкој сцени у вези са будућим статусом Косова.
Пошто је председник Борис Тадић после састанака са државним функционерима САД пренео поруку да у „Америци провејава мишљење да би Косову требало дати неки вид независности”, појавиле су се и информације да Савет безбедности Уједињених нација, на иницијативу Американаца, припрема резолуцију о Косову и да су у току консултације са земљама чланицама Контакт групе о њеном садржају. Новом резолуцијом требало би да буде регулисан пренос надлежности са Унмика на локалне органе власти и европске војне снаге које ће по одласку Кфора наследити одговорност за безбедност у покрајини.
Функционер Пакта за југоисточну Европу Горан Свилановић за „Политику” је потврдио да је тачно да се у Контакт групи („али сигуран сам да то не обухвата све чланице”) размишља о новој резолуцији и да је чак око 90 одсто текста већ написано, али је потврдио да не постоји сагласност Русије за то и да није сигуран да ли ће те сагласности бити и касније. Ако уопште дође до изношења те резолуције, у дипломатским круговима се помињу два термина: једни тврде да ће она бити усвојена најкасније до марта идуће године, а приштинска штампа последњих дана пише да ће решење бити изнето на седници СБ у другој половини новембра.
„Они који на томе раде очекују да би све могло да буде усаглашено на састанку министара Контакт групе крајем септембра и да би резолуција могла да буде усвојена у новембру, али сам ја прилично скептичан да то може да буде тако брзо, поготово што нема никаквих индиција да се став Руске Федерације променио”, каже Свилановић.
Поводом изјаве Владимира Путина да се Москва неће уздржати да искористи право вета, Свилановић подсећа да се вето односи на статус, а да најављена резолуција неће регулисати статус, него техничка питања преноса надлежности.
Директор владине канцеларије за односе са медијима Срђан Ђурић подсетио је ових дана да је „Резолуција СБ УН 1244 за Србију ’алфа и омега’ за решавање статуса покрајине и да свака будућа резолуција о Косову мора експлицитно да садржи став из те резолуције којом се гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије на Косову”.
Колико год се ова резолуција представља као техничко питање, она може да буде окидач за процес признавања који би уследио. Свилановић се слаже да би нова резолуција регулисањем трансфера власти са Унмика на неко ново међународно присуство „истовремено кидала везу са сидром које влада помиње говорећи о суверенитету и територијалном интегритету Србије, а што је присутно у Резолуцији 1244”.
Државе у Контакт групи које су наклоњене независности Косова процењују да би се таквом новом резолуцијом могла избећи конфронтације у СБ и да би такво решење можда прошло без улагања вета Русије и Кине, које су до сада најгласније против независности Косова. Износећи очекивања уочи јучерашњег састанка Контакт групе у Софији, приштински дневник „Коха диторе” пише да је и последњи састанак Контакт групе у Атини био веома користан. Међутим, дипломатски извори у појединим београдским амбасадама земаља чланица Контакт групе тврде за „Политику” да „цео пројекат уопште не иде глатко”.
На последњем састанку Контакт групе није дошло до приближавања ставова поводом будућег статуса Космета. САД и Велика Британија са својим предлогом независности Косова (који зову „условна независност”) нису успели да придобију европске земље (Италију, Немачку и Француску), које нису спремне да прихвате преседан да једна етничка група насилним путем стекне независност, па су још увек на позицијама „ограниченог суверенитета”, а представник Русије је и тада тврдо заступао принцип универзалног критеријума.
„ПОЛИТИКА“
(Објављено: Уторак, 12.09.2006.)
_________________________________________________________
У уставу ће писати да је Косово део Србије - Не поклањамо територије
Српски преговарачки тим и Влада Србије јуче су на до сада најдиректнији начин саопштили посланицима у Народној скупштини и грађанима Србије да се од наше земље захтева да се одрекне Космета како би се на нашој територији формирала још једна независна албанска држава. Посланици су на то реаговали једногласном одлуком да се у новом уставу Србије Космет третира као територија која ће заувек остати део наше државе. Како је после гласања за “Политику” изјавио председник Борис Тадић, тиме смо послали отворену поруку свету”. “Правила међународне политике данас у свету налажу да оно што намеравате да урадите и оно што је битно за ваше интересе и отворено кажете. Ми смо то урадили, и отворено смо рекли какав је наш став”.
Председник Владе Србије Војислав Коштуница је јуче, у обраћању посланицима, рекао: „Нисмо први који се у историји нашег народа и наше државе изјашњавамо о Косову, али знамо да је тај одговор у свим временима био један и једино могућ. Још од оних који су пре више од шест векова на Косову пољу оставили животе, преко свих поколења која су живела, борила се и умирала за Косово, тај одговор је гласио да је Косово одувек било и да ће заувек бити саставни део Србије.
Док је Србије, други одговор не постоји. Тим пре што се то питање нама данас поставља на начин на који никоме пре нас није постављано и што се данас од нас тражи нешто што се никад ни од кога није тражило. Од нас се, поштовани народни посланици, захтева ни мање ни више него да се одрекнемо Косова и Метохије и сагласимо са нечувеном намером да се на нашој територији формира још једна независна албанска држава”, истакао је премијер.
„Од када постоји Србија”, наставио је Коштуница, „сваки припадник нашег народа рађа се и умире са свешћу да је Косово увек било и да ће заувек бити саставни део Србије. Нама, који у овом тренутку представљамо грађане Србије, пала је у део највећа обавеза да ову истину изнова потврдимо, уписујући је великим и неизбрисивим словима у нови устав Србије. То значи само једно: за државу Србију Косово никада неће бити независно. Исто тако, то значи да ће за Србију, чак и кад би правним насиљем био отет, Космет по уставу државе увек бити њен саставни део.
Данас је суштински интерес Србије да донесе нови устав у којем ћемо једнодушно, вољом свих партија, и, што је од свега важније, вољом читавог народа и свих грађана израженом на референдуму, потврдити да је Косово и Метохија једноставно – Србија. Унапред можемо одбацити сваку помисао да референдум о новом уставу можда не би успео, јер чврсто верујем да сви делимо уверење да нема грађанина Србије који не би изишао на референдум о новом уставу само зато да потврди како је Косово наше и како заувек остаје саставни део Србије”.
Коштуница је подсетио да је српска државна делегација 24. јула у Бечу разговарала са представницима албанске заједнице са Косова и Метохије. „Све што су они (а неке од њих наша држава основано сумњичи да су им руке крваве од ратних злочина почињених над Србима) саопштили у присуству међународних представника може се у потпуности свести на то да би Албанци једноставно волели да имају још једну албанску државу, и то ову нову, на територији Србије. Своју снажну вољу и жарку жељу да им се поклони 15 одсто српске територије, како би имали још једну државу, ниједним, ама баш ниједним аргументом и иоле рационалним разлогом нису успели да поткрепе или образложе”, нагласио је Коштуница.
„Осмог августа међународни посредник Марти Ахтисари се постарао да нашој делегацији пружи до сада једини аргумент у прилог независности. Тај нечувени аргумент да се нашем народу одузме територија данас зна већ читав свет, и он гласи да су ’Срби криви као народ’. Ако се неко данас у Србији или у међународној заједници још пита да ли је Ахтисари заиста рекао да су Срби криви као народ, одговор је категоричан, он је рекао баш то, и тачно тим речима”. (КОМЕНТАР: Ово је позната реторика „србовања“ Коштунице, али следећа реченица доказује да након што је убијен Милошевић и после фамозног „референдума“ када је отрчао код својих спољних ментора у Париз, Брисел и Вашингтон када се интензивно поново почело да „преговара“ са шиптарским терористима кренуло се са интензивирањем промене Устава, а што потврђују његове следеће речи којим обмањује Србе)
Наш најбољи одговор, додао је Коштуница, јесте у томе да једнодушно, у најкраћем року, до краја децембра, доношењем новог устава у Народној скупштини, потврдимо јединствен и неодустајан став да је Косово саставни део Србије. (КОМЕНТАР: То управо онај одговор који прижељкују њихови спољни „пријатељи“ који су их довели на власт, јер тим Уставом који кроз превару „суштинска аутономија“ а што значи „више од аутономије-мање од независности“ се отварају врата за најављено укидање Резолуције 1244 и доношење нове Резолуције која на индиректан начин, као пробни бало, признаје независно КиМ)
„Свако решење које би се заснивало на наметању, сили и правном насиљу не би представљало ништа друго до голо и брутално отимање наше територије. А када се отима скоро једна шестина територије једној слободној, сувереној и демократској земљи, онда се тресу сви темељи и руше све демократске вредности, крше се начела међународног права и поретка, а заправо се доводи у питање устројство савременог света. И наравно – све то заједно озбиљно угрожава стабилност целог нашег региона”.
У сваком случају, пре него што било коме падне на памет да нам каже да треба да се одрекнемо једне шестине наше територије, и то територије на којој је поникла наша држава и где се родио дух наше нације и културе, морао би размислити о томе да се такав случај, или боље рећи експеримент, још није десио у европској историји. И државе којима би могла бити блиска идеја о независном Косову морале би размислити колико представља 15 одсто њихове територије, да би боље разумеле шта је то што траже од Србије. Тешко да има убедљивијег аргумента од неоспорне истине да такве отмице никада и нигде није било, и да ниједна држава на то није пристала нити би могла пристати”, рекао је премијер.
„Више пута се, са разних страна, могла чути критика о наводном неконструктивном понашању Београда у досадашњим разговорима. Морамо бити отворени и рећи да ова критика заправо значи да се Београд сматра неконструктивним само зато што одбија да пристане на независност Косова. (КОМЕНТАР: Милошевић није по цену бомбардовања пристао у Рамбујеу на независно КиМ, због тога су крајње лицемерни напади „демонкрата“ на њега мучки убијеног)
Свима који се журе да пошто-пото што пре реше ово питање на време скрећемо пажњу да ми, а не они, живимо у овом региону и посебно наглашавамо да они о чијим се животима ради знају колико више вреди добро и одрживо решење од сваке преурањене, нервозне и изнуђене одлуке”.
Сличност са Рамбујеом
(КОМЕНТАР: Има доста сличности, стим што овај поновљени Рамбује, кроз истовремену измену Устава и најављено укидање Резолуције 1244 на индиректан начин признаје независност КиМ, што убијени Милошевић на кога данас поново покушавају да Српски џелати свале кривицу, ни по цену бомбардовања није пристао)
Извештај преговарачког тима посланицима је поднео координатор за политичке разговоре о будућем статусу КиМ Слободан Самарџић, саветник председника владе, који је са Леоном Којеном аутор текста. Нагласио је да досадашњи ток преговора није дао опипљиве резултате, јер у Бечу није постигнут договор ни о децентрализацији власти у покрајини, ни о заштити српског верског културног наслеђа, ни о питањима својине и приватизације, а још мање о самом будућем статусу КиМ. Ипак, додао је, преговори нису били некорисни са становишта одбране виталних интереса. „Највише што Космет може да добије, а да се не угрози суверенитет и територијални интегритет наше земље, јесте широка аутономија, што ми нудимо на преговорима, а што је као став изненадило међународну заједницу у којој се говори о независности покрајине као пожељном решењу. Чак и врло утицајни кругови покушавају да на примеру Космета направе међународни правни преседан на штету Србије”, рекао је Самарџић. (КОМЕНТАР: Тај став није изненадио међународну заједницу, јер су измене Устава и „преговори“ са шиптарским терористима синхронизоване из једног центра, што је убрзало најављено укидање Резолуције 1244)
Шефови посланичких група оценили су да ће јединствен став оснажити преговарачку улогу Србије.
Шеф посланика ДС-а Душан Петровић је оценио да је време да се буде реалан и одлучан када моћни политички центри траже независност покрајине, али да Србија свим политичким и дипломатским средствима мора да се бори да убеди у супротно оне који ће о Космету одлучивати. (КОМЕНТАР: Као и шеф његове партије, бивши министар војни и садашњи тзв. „председник“ Србије крши важећи Устав Србије, који јасно дефинише да када се исцрпе дипломатска средства у случају опасности по насилног угрожавања територијалног интегритета и државног суверенитета било којег дела Србије то стање се проглашава окупацијом и у тим ванредним околностима предвиђа оружану одбрану Србије)
Шеф посланичке групе СПС-а Ивица Дачић преговоре о Косову је назвао „фарсом”, упозоравајући да ће неко на крају „написати готов предлог - као у Рамбујеу - који ће морати да се прихвати, јер ће у супротном Србија бити изложена притисцима”. Дачић зато предлаже, подржавајући став да „Космет у новом уставу као и у старом остане саставни део Србије”, (КОМЕНТАР: Важећи Устав Србије не предвиђа „суштинску аутономију“ - а што кроз флоскулу „више од аутономије-мање од независности“ значи да фактички КиМ више није у саставу Србије, као што то предвиђа „демократски“ устав, тако да се ни у ком случају они не могу поистоветити, те стога тзв. „демократски“ Устав представља нову превару) да се јасно каже да ће Србија „свим средствима да се бори за Космет, како нам не би било наметнуто решење” додајући да само јединствена Србија може нешто да уради на међународном плану.
Понижавање нације
„Ако би се јавила нека држава која је спремна да, уместо Србије, поклони 15 одсто своје територије, можда би тако могло да се изиђе у сусрет испољеној вољи Албанаца да створе још једну своју државу. А што се Србије тиче, Косово и Метохија је наша територија и нико неће моћи да поклања оно што је наше. За Србију у 21. веку морају важити иста правила и исти принципи као и за све европске демократске државе и покушај наметања преседана баш када је у питању Косово значио би да се од нас тражи да се као држава и народ понизимо, да се одрекнемо свога достојанства и да образ целе нације бацимо под ноге”, рекао је премијер. (КОМЕНТАР: Ово је позната реторика „србовање“ Коштунице, којом поново обмањује Србе припремајући кроз „демократски“ Устав поклањање 15 одсто територије Србије, а кроз тзв. „децентрализацију“, тј. „регионализацију“, свођење Србије на „круг двојке“)
Борис Тадић : Не звецкамо оружјем
(КОМЕНТАР: Изгледа да тзв. „председнику“ уместо оружја, нешто звецка међу ногама)
Председник Србије обратио се посланицима на крају седнице, рекавши да су и он и премијер у светским престоницама протеклих недеља заступали јединствен став - да Србија не прихвата независност Космета. Он је додао да се наша земља „данас суочава и са оптужбама да ми звецкамо оружјем, а свака таква изјава драматично снижава наш преговарачи капацитет”. Правећи алузију на неке радикалске изјаве, Тадић је упозорио: „Сви ми који учествујемо у преговорима молимо све друге државне институције да, ако не могу да помогну, бар не одмажу. Било какво спомињање оружја снижава кредибилитет наше земље. Ми се управо ослањамо на међународни правни поредак, то нам је најснажнији аргумент”. (КОМЕНТАР: Након што је уништио Војску Југославије а тиме и Војску Србије, још као министар војни, војска је претворена у обданиште, док су се Шиптари у међувремену наоружавали и војнички опремали за нове нападе на Србију. Позивање на ослањање на међународни правни поредак, док се истовремено крши Устав сопствене земље - који као највиши правни акт за сваку независну и суверену земљу је изнад међународног права и предвиђа чак и оружану одбрану Србије уколико је изложена насилним претњама угрожавања њеног територијалног интегритета, државног суверенитета и безбедност њене имовине и свих грађана који у њој живе, потврђује његову тоталну некомпетентност као члана тзв. „преговарачког тима“ а посебно као тзв. „председника“ Србије)
У моменту кад је председник изашао за говорницу, радикали су направили општу галаму, па је он морао да се надвикује са њима, а они су његово обраћање саслушали окренувши му леђа. Пре тога, готово сви радикали су замерили Тадићу што се посланицима није обратио на почетку седнице. Одговарајући и на ову замерку, али и на њихово понашање за време његовог обраћања, Тадић је казао да је премијер поднео извештај и да је немогуће тражити да своје извештаје имају и председник владе и председник државе, те да је зато он сачекао да чује сугестије и примедбе, па да се обрати посланицима. Тадић је, такође, рекао да је за њега изненађење да неки посланици певају у сали док се разговара о суверенитету и територијалном интегритету земље. (КОМЕНТАР: Да су причали у суверенитету и територијалном интегритету онако како то налаже Устав Србије, не би било „изненађених“ и „увређених“) На крају излагања, Тадић је захвалио свим посланицима, истакавши: „Хвала и оним посланицима који нису пазили и да им кажем да усмереност њихових глава није утицала на то да ли слушају или не.” (КОМЕНТАР: Нису имали шта паметно ни да слушају)
Николић и Петровић о „дану после”
Томислав Николић (СРС) рекао је како наши преговарачи понављају да неће прихватити никакво наметнуто решење за Космет, али да никако не одговарају шта ће, уколико до тога дође, урадити „дан после”. Он је казао да га интересује како ћемо се од оружја бранити, ако нас неко оружјем нападне и додао: „Ако немамо мотива и оружја, немојте нам говорити да је Космет заувек Србија и немојте на мене да пребацујете причу да желим рат, јер ја од вас чујем да је Космет заувек Србија , а знате какве то импликације носи.” Николић је закључио да и даље чека одговор о „дану после”.
Њему је, на неки начин, одговорио Душан Петровић (ДС), рекавши да „живимо у времену после”. Он је додао да је тај дан био 1999. године, када је страна војска ушла на Космет. „Зато нема дана после, јер живимо у ’годинама после’ и они који сада имају терет одговорности да донесу одлуке нашли су се у невољи да се баве последицама политике која нас је довела у ситуацију да фактички немамо контролу над својом покрајином.” (КОМЕНТАР: Ово лицемерно говори неко чији се некадашњи председник странке те 1999. године залагао из Берлина за „милосрдно“ бомбардовање Србије и кога су ти „милосрдни анђели“ устоличили као своју марионету 05.10.2000. године, да би киднаповањем Милошевића кога су убили и 28.06.2001. и 11.03.2006. године свалили кривицу за њихове злочине против Српског народа искључиво на њега, а ових дана преко њега мртвог и на цео Српски народ. Трагови му смрде нечовјештвом – што би рекао Марко Миљанов)
„ПОЛИТИКА“
(Објављено, Среда, 13.09.2006.)
_____________________________________________
Савет безбедности УН о Космету - Неразумна журба
ВАШИНГТОН – Виђења ситуације на Косову и Метохији се и даље битно разликују, потврдила је данашња седница Савета безбедности УН у Њујорку. Овога пута се тај раскол исказао и у супротним ставовима новог шефа Унмика Јоакима Рикера који се заложио да се нови статус те покрајине одреди „без одлагања”, и представнице Србије Санде Рашковић-Ивић која је изнела аргументе да то питање „не може да добије одрживо решење ако се ставља у функцију рока који диктирају други интереси, а не жеља да се трајније и на стабилним темељима проблем реши и сачувају мир и стабилност у региону”. Разлике у одређивању темпа преговора испољиле су се и у дебати. Руски представник је, тако, истакао да „не треба постављати арбитрарне рокове”, док је америчка представница акцентирала да решење треба да се нађе ове године, да су неопходни тешки компромиси, али да „одлагање не би допринело стабилности у региону”. У суштини је, чини се, реч о различитом редоследу и принципа и потеза. Док Србија и неки међународни актери сматрају да ситуација на Космету још подуже треба да се сређује у складу с међународним нормама да би се дошло до новог статуса, други фактори, међу којима је и Америка, сугеришу да би нови статус убрзао примену договорених стандарда који пре свега гарантују и унапређују положај мањина. По Рикеру би „одлагање доношења решења за будући статус Косова могло да допринесе даљим тензијама и тешкоћама, да одложи стабилизовање прилика, процес помирења и економски опоравак” у покрајини. Позвао је, уједно, Београд да подстакне учешће косовских Срба у привременим институцијама Косова, поручивши тамошњој српској заједници, признајући да је она у „тешкој ситуацији”, да решење „није у изолацији, него у интеграцији”. Безбедносна ситуација на Косову је – извештава – „стабилна, али крхка”, при чему је број етнички мотивисаних инцидената „низак и наставља да се смањује”. Рекао је да има „бројних охрабрујућих примера” – решења којима се полажу „темељи мултиетничког Косова”, али није навео који су такви практични потези.
Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић изложила је став Београда који у најкраћем гласи: треба поштовати територијални интегритет и суверенитет Србије, за нови статус Косова најбоља је „суштинска аутономија” (КОМЕНТАР: Ова реченица се планира у будућем „демократском“ Уставу која у ствари значи „више од аутономије – мање од независности“ а што је потпуно у складу и са најављеним укидањем Резолуције 1244 и одредбама најављене нове Резолуције која на индиректан начин као пробни балон признаје независно КиМ) а до будућег статуса те покрајине треба доћи компромисом, стрпљивим договорима, без журбе и постављања кратког рока, какав се сада помиње у инсистирању да се нови статус одреди до краја ове године. „Чврсто смо уверени да је једино систематским, одговорним и поступним вођењем преговора о будућем статусу Косова и Метохије, без вештачких рокова који само стварају додатан притисак, могућно доћи до трајног решења овог питања” – прецизирала је представница Србије. У супротном, истакла је, „може доћи до нових компликација, са несагледивим последицама, које увек и неизбежно производи свако одступање од универзалних начела међународне заједнице”. И додала: „Нервоза, неразумна журба и ароганција неће допринети изналажењу одрживог решења за Косово и Метохију, као ни миру ни стабилности у региону југоисточне Европе, за које је политика моја земља чврсто опредељена”. Србија је, предочила је, спремна да у решавању овог питања „преузме свој део одговорности, на основама међународног права и демократских вредности савременог света”. (КОМЕНТАР: ОВО ЈЕ ДОКАЗ НЕКОМПЕТЕНТНОСТИ ЈЕДНОГ ОД ЧЛАНОВА ТЗВ. „ПРЕГОВАРАЧКОГ ТИМА“) Српски преговарачки тим као аргументе износи универзалност међународног права и немогућност да се једној демократској земљи одузме 15 одсто њене територије, подсетила је Рашковић-Ивић. Затим је оценила да се „албанска страна заправо и не упушта у преговоре, мирно очекујући да на поклон добије другу албанску државу на Балкану, и то на територији међународно признате Србије”. Председник Координационог центра за Косово и Метохију је такође упозорила: „Тешко је поверовати, али све упућује на закључак да је страх од моћних и насилних Албанаца и њихове претње осветом, данас онај ‘принцип’ пред којим одступају међународно право и међународна правда”. Потпуно је „несхватљиво и здравом разуму неприхватљиво” – додала је – „да за седам година током којих је било толико убистава, насртаја на живот и имовину Срба, скрнављења прастарих хришћанских цркава и манастира”, нико од Албанаца „није осуђен за терористичке нападе”. У закључку излагања, Рашковић-Ивић је још једном упозорила да би „свако нервозно убрзавање решења скупо коштало регион, саму покрајину и међународну заједницу” којој би посао био отежан. Преурањено решење „не би било решење, већ преседан којим се отвара Пандорина кутија” – нагласила је и поручила да „наметање исхода не би водило решавању питања Косова и Метохије” већ да „само стрпљење и широм отворене очи према реалности и будућности могу да доведу до истинског компромиса”. Платформа српског преговарачког тима, наставила је, представља на дужи рок „једини пут за ваљано решавање застрашујуће ситуације у покрајини”. Заложила се и да се политички убеди албанска страна да „одустане од екстремних, искључивих захтева и прихвати рационално и компромисно решење – аутономију са огромним, суштинским надлежностима”. То би, каже, истовремено значило да „Албанци добијају стратешке партнере и да су ти потенцијални стратешки партнери Срби”. У излагању представнице Србије била је садржана и критика на рачун изјаве специјалног изасланика генералног секретара за преговоре о Косову да су „Срби криви као народ”. (КОМЕНТАР. То је типична удворичка критика, која индиректно признаје одговорност убијеног Милошевића који није крив за оно што је учињено, без стварне осуде правих криваца за злочине над Србима, јер би тиме осудила оне који су њене „колеге“ досманлије устоличили као марионете на власт 05.10.2000., што је најбољи доказ да као њихове марионете кроз истовремену промену Устава на индиректан начин признају независно КиМ) На поменутој функцији је фински дипломата Марти Ахтисари. Говорници су, у присуству косовског премијера Агима Чекуа, осуђивали насиље на Косову, захтевали да се починиоцима суди, и констатовали да још нема довољног напретка у примени стандарда. Истовремено су изражавали наду да ће се доћи до компромиса који би допринео и стабилности региона. Давали су и подршку раду међународних представника. Остала је, међутим, поменута разлика у проценама „потребног протока времена” за решење: с роком до краја ове године, или без орочавања – све до постизања компромиса. У претходно поднетом извештају Кофија Анана оцењено је да у протеклих шест месеци није било приближавања ставова Београда и Приштине.
Нови шеф мисије Србије при УН
ВАШИНГТОН– На дужност шефа мисије Србије при Уједињеним нацијама ступио је искусни дипломата Павле Јевремовић. Акредитивна писма предао је 11. септембра генералном секретару УН Кофију Анану. Јевремовић је тако постао први амбасадор Србије при УН.
У разговору за наш лист, Јевремовић је рекао да му је на дужности шефа мисије при УН главни задатак – учешће у процесу одређивања будућег статуса Косова и Метохије. Важан посао ће му бити, каже, и даља афирмација Србије у систему УН.
Томислав Николић, заменик председника СРС о односима Србије са светом: “ Ако им сметамо, нека нас иселе”
Томислав Николић, заменик председника Српске радикалне странке, каже да и даље не зна шта ће српски председник и премијер да раде ако Косово и Метохија постану независна држава, али зато зна шта би он урадио.
– Будемо ли на власти, прекинућемо дипломатске односе са сваком земљом која призна независно Косово и Метохију – каже Николић за „Политику”, а на питање колико је Србија у позицији да се понаша као много јача и развијенија земља од ње и прекида дипломатске са ким хоће и кад хоће одговара: „Па, нису светска правила предвиђена за развијене и неразвијене. Она су универзална.”
А реалност?
– Онда је то позориште и зашто да ми глумимо у томе. Онда не постоје правила.
Па, добро, да ли постоје та правила или не постоје?
– Постоје.
А ко их се држи?
– Е, то је друга ствар. Али, шта ћемо онда у томе свему?!
Па, шта ћемо, да се иселимо са Земље?
– Не, ми смо ту. Ако им сметамо, нека нас иселе, али ћемо своју територију да бранимо.
– Реч је о специфичном облику одбране који ће Војислав Шешељ да примени, а који је дужан да најави Хашком трибуналу. Браниће се тако што ће истаћи улогу Ватикана, Римокатоличке цркве и папе Јована Павла II у свему што се дешавало у бившој Југославији. Човек који има став у животу не може драстично да га промени, па и ако је протекло 15 година. Као што сам тада говорио – да Србима треба омогућити да живе у једној држави и да им треба дати право на самоопредељење, и да су Книн, Бањалука и Приштина српски – тако говорим и сада.
Али ствари су се толико промениле...
– Онај ко се сложи са измењеним околностима на штету свог народа и ко је спреман да сваку измењену околност одмах прихвати, и у њој тражи успех за себе, не треба да се бави политиком. Он може да иде у бизнис.
Да се вратимо на причу да су за све криви папа који је умро, Ватикан...
– Папу Јована Павла II смо оптужили док је био жив. И одмах смо тражили од Хашког трибунала да донесе одлуку да се стави забрана на уништавање његове имовине и документације. Тражили смо слободан приступ ватиканским архивама, до којих нисмо дошли. Ако се они усуђују да читав наш народ оптуже и осуде за све што се дешавало, па чак наговоре и многе Србе, који су и на функцији, да изјаве да треба читав народ суочити са некаквом кривицом, за неки грех или за ратни злочин, како да оћутимо њихову улогу у односу на српски народ?! Ко је дозволио усташама доктрину да трећину Срба треба поклати, трећину покатоличити, а трећину протерати? Римокатоличка црква. Ко је све усташке злочинце, за које је то било могуће, спасао? Римокатоличка црква, која их је и вратила кад је Туђман победио.
Да ли Србију све то ослобађа од дужности да погледа и у злочине које су чинили поједини Срби?
– Наравно да гледамо у те злочине, али не могу да прихватим општеприхваћено начело да само Срби треба да гледају у те злочине. Да ли је неко некад рекао Американцима да се суоче са Хирошимом и Нагасакијем, са Вијетнамом, Камбоџом, Ираком, Авганистаном... Сме ли то ико да им спомене?
Сме ли Србија?
– Зашто не сме?
И какве би имала користи?
– Друга је ствар корист. Нешто радите и мимо користи.
Али, на штету!
– Како на штету? Јесте ли неког видели да је умилостивио Америку? Шта то значи да морамо да испунимо све што Америка тражи, иначе ће да нас растргне. Растргнуће нас и овако и онако. Ми имамо неприкосновено право да се одбранимо. То право морају да користе људи који су на власти. То је њихова обавеза.
Да ли целу причу око папе и Ватикана користите за кампању
– Верујем да сада ликују они који су супротстављени политици СРС-а, јер су убеђени да нам ово односи гласове, као што и моја негативна прича о Америци може за неке да буде олакшање. Ево, Томислав Николић поново оптужује Америку, и сад ће ти други лакше да нађу заједнички језик са Америком. И Борис Тадић који иде у Америку да обезбеди подршку за борбу против СРС-а може да ликује. Али, ја не говорим нешто да бих ликовао или да бих друге спречио да ликују. Ја говорим искрено. Уосталом, ако митрополит загребачки Јован још размишља као православни митрополит, затражите му податке колико је српске деце покатоличено откако је Хрватска постала независна држава. Колико је изгубљено верника, колико је кућа престало да слави славу, зато што не смеју да покажу да су Срби и православци. А не да позива папу у госте. Није то његов посао. Нека брине о пастви, нека подвигом заслужи да га народ цени. Кад су Срби тешко живели у Хрватској, он је био у Београду. Ја то никад нећу да заборавим. Чиме нам је ударио шамар папа? Степинцем. Ако ви можете да такав један злочин похвалите...
Да ли онда ми сами себи ударамо шамар снимцима на којима поп благосиља „шкорпионе”, који су побили шесторицу муслимана код Трнова, у Босни?
– Тај свештеник је дао благослов војницима који иду у рат. Учинио је оно што свештеници свих вера у свету раде. Био би злочин кад би он знао да су они починили злочин, а он их благосиљао. Папа је знао да је Алојзије Степинац ратни злочинац. А претворио га је у свеца.
Ако је ваша породица светиња, зашто онда и друге породице нису светиње. На пример, породица Иване Дулић-Марковић.
– Видите у новинама пресуду у којој пише да је усташа којег су власти јуриле после рата изјавио да се код њеног оца крио две године.
Питам, да ли су и друге породице светиња, ако је ваша светиња.
– Тако је, све док се не баве незаконитим радњама. Онда више нема светиња. Али кад за мене кажу да је мој стан вредан 350.000 евра...
То кажу за ваша два стана.
– Ма, могу сад да вреде милион евра. Постоји оверен уговор, процену вредности радила је Управа прихода и плаћени су порези. Стан сам купио, мој син је стан купио. Имамо извор прихода за све. Мој извор прихода је основни стан који сам добио од државе, у складу са законом.
“ПОЛИТИКА“
(Објављено: Четвртак, 14.09.2006.)
_____________________________________________________
Oдјеци седница СБ УН и Скупштине Србије - Тврда британска линија
После седнице Савета безбедности Уједињених нација на којој су се оцене кључних земаља чланица о безбедности Косова и Метохије и року за утврђивање будућег статуса покрајине прилично разликовале, процењује се да даљи потези зависе од главног преговарача Мартија Ахтисарија. Он ће после сусрета са дипломатама Контакт групе у Њујорку, 20. септембра, поднети извештај СБ, чија је нова седница планирана за 22. септембар. (КОМЕНТАР: То се поклапа са истовременом преваром у Србији од стане „демонкрата“ у вези промене Устава којим кроз манипулацију „више од аутономије-мање од независности“ отварају врата за независно КиМ и укидање Резолуције 1244 , што потврђује да раде по диктату оних споља који су из довели на власт 05.10.2000., док се лицемерно „залажу“ за опстанак КиМ злоупотребљавајући Војску Србије, РТС и СПЦ на војној „шаради“ дан касније 16.09.2000. године)
Како у јучерашњем тексту „Косово у магли”, оцењују московске „Времја новостеј”, шеф Унмика Јоаким Рикер „хвалио је политичку зрелост албанских лидера, инсистирао на проширењу њихових овлашћења и позицију српске стране назвао опструкцијом, док је генерални секретар УН Кофи Анан имао „уравнотеженији став”. Извор из руског Министарства иностраних послова оценио је за московски дневник да се Ахтисарију жури да оконча мандат главног косовског преговарача и, ако је могуће, „стекне ловорике”.
У дебати после Рикеровог извештаја и излагања представника Владе Србије Санде Рашковић-Ивић учествовали су представници свих пет сталних чланица Контакт групе, из чега је могуће проценити и тренутни однос снага. Руски амбасадор у УН, некадашњи руски специјални изасланик за бившу Југославију Виталиј Чуркин, изнео је став да на Косову нису испуњени стандарди које је поставила међународна заједница и да би било контрапродуктивно постављати временске оквире за одређивање будућег статуса покрајине. Истичући да је питање Косова од приоритетног значаја за Русију, он је поновио да одлука о будућности Косова мора бити универзална, „тако да решење мора бити постигнуто кроз преговоре, а не донето једнострано, што би био негативан преседан”.
Представник Кине у УН Ванг Гуангђа оценио је да има напретка у остваривању стандарда, али да тек треба остварити слободу кретања, повратка избеглица и њихову интеграцију у друштво. Он је пренео да се Кина залаже за „поштовање суверенитета и територијалног интегритета и да је зато важно постићи решење кроз преговоре, прихватљиво за обе стране”.
Представник САД Џеки Волкот Сондерс, наглашавајући пуну америчку подршку Ахтисарију, (КОМЕНТАР: ОВО ЈЕ НОВА МЕДЛИНКА) упозорила је Београд и Приштину да буду спремни на „тешке компромисе” како би процес одређивања статуса био окончан до краја године. Француски амбасадор Жан-Мари де ла Саблијер је констатовао да је уочен позитиван напредак у остваривању стандарда, али да је потребно наставити са радом, посебно у области заштите мањина. Што се тиче будућег статуса покрајине, он је оценио да је потребно постићи помирење кроз дијалог две стране, као и да косовски Срби морају учествовати у привременим институцијама, за шта је тражио подршку Београда. Упадљиво је било да су готово сви учесници у дискусији позивали косовске Србе да се укључе у рад заједничких институција.
Из Приштине су почеле да пристижу и реакције на одлуку Народне скупштине Србије да у нови устав Косово и Метохија буду унети као неотуђиви део државне територије. За разлику од београдских експерата који одлуку парламента тумаче као уставно потврђивање интегритета Србије, које појачава позицију преговарачког тима и мобилише подршку јавног мнења, представници Владе Косова оцењују да је „процес стварања Косова као независне и суверене државе започет пре много година и не може га зауставити ни омести никакав пројекат или план који ће усвојити власти у Београду”.
Портпарол преговарачког тима Косова Скендер Хисени оценио је јуче да је најава Београда да ће у новом уставу Косово бити дефинисано као део Србије – неозбиљна, пошто је Косово „ушло у фазу када никакве резолуције Србије не могу ништа променити”. Уз то приштински преговарачки тим је оптужио Београд да омета процес преговора о статусу. У име премијера Косова Агима Чекуа, његов портпарол је исход скупштинске седнице оценила као „наставак српске националистичке политике од пре два века”.
Правни стручњаци из Приштине одлуку Народне скупштине Србије тумаче као „покушај оправдавања пред грађанима за губитак Косова”. Генерална оцена званичника на Косову је да Приштина, без обзира на дешавања у Београду, треба да се усредсреди на припреме за улазак у завршну фазу преговора и да припреми нови устав Косова.
Похвале Ахтисарију
Санда Рашковић-Ивић суздржала се у Савету безбедности од критика Мартија Ахтисарија (КОМЕНТАР: Уместо да Рашковић-Ивић на том месту осуди цинизам Ахтисарија и затражи његову смену, она прећуткује и удворички критикује, те и није чудо што је ова британска вештица осула поново паљбу на Србе. Ово је најбољи доказ лицемерја марионетског режима у Србији и њихове некопетентности и аматеризма у дипломатији), што није било довољно представнику Велике Британије Карен Пирс, која је прво критиковала Координациони центар што је „охрабрио” косовске Србе да се повуку из неких заједничких институција у покрајини, да би затим рекла: „Мислим да је разочаравајуће и то што у данашњем излагању Санде Рашковић-Ивић није споменут господин Ахтисари, што није споменут сав његов труд и што је пропуштено да се спомене да је обавеза свих нас да сарађујемо са њим што боље можемо”. Пирсова је затим додала да „независност јесте опција за Косово – неки би рекли и да је то једина опција која ће донети дуготрајни мир и безбедност региону”.
Данас о броју општина и статусу Митровице
У Бечу ће данас бити настављена расправа о броју нових општина, њиховим границама и уређењу подељеног града Косовске Митровице. На претходној рунди преговора о децентрализацији, одржаној пре седам дана, преговарачи су стигли само да разговарају о надлежностима општинских власти.
Српска страна је и даље при ставу да је потребно формирати још 12 нових општина са српском већином (што би било 18), док албанска уз пет постојећих нуди још пет и проширење једне општине. Главна примедба српске стране на последњу рунду разговора односила се на захтев Приштине да се у оквиру децентрализације иста овлашћења дају и новим српским општинама и општинама са албанском већином. Такође, албанска страна сматра да Митровица треба да буде јединствен град са две општине, док српска страна жели да северни део буде засебна, нова општина којој би се припојила и постојећа општина Звечан.
„ПОЛИТИКА“
(Објављено: Петак, 15.09.2006.)
_____________________________________
Убрзава се дипломатска игра око Косова - Ћорсокак у Бечу
Београд - Догађаји око будућег статуса Косова и Метохије добијају на убрзању. Из Беча је јуче, посредством Ројтерса, стигла вест да би специјални представник генералног секретара УН Марти Ахтисари већ следеће недеље могао известити кључне међународне факторе да су преговори стигли до „крајње тачке”. Ројтерс се у вести о Ахтисаријевим намерама позивао на неименованог високог западног званичника. „Он ће им рећи: Можда смо дошли до фазе када су обе стране готово исцрпле све опције и сада смо у веома тешком периоду преговора, ако већ не и у ћорсокаку”, рекао је тај званичник. Ахтисари ће се 20. септембра у Њујорку састати са представницима Контакт групе, а два дана касније известиће Савет безбедности УН и министре иностраних послова великих сила о статусу преговора о Косову, подсећа Ројтерс и наводи да постоји могућност да Контакт група да Ахтисарију „зелено светло” да предложи и решење за Косово, уколико се Москва сагласи с тим. Према Ројтерсу, дипломате тврде да ће се Ахтисари у том случају заложити за независност, што ће, како је оценила британска агенција, „значити коначан обрачун са Србијом”. Посредници из УН даље тврде да је Београд посебно „тврдоглав”, преноси Ројтерс, уз подсећање на став Контакт групе да би решење за Косово требало да буде донето ове године, имајући у виду све веће нестрпљење косовских Албанаца и опасност од новог насиља. (KOMENTAR: To “nestrpljenje” je podrgrevano i podsticano upravo od “milosrdnih anđela”, kako bi našli alibi za njegovo nasilno odcepljenje iz Srbije) Агенција такође наводи да је Русија опрезна у погледу „вештачких рокова” и да подржава захтев Београда за више времена. Портпарол Мартија Ахтисарија Хуа Ђијанг изјавила је, међутим, да специјални представник за Космет сматра да још није време за изношење предлога о будућем статусу те покрајине. „Не могу да износим оно што ће Ахтисари рећи пре него што то буде рекао”, рекла је Хуа у телефонској изјави Танјугу. Ипак, подсетила је да је Ахтисари све време говорио да ће се преговори Београда и Приштине о техничким питањима наставити док год буде постојала могућност да се смање разлике у ставовима две стране. „Ахтисари ће чланице Контакт групе и Савета безбедности информисати о досадашњим преговорима и изнети кораке које, по његовом мишљењу, треба учинити у наредним месецима”, рекла је Хуа. Портпарол специјалног изасланика је демантовала и писање приштинских медија да је Ахтисари на састанку Контакт групе у Бечу представио нацрт предлога за будући статус покрајине. „Чланице Контакт групе су још раније од Ахтисарија тражиле да састави предлог за коначни статус, али још није дошло време за то”, рекла је она. „Због тога настављамо преговоре о техничким питањима”, додала је Хуа. Поред Уједињених нација, жива дипломатска активност око Косова присутна је и у Савету Европе. Лорд Расел-Џонстон, дипломата из Шкотске, задужен испред Политичког комитета СЕ да извештава о стању на Космету, поднео је свој најновији извештај у којем предлаже независност за покрајину. (У нашој јавности је пролетос негативно одјекнула лордова изјава да „Срби не живе тако лоше на Косову, много горе живе Роми”.) Савет Европе на основу извештаја Расела-Џонстона припрема своју резолуцију о Космету. Текст резолуције биће спреман за крај септембра, када почиње редовно јесење заседање Савета Европе. У извештају Расела-Џонстона, у који је „Политика” имала увид, пише да Срби на неки начин пате од „осећаја прогоњености”, који не треба појачавати непромишљеним изјавама, али да је свакако потребно осудити нападе, односно „кампању блаћења” уперену против Биљане Ковачевић-Вучо, Наташе Кандић и Соње Бисерко. Шкотски дипломата, наиме, сматра да је реч о личностима које настоје да управе „јасно и објективно светло на недавну прошлост Србије”. (КОМЕНТАР: Ово је невиђени цинизам и лицемерје. Ово је право лице тзв. међународне заједнице) „Слажем се са премијером Коштуницом да постоји ризик да независност Косова буде искоришћена као преседан за легитимисање других сецесионистичких захтева”, пише лорд Расел-Џонстон и додаје да „дели забринутост премијера Коштунице да независност Косова може да угрози политичку стабилност у Србији”. (KOMENTAR: Ovo je pokazatelj i dokaz dvoličnosti i podmuklosti mentora i njihovih marioneta u Srbiji) Међутим, у делу текста у којем износи своје закључке и предлоге, Расел-Џонстон се сасвим недвосмислено изјашњава за решења која је, у претходним ставовима, означио као ризична: „Верујем да будући статус Косова треба да понуди шансу за дугорочни мир, стабилност и економски развој. То значи, по мом мишљењу, да Косово треба да постане независно”. Након ове сугестије, Расел-Џонстон изражава и забринутост (и критике Београду) због одбијања косметских Срба да „учествују у политичком процесу на Косову”, уз оцену да је то контрапродуктивно. „Ја разумем да је њихова позиција веома деликатна – политички и економски – али они треба да буду на првој линији одбране својих права и интереса и да покушавају да утичу на процес доношења одлука, на свим нивоима. Ја сам забринут због улоге Србије у стварању овог става о неангажовању”, стоји у најновијем извештају извештача Савета Европе лорда Расела-Џонстона о стању на Косову и Метохији.
Састанак Контакт групе 20. септембра
У Њујорку ће 20. септембра бити одржан састанак међународне Контакт групе за Косово и Метохију на министарском нивоу коме ће председавати амерички државни секретар Кондолиза Рајс, а Танјугу је потврђено у амбасади Сједињених Америчких Држава у Београду, да ће састанку у америчкој мисији при Уједињеним Нацијама, присуствовати и специјални изасланик генералног секретара УН Марти Ахтисари. Ахтисари ће министре спољних послова земаља чланица известити о досадашњем току преговора о будућем статусу Космета и сугерисати даље кораке у преговарачком процесу. У Стејт департменту у Вашингтону и амбасади САД у Београду нису могли за сада да прецизирају какав ће став на састанку Контакт групе изнети представници званичног Вашингтона. Најављено је, међутим, да ће после састанка бити издато заједничко саопштење. Чланице Контакт групе су поред САД, такође Руска Федерација, Велика Британија, Немачка, Француска и Италија.
Односи Ватикана и исламског света - Папа разљутио муслимане; Изјава Бенедикта XVI изазвала оштра реаговања у Турској, Саудијској Арабији, Пакистану и међу муслиманима у западној Европи
ИСТАНБУЛ – На релацији папа–муслимани отворен је рат речима који ће, судећи према првим реаговањима, без сумње, изазвати многе протесте широм исламског света. Можда још већи талас демонстрација од оног који се, као цунами, ваљао исламским светом после објављивања погрдних карикатура пророка Мухамеда у једном данском листу. „Папина изјава показује мржњу у његовом срцу и ми смо се суочили са опасном ситуацијом”, изјавио је председник Дирекције за верска питања Турске Али Бардакоглу. На опоре речи он је узвратио контраоптужбом: „Црква и западни свет су пошли у крсташке ратове зато што су видели ислам као непријатељску веру.” (KOMENTAR: Ovo je potvrda da je Papa namero citirao Vizantijskog cara, kako bi se gnev islamista smišljeno svalio na pravoslavlje i Srbiju i to u momentu pregovora oko KiM, iako Srbija nikada nije učestvovala u Krstaškim ratovima) У Анкари су затечени, поготово што влада треба у новембру ове године да угости поглавара Римокатоличке цркве Бенедикта XVI. У исламском свету садашњи папа је од почетка под лупом због ранијих изјава у којима је једном приликом изразио резерве према уласку муслимана у хришћанску Европу. (KOMENTAR: Ovo je licemerna izjava, jer Vatikan vekovima koristi muslimane u borbi protiv pravoslavlja, što je i citiranje Vizantijskog cara potvrda i dokaz) У Турској посебно, пошто је она кандидат за чланство у Европској унији. У Турској се са посебном пажњом прате и односи Ватикана и Васељенске патријаршије (KOMENTAR: Vaseljenska patrijaršija je produžena ruka Vatikana i zalaže se za unijatvo, gazeći ranije odluke Vaseljenskih sabora, koji su bili protiv toga) којој у Анкари признају само локални статус, односно лидерство над малобројном грчком заједницом у Истанбулу. Шта је то изјавио папа Бенедикт XVI, што је већ изазвало велику забринутост у Анкари, Исламабаду, Саудијској Арабији, Египту, међу муслиманима који живе у западној Европи. Током вишедневне посете Немачкој папа је, на неуобичајен начин, говорио о исламу као религији, о порукама пророка Мухамеда. Према ономе што са закашњењем преносе медији папа је, заправо, говорио о џихаду цитирајући делове једне књиге у којој су забележени делови разговора византијског цара Мануела Палеологоса II и „једног образованог Персијанца”, који се иначе бавио хришћанством и исламом. Запис потиче из 1391. године. (KOMENTAR: NIJE NIMALO SLUČAJNO ŠTO JE NAJNOVIJI PAPA NASTAVIO KORACIMA SVOG PRETHODNIKA I SRPSKOG DŽELATA, NAMERNO CITIRAJUĆI RAZGOVORE VIZANTIJSKOG CARA I PERSIJANCA, KAKO BI NAVUKAO ISLAMSKI SVET PROTIV PRAVOSLAVLJA, JER JE VIZANTIJSKI CAR PALEOLOG BIO PRAVOSLAVAC. PAPA JE OVO NAMERNO CITIRAO KAKO BI GNEV ISLMISTA POVODOM JEVREJSKOG BOMBARDOVANJA LIBANA SKRENUO I PREOKRENUO NJIHOV GNEV NA PRAVOSLAVLJE I SRBE U TRENUTKU KADA SE RASPRAVLJA O KIM. TO JE SMIŠLJENO URAĐENO KAO DEO SCENARIJA „ZAVADI-PA VLADAJ“)„Император је разматрао тему светог рата (џихада)”, навео је Папа у свом говору у Немачкој и наставио да цитира византијског цара: „Покажи ми шта је ново Мухамед донео и видећеш само зле и нељудске ствари, као што је његово наређење да се мачем шири вера коју је проповедао.” Према агенцији „Анадолија” Бардакоглу је затражио да папа повуче спорну изјаву и да се извини муслиманима. У Турској се већ чују предлози да му се откаже раније уговорена посета за 28. новембар ове године, где треба да стигне на позив председника републике Ахмеда Неџдета Сезера. „Ја не очекујем ништа добро исламском свету од некога ко мисли овако о пророку Мухамеду. Он прво мора да сачува своје срце од мржње”, каже Бардакоглу. Најновији неспоразуми на релацији Ватикан–муслимани већ је изазвао, како се преноси, реаговања и у другим земљама. Организација исламске конференције, чије је седиште у Ријаду, одмах се, у име 57 земаља чланица, огласила саопштењем: „Ми жалимо због изјава Бенедикта XVI као и због других неистина које вређају исламске вернике”. Пакистански парламент је једногласно усвојио резолуцију у којој је осудио папу Бенедикта XVI и затражио да се извини зато што је увредио муслимане. „Неко ко описује ислам као нетолерантну религију охрабрује насиље”, пренели су турски електронски медији изјаву портпарола пакистанског МИП-а. Према писању турске штампе, папина тумачења ислама изазвала су забринутост и међу муслиманима у западној Европи. Поготово што је он спорне речи изговорио у Немачкој, где живи више од два и по милиона Турака. Света столица је стала у одбрану папе који се јуче вратио из вишедневне посете Немачкој, односно родној му Баварској. Званично је речено да понтиф, у спорном говору, није дубље улазио у анализу џихада, односно светог рата, и није оквалификовао ислам као „нешто насилничко”. „Јасно је да Свети отац жели да унапреди позицију уважавања и дијалога са другим религијама и културама, међу којима је и ислам”, изјавио је портпарол Ватикана. (KOMENTAR: Što vekovima čini preko leđa Srba i pravoslavlja, uspostavljanjem “novog svetskog poretka” i kroz katolički prozelitizam.)
“ПОЛИТИКА“
(Објављено: Субота, 16.09.2006.)
_____________________________________________
Prodaja srpskih imanja na Kosovu i Metohiji sve učestalija - Srbi osećaju da je došao kraj
BEOGRAD - Raseljena lica sa Kosova i Metohije, uglavnom zbog dugog čekanja na povratak i svog ekonomskog stanja, sve više posežu za prodajom svoje imovine u pokrajini. Prema nekim procenama, gotovo jedna trećina raseljenih Srba već je prodala imovinu, a još najmanje toliko njih namerava da je proda, iako kod svih tih ljudi postoji iskrena želja da se vrate. Na dojučerašnjoj srpskoj zemlji, Albanci su širom centralnog Kosmeta već izgradili fabrike, motele, hotele, auto-servise i druge objekte. Prodaja nekretnina se obavlja i pored toga što je Unmik pre više godina doneo uredbu kojom se ograničava prodaja srpske imovine na strateški važnim mestima. Prodaja se obavlja bez ikakve kontrole i ograničenja. Najmasovnija prodaja srpske imovine je u centralnom Kosmetu, u Kosovu Polju, Prištini, Obiliću, Lipljanu, Čaglavici, ali i Gračanici... U Kosovu Polju Albanci su kupili više od 75 odsto srpskih kuća i stanova. Prodaja zemlje u ovoj opštini već je završena. U Prištini, gde je do dolaska Kfora živelo oko 280.000 stanovnika, sada ima oko 750.000 Albanaca i samo 200 Srba (uključujući i one koji rade za međunarodne institucije), a prodato je više od hiljadu kuća i stanova Srba. U Obiliću, Peći, Lipljanu, Prizrenu, Gnjilanu, kao i u južnom delu Kosovske Mitrovice, prodaje su svakodnevne. Prodaja kuća i zemlje obavlja se i u selima, a Srbi njive udaljene od sela prodaju u svim sredinama na Kosmetu. Bivši koordinator za Kosovo polje Slađana Denić kaže da ima prodaje i pod pritiskom, ali motivi prodaje su i ekonomski, besprekornost življenja u enklavama, ali i sam strah od povratka. - Svako nalazi razlog zbog čega prodaje imovinu. Ja živim ovde i vidim da se prodaja srpskih kuća nastavlja, što u Kosovu Polju, što u Bresju. Nema prestanka, Albanci kupuju i dalje i to strateški put Priština - Peć. Sve nas je manje i manje - tvrdi Denićeva. Nedavna prodaja nekoliko desetina hektara zemljišta na brdu iznad Gračanice dodatno je uznemirila meštane ovog srpskog kraja, pogotovu ako se zna da je reč o zemljištu na obroncima Ajvalije koji je gračanički atar. Naopaka politika države - Osećaju ljudi da je došao kraj, a ima i onih koji nemaju ništa drugo, sem kuće, pa verovatno misle da je bolje da prodaju i ovo malo, pa da imaju gde da odu - priča Dragan Popović iz Gračanice. Razočarani Srbi prst upiru i u "aktuelne političare". - Najveći prodavci srpske zemlje su Momčilo Trajković i kompanija. (KOMENTAR: To je onaj isti “mirotvorac” koji se svojevremeno u vezi Rambujea zalagao za podelu KiM što se i danas čini kroz “suštinsku autonomiju”, kao član delegacije SPC, koju su činili pored njega i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkop raško-prizrenski Artemije sa pratiocima - jeromonahom Savom iz manastira Visoki Dečani i istoričarem Dušanom Batakovićem) On je, prodavajući PIK-ovu zemlju (gde je bio neki šef) prodavao u stvari srpsku zemlju. Država vodi krajnje naopaku politiku jer finansira i forsira uglavnom one koji su otišli odavde i isprodavali svoju imovinu - ogorčeni su Srbi iz Gračanice, koji paljbu dalje osipaju po Trajkoviću. - Mom šuraku je Trajković dao tri njive da proda, a omogućio je i svojim rođacima u Čaglavici da uzmu i prodaju zemlju Šiptarima, i to tamo gde je najpovoljnija - kaže Dragan Popović iz Gračanice.
“Glas javnosti”
Subota, 16.09.2006.
_______________________________________________________
Први пут после 1912. године - Свечани дефиле српских потпоручника
БЕОГРАД - Војном парадом испред Дома Народне скупштине у Београду синоћ је свечано обележен завршетак школовања и унапређења у официрски чин студената 126. и 127. класе Војне академије. После дефилеа новоунапређених потпоручника Војске Србије, премијер Војислав Коштуница уручио је награде најбољим официрима свих видова Војске Србије – ручне часовнике – а председник Републике Борис Тадић официрске сабље најбољим потпоручницима у рангу. Обраћајући се присутнима, Коштуница је нагласио да данас Србија „после Кајмакчалана има поново своју војску”. (КОМЕНТАР: Ово је типична Коштуничина обмана кроз реторику „србовања“. Србија након отцепљења Црне Горе, нема своју војску, јер је уништена још за време министра војног Тадића и његовог наследника Давинића, и до овог данас „самозваног“ Станковића)
Он је додао да је Србија поносна на своје официре који су се заклели да ће бранити част отаџбине и додао да би они требало да буду поносни на српску традицију јер имају чиме да се диче и на кога да се угледају. (КОМЕНТАР: Ово је невероватно лицемерни коментар доказаног преваранта, који истовремено јури Српске честите официре који су бранили част Отаџбине и као команданти Војске Републике Српске против неоусташа и балија у бившој БиХ и новоусташкој НДХ, и као команданти Војске Југославије током „милосрдног“ бомбардовања СРЈ. Ту поносну Српску војну традицију су понизили и осрамотили „демонкрате“ киднаповањем и испорукама Српских генерала у зликовачки Хаг)
Премијер је нагласио да ће Космет бити увек јединствени део Србије што ће бити записано у новом уставу. (КОМЕНТАР: То је превара, јер се кроз „условну аутономију“ који тај „Устав“ предвиђа у ствари отварају врата за „условну независност“ и фактичко отцепљење КиМ из састава Србије) Према речима Коштунице, Србија ће свим демократским методама (КОМЕНТАР: Какве су то „демократске методе“ када се неуставно укида највиши државни акт – Устав Србије и по диктату споља намеће „демократски“ Устав који кроз „условну аутономију“ фактички признаје независно КиМ и то у моменту док се припрема нова Резолуција која управо то предвиђа кроз „могућност билатералног признања независности Ким“, по диктату САД. Какве су то „демократске методе“ кад важећи Устав предвиђа проглашење окупације у случају „могућност билатералног признања независности Ким“ како стоји у тексту те нове Резолуције, док „демонкрате“ одбијају да то назову окупација. Какве су то „демократске методе“ кад важећи Устав у ситуацији проглашења окупације опасности угрожавања територијалног интегритета и државног суверенитета предвиђа употребу војне силе, а „демонкрате“ јавно истичу да су против употребе војне силе у одбрани КиМ. Према томе, очито да је овде реч о великој обмани и превари народа, о којој аутор ове Слагалице већ годинама од усвајања Соланије /коју су потписали Косштуница, Лабус, Ђинђић и Ђукановић под патронатом Хавијера Солане, који је тиме и фактички довршио оно што је „милосрдним“ бомбардовањем започео- уништење СРЈ, односно распад Србије/ упозорава Српску јавност, а што потврђује следећа његова реченица у наставку овог чланка из „Политике“) бранити Космет и да од тога неће одустати „јер ми стојимо на бранику правде и права”. Премијер је нагласио да ће држава Србија и њена влада водити политику мира (КОМЕНТАР: Док је убијени Милошевић настојао да успостави мир на КиМ и да сачува Србију, СРЈ као и бившу СФРЈ због Срба који су тамо живели, тај исти Коштуница и досманлије су га оптуживали да је диктатор и данас то чине улагивањем поводом недавне изјаве Ахтисарија. Ово доказује колико је лицемер) и да Србија никад није изгубила нити ће изгубити Космет. (КОМЕНТАР: Ово је још једна превара кроз реторику „србовања“)
Наглашавајући да су огромни изазови пред Војском Србије, председник Борис Тадић је истакао да да данас има много људи који жале за старим временима и Европом 20. века. Оне државе које могу да се брзо прилагоде променама имају шансе за просперитет и будућност, а оне које жале за прошлим временима уништавају властити будућност, рекао је Тадић и додао да данашња политичка структура у Србији има огроман утицај на будућност наше земље у 21 веку. (КОМЕНТАР: Просто је невероватно да ово каже неко ко је слеп и не види да ово што се дешава у 21. веку представља у ствари наставак фашистичког тоталитаризма који се лажно представља као „демократија“....наслеђен у 20. веку и још од Крсташких ратова. Невероватно је лицемерно да ово каже неко, ко је од 05.10. 2000. године до данас вратио Србију у период робовласништва и уништио будућност Србије)
– Косово и Метохија је део нашег идентитета (КОМЕНТАР: Просто је лицемерно и невероватно да ово каже неко ко се залаже за поделу Косова и Метохије и неко ко је позивао Србе да изласком на Шиптарске изборе легитимизују терористичку и окупаторску власт на КиМ, а при том је тзв. „председник“ Србије, што у свакој прилици саморекламирајући се као недорасло дериште, не пропушта да упорно нагласи и наметне, а што у наставку текста овог чланка се и може прочитати) – нагласио је Тадић говорећи о преговорима о Космету. –Убеђен сам да нам је свима више него ишта потребно да очувамо мир и избегнемо ризике рата и одбранимо суверенитет и достојанство наше нације. (КОМЕНТАР: Просто је лицемерно да ово каже неко ко је својевремено нападао убијеног Милошевића поводом преговора у Рамбујеа, а што ни данас не пропушта да као и његови налогодавци, посебно истакне, како би заједно превалили кривицу на убијеног Милошевића и индиректно на Српски народ кроз превару која се спрема тзв. „демократским“ Уставом, и скинули одговорност са себе. Врло перфидно) Влада Србије и ја као председник учинићемо све да одбранимо демократску и европску будућност нашег друштва, али и одбранимо наше право.
Церемонију која се завршила традиционалним бацањем шапки у ваздух увеличале су и авиони „орао” и „супер галеб” спектакуларним прелетима. (КОМЕНТАР: То је била шарада, док су мигове ставили у старо гвожђе и одобравају страним НАТО авионима да наводно „чувају“ Српско небо. И што је од „демонкрата“ много – вала је и ДОСта.)
Ове године је официрске чинове добио 321 студент Војне академије са Одсека логистике, Копнене војске, Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране и Морнарице. У Војсци Србије каријеру настављају 282 потпоручника, 22 у Војсци Црне Горе и 17 новоунапређених официра у Оружаним снагама БиХ
Уз неколико хиљада окупљених грађана свечаности су присуствовали и председник Скупштине Предраг Марковић, министар одбране Зоран Станковић, (КОМЕНТАР: Он није министар одбране, већ самозвани министар одбране) заступник начелника Генералштаба генерал-мајор Здравко Понош, (КОМЕНТАР: Он не може никако да буде на заступник начелника Генералштаба, јер нема за то потребно стручно ни радно искуство, а посебно због тога што је као Србин пореклом из бивше БиХ избегао да учествује у одбрани Српства од новоусташа и балија. Стога, је такође самозвани заменик начелника Генералштаба) председник Републике Српске Драган Чавић, амбасадори и инострани војни представници акредитовани у Београду, као и представници политичког, културног и јавног живота Србије. (КОМЕНТАР: У првим редовима се могао приметити још једна самозвана личност, у лику „престолонаследника“. Призор је невероватно и смишљено подсећао на 05.10.2000. године, с тим што је декорацију уместо „дима“ из спаљене Савезне скупштине „улепшавао“ ватромет, да то изгледа онако „демократски“ и „евро-атлански“)
Свечаност је завршена коктелом у Дому Народне скупштине, на који су и позвани и родитељи најбољих студената. (КОМЕНТАР: Као и сваки „бал вампира“ он се завршава коктелом. Невини родитељи тих племенитих младих официра су као њихове жртве, присуствовали том „балу вампира“, а да и нису свесни колика је манипулација и обмана извршена преко њих против читавог Српског народа. Том „шарадом“ и још једним „балом вампира“ је злоупотребљена Војска Србије, РТС-Јавни сергвис Србије, СПЦ – институције које су веома важне за Српски народ и државу и које плаћају сви грађани Србије, у прљаве „маркетиншке“ циљеве марионета, да би се поново наметнутом причом споља – око КиМ и у вези њега – одвратила пажња јавности од бројних афера „демонкрата“ и катастрофалног економско-социјалног положаја Србије. То је такође неодољиво подсећало на брозове параде, али овога пута као бледа сенка - без војне опреме /која је у међувремену од 05.10.2000. до данас бачена у старо гвожђе, па нису имали ни шта да прикажу, иако НАТО „милосрдним“ бомбардовањем није уништио војну опрему, која је успешно срушила фамозни НАТО стелт бомбардер/ и без борбених авиона – Миг, већ су изведени „упарађени“ голоруки млади официри, којима су формално „поклонили“ сабље да би на тај начин „србовали“, а у ствари да б и тако покажу својим спољним налогодавцима који су их у Србији устоличили пучем 05.10.2000. године, да не жале оружјем да бране КиМ и да пристају на добровољну предају КиМ, набијајући кривицу заједно са својим налогодавцима на убијеног Милошевића, преваривши Српски народ кроз референдум у вези „демонкрстског“ Устава и скидајући одговорност са тога са себе заједно са овим споља. Трагови им смрде нечовјечством – што каже Марко Миљанов)
Најбољим студентима проглашени су Урош Рацковић и Бориша Јовановић са Одсека логистике, Слободан Цветковић са Одсека копнене војске и Бојан Драгутиновић из Одсека морнарице.
ЗАНИМЉИВ КОМЕНТАР ЧИТАОЦА „ПОЛИТИКА“ ON-LINE ПОВОДОМ СВЕЧАНОГ ДЕФИЛЕА СПРПСКИХ ПОРПОРУЧНИКА
Aleksandar Paripović, 17.09.2006, 04:34 :
Tadić Srbima navlači paučinu preko očiju. Sjajno je da su naši oficiri uspešno završili svoju obuku ali je katastrofalno sramotno da će se u buduce trenirati u Američkim kampovima i da je Tadić Srbiju izdao i prodao Amerikancima. Uništili su nam celu zemlju i godine teške borbe za jedinstvo i izgradnju, onda su nas izbombardovali osiromašenim Uranijumom i unakazili nam generacije dece za narednih 100 godina i više a Tadić je Američkoj vojsci u znak zahvalnosti dao slobodan boravak u Srbiji, da defiluju i špijuniraju koliko im drago. Da li je Tadić to morao - nije. Da li je Tadić od toga lično profitirao - jeste. Da li Tadić treba da se skine sa mesta na kome je - apsolutno treba. Srbija je pod okupacijom i nema tu šta da nije jasno. Od trenutka od kada strana vojska defiluje našom zemljom kao svojom, od trenutka kada nam vlada te strane vojske diktira granice, politiku i ekonomiju, mi smo pod okupacijom a ne u svojoj slobodnoj zemlji. Zašto? Zato što ima previše izdajica Srba, zato što narod ne zna šta je zapravo dovelo do raspada Jugoslavije, zato što braca Hrvati, Slovenci i ostali imaju inferioran kompleks pa slepo ljube strance u skute ne bi li im se dodovorili i postali njihova usvojena deca, zato što je pohlepa u ljudskoj prirodi a samodisciplina i skromnost nisu. Sramota od Tadica a i Koštunice, sramota da neprosvećeni Srbi ne shvataju da su pod okupacijom ovoga puta u nedogled i da su njihovi preci uzalud ratovali.
„ПОЛИТИКА“
(Објављено: Недеља, 17.09.2006.)
Спрема се нова велика превара: Лажни “Стефан Војислав” по други пут међу Србима - генерал Милен Симић, 2006.
Пре неколико година, при дочеку моштију српског великана Јована Дучића у Требињу, један од присутних владика је поздравио садашњег председника владе Србије речима “Добро нам дошао, Стефане Војиславе!”. Имајући у виду опасности које су претиле српском народу, владика је вероватно хтео да га повеже са лозом Немањића из које потичу сви српски свети ратници као и сам духовни отац српског народа Свети Сава, и тако га охрабри на извршење обећања датих народу у предизборној кампањи пре шест година.
Ако бисмо извршили анализу садашњег положаја српског народа, могло би се поставити питање да ли је владика био у праву и је ли охрабрење вредело, или је својим речима увредио свету лозу Немањића? Све указује да је посреди ово друго и да је српски народ преварен. Неколико примера довољна су илустарција невиђене обмане.
За време владавине “Стефана Војислава”, практично су створени услови за укидање Републике Српске, сецесију Црне Горе, отимање Косова и Метохије, и свођење Србије на територију предкумановског периода. Његова власт је и кроз транзициону приватизацију опљачкала народну имовину, као упоришну тачку одбране у свим друштвима, па је право ропство српског народа све извесније.
За време владавине “Стефана Војислава” потпуно је разбијена војска и уништен њен национални и професионални идентитет, па се њен остатак, уместо припрема за одбрану државног суверенитета и територијалног интегритета, ангажује у хајкама на хашке оптуженике и у “ратовима ради мира”, упркос велике мисли великог Србина да се “мач може употребити само до граница народне државе”.
Поред комплетног државног руководства српског народа из времена сецесија, грађанског рата, економских санкција, терористичког дивљања и агресије НАТО-а, за време владавине “Стефана Војислава”, у хашке казамате је на превару испоручено више десетина српских генерала и официра, јер су часно испунили свој завет према роду и отаџбини. Само ова чињеница довољан је аргумент за закључак да је владика вероватно из најбољих али и наивних побуда, заправо увредио светосавље и његовог родоначелника, који у Законоправилима каже да се “оном ко противнику преда своје, глава има одрубити мачем.”
Лажни светосавац се изгледа не боји за своју главу, јер су му господари моћни, а он лично је веома вешт обмањивач.
За време владавине “Стефана Војислава” учињено је све како би се српском народу наметнуо историјски заборав, кривотвориле се историјске чињенице и тако исписала нова антисрпска историја. Подсећања ради, требало би споменути да је он лично, одмах након инаугурације, ослободио више стотина шиптарских терориста и тиме довео у питање терористички карактер шиптарских оружаних формација и њихових злочина. Зар његови министри нису повукли тужбе против земаља чланица НАТО-а, контратужбе против Хрватске и Босне и Херцеговине и прекинули судски процес против наредбодаваца злочина над српским народом за време НАТО агресије? Зар он лично није амнестирао од одговорности све оне који нису испунили обавезу према роду и отаџбини када су ове биле најугроженије? Зар није он тај који је дао легитимитет шиптарској терористичкој власти на Косову и Метохији? Зар за време његове владавине нису игнорисане чињенице о доприносу српског народа антифашистичкој борби, посебно оне у људским жртвама и материјалним губицима, како би теза о наводној фашисоидности српског народа била уверљивија, а “казна” због тога оправданија? Зар његова самозвана национална телевизија није пуко средство антисрпске кампање и кривотворења историјских чињеница? Зар се, под будним оком његовог министра, у историјске уџбенике и читанке основношколаца и средњошколаца, али и у обавезну студентску литературу, не уграђују ставови о геноцидном и злочиначком карактеру српског народа? Зар прва активност његове нове потпредседнице владе није била да баш то доказује са чиновницима Хашког трибунала и невладиним организацијама које исти тај трибунал финансира?
Свакако да би се чињенице о превари “Стефана Војислава” могле дуго набрајати, али посебно је срамна она о вишегодишњој хајци за бившим командантом Републике Српске, генералом Ратком Младићем. У потрази за њим учествују стране обавештајне службе, Карлини тимови ловаца на главе, Војислављеве “војне и цивилне снаге”, сви министри, независно од ресорних надлежности, удворички медији, удворичка армија састављена од страначких функционера, чиновника, аналитичара и невладиних активиста, генералска и официрска недоношчад рођена у Босни и Херцеговини и Крајини, а која се нису одазвала позиву свог народа да га бране од насртаја усташко-муслиманских снага, прикривајући свој кукавичлук наводним потребама службе, болешћу и породичним проблемима.
Али, изгледа да српски народ још увек није прозрео суштину обмањивачке улоге “Стефана Војислава”, нити циљеве које би требало да реализује у име и за рачун господара, па се он савршено изведеним манипулацијама још увек одржава на власти.
Интензивна антисрпска кампања у западним политичким, војним и медијским круговима с једне стране, чији почетак коинцидира са тајним састанком познате билденбрушке групе за коју се тврди да је стварни владар света, и напрасна подршка “демократским” снагама у Србији, и “реформама” система одбране и војске с друге стране, указују да је процес отимања Косова и Метохије ушао у убрзани темпо, и да је почела проблематизација других територија српског националног простора. На основу јавно изнетих ставова, знатан део српског народа и даље мисли да је “Стефан Војислав” бранилац српских националних интереса, али да му политички однос снага тренутно не дозвољава да реализује одбрану тих циљева.
Нажалост, његове речи и дела нису у сагласју, што се најбоље види на примеру будућности Косова и Метохије. Његови саветници, и уједно чланови преговарачког тима о статусу јужне српске покрајине су директори, чланови и пријатељи “Центра за либерално-демократске студије”, а неки су и професори на факултету у чијим ће уџбеницима, по свему судећи, студенти читати и учити да су Срби геноцидан и злочиначки народ. Првопоменута институција је идеолошки и политички центар недавно формиране политичке партије, у јавности познате по ставовима који говоре да су Срби пре стотинак година окупирали Косово, починили злочине над Шиптарима, и да би зато оно морало да добије независност. Наравно да није споран ни поменути центар, ни партија, нити људи ангажовани у њима. Али, веома је спорна чињеница да су истакнути људи из поменутог научно-истраживачког центра, истовремено и главни српски преговарачи о статусу Косова и Метохије. Поставља се питање која је од те две линије аргументације њихово стварно становиште, и како се за њихово остваривање боре. Ако са анализом ових контрадикторности кренемо и даље, стићи ћемо и до дилеме око искрености жестоких критика упућених “Стефану Војиславу” баш од стране политичке партије која се често позива на поменути центар. Или је и то само представа за српски народ? Хоће ли сутра, када господари буду објединили “демократске снаге”, заједнички радити на увођењу остатка Србије у европске и евроатлантске интеграције?
Пројекат саветничко-преговарачког тима “више од аутономије, мање од независности”, са којим “Стефан Војислав” маше пред домаћом јавношћу и за шта се “жестоко” бори пред међународним субјектима, много је опаснији од пројекта “државне заједнице”, који је довео до познате референдумске завршнице.
Наиме, насилно отимање Косова и Метохије, без обзира на могуће потврде Савета безбедности и позивање на преседане који произилазе из фактичког стања, у супротности је са међународним правом, и могло би довести до проглашења стања окупације. Ако се подсетимо са каквом су само жестином странке “демократског блока”, евроатлантске институције и организације, невладине “хуманитарне” организације, разни аналитичари и други, напали идеју о проглашењу стања окупације, онда ће бити и јасније зашто је операционализован пројекат “више од аутономије, мање од независности”. По том пројекту, Косово и Метохија би формално-правно било у саставу Србије, а суштински би било независно, јер Србија, поред међународне протекторске и шиптарске терористичке власти, не би имала скоро никакве надлежности на “својој” територији. Оно што је још опасније, а проистекло је из рада либерално-демократских саветника и преговарача, јесте сам садржај завршног документа “преговора” којим би се обезбедило право шиптарској мањини на референдумско изјашњавање о државно-правном статусу покрајине, чиме би се накрпио легитимитет независности Косова. Успешно обављена проба таквог начина фрагментације српског националног простора изведена је у случају стицања независности Црне Горе. Али, шта би тиме конкретно добио “Стефан Војислав” и његови трбухозборци? Несумњиво је да ће добити пуну помоћ господара да поново освоји власт, а народ ће опет бити преварен. То ће се урадити као у случају обезбеђивања услова за референдум у Црној Гори, преко доношења и усвајања нормативних аката “државне заједнице”.
Друга важна чињеница која указује на превару је кампања обједињавања “демократских снага” или “демократског блока” како то пропагандисти воле да кажу, која има за циљ да истакне значај својих политичких противника, и тиме пошаљу поруку господарима да је дошло време за подизање апанаже. Методологија је већ испробана пре петооктобарског преврата, а сећамо се да је и тада у главној роли био “Стефан Војислав”. Интересантно је да се “демократске снаге” у потпуности слажу о свим релевантним питањима визије будућности Србије, од којих су најважнија она о моделу приватизације друштвене и државне имовине, о увођењу неолибералних капиталистичких друштвених односа, о евроатлантским интеграцијама као виду нормалног и обавезног одрицања од суверенитета, о небитности територијалног интегритета и државних граница, о стварању новог идентитета и имиxа Србије уз обавезно “рашчишћавање са прошлошћу”, о “реформама система одбране и војске” и укључивање одбрамбених снага у мировне операције, тј. вођење ратова ради мира(?!), о признавању кривице српског народа за све што се лоше у претходном веку догодило и такозваној катарзи Срба, о револуционарном владању безакоња, и о потпуној и доследној колаборацији у односу на важне и неважне међународне субјекте.
Једини прави разлог нејединства “демократских снага” лежи у подели власти, и неједнаким могућностима за остваривање страначких, групних и појединачних интереса. Експеримент “Стефана Војислава” са поделом државних система као постизборног плена, показао се погубним по српски народ, јер је плен изгледа недовољан за нарасле потребе и апетите свих властодржаца, а није ни “стандардизованог” квалитета. Да је лични интерес заиста изнад свега, најбоље показују примери из српског парламента. Председник највишег законодавног тела, више посланика и неколико министара и њихових заменика и помоћника, веома су се лако одрекли страначких програма и идеолошких убеђења на основу којих су их грађани и бирали, само да се случајно не измакну из “стечених” позиција. Једна странка која партиципира у актуалној власти, контролише више министарстава, владиних институција, јавних предузећа, агенција и фондова, него што има чланова руководства, а неки злурадници би рекли и чланова странке. Руководство друге пак странке, која “не учествује у власти, али је подржава”, задовољава се заштитом стеченог у претходној владајућој гарнитури, као и контролом управних одбора, иако су програмска начела поменуте странке потпуно супротна практичним потезима актуалних властодржаца. Изгледа да је ипак у постизборној подели плена најбоље прошла, или се најбоље снашла, странка са шифром, која представља интересни скуп бивших врло левих левичара, активиста невладиних организација, руководилаца упропашћених друштвених и државних предузећа, мондијалистичких теоретичара и практичара, антиратних профитера, људи који немају српску националну идентификацију (који су и најмање спорни) и других занимљивих категорија. Зато и не чуди што је шифрована странка главни носилац кампање обједињавања “демократских снага”. Једини им је проблем још одредити “вођу”, пошто то место “Стефану Војиславу” највише оспоравају “сувласници” постизборног плена.
Имајући у виду реализацију пројекта свођења Србије на предкумановску територију, завршетак транзиционе приватизационе пљачке у којој се као објекат појављују најзначајнији српски привредни системи, али и расположење грађана у односу на досадашње учинке ове власти, највероватније изгледа опција по којој ће уједињење “демократских снага” и одређивање вође доћи споља, од страних господара. У том смислу требало би тумачити и позив двојици најистакнутијих “демократа” који је стигао из Вашингтона. Ако се присетимо метода којима је то исто изведено уочи петооктобарског преврата, можемо очекивати да ће главну ролу вође поново заиграти “Стефан Војислав”, и да ће поново грађани Србије, а посебно они српске националности, бити мета опасне преваре.
Најафектнији резултати досадашње преваре ипак су постигнути у систему одбране и војске. Војислављеви министри одбране и њихов некомпетентни бирократски апарат, у црно су завили припаднике војске али и многе породице широм Србије. За шест година владавине, ови горепоменути су у потпуности успели да “Србима одузму моћ да бране превелике територије”, а низом конкретних мера допринели су томе “ да српски младићи избегавају регрутацију и мобилизацију”. Када је стање такво какво је, зашто се упорно наставља пресија на остатак војске, који ионако није у стању да заштити ни животе својих људи, а камоли интересе целог народа? Зашто војна управљачка и руководећа структура, која је иначе под апсолутном страначком контролом Војислављевих кохабитационо-коалиционих партнера, хрли према “савезницима”, који су истовремено и главни пројектанти терористичког независног или “условно независног Косова” и промотери проблематизације стања у Рашкој области, на југу централне Србије и у Војводини у оквиру међународних институција и организација? Откуда толико њихових војних тимова у Министарству одбране и војсци? Зашто ће се, на основу фамозног акционог плана владе “Стефана Војислава” у потрагу за хашким оптуженицима на тлу Србије укључити оперативни тимови страних обавештајних служби и специјалних јединица? Да ли они знају да се то не сме прихватити ни као наметнуто решење, као што је велики српски државник Никола Пашић то добро знао прихватајући све услове из јулског аустроугарског ултиматума, осим права страних служби да спроводе истрагу на територији наше државе, а камоли самоиницијативно тражити тако нешто? Зашто су војни комплекси данас постали “проклете авлије” у којима све пропада и где страдају младићи који су се одазвали војном позиву?
Одговори на сва ова питања углавном полазе од зацртаног плана свођења Србије на њену предкумановску територију као главног циља преуређења балканског простора. Две су кључне упоришне тачке реализације овог пројекта. С једне стране, Војислављева “демократска власт” мора да створи сигурне услове да се пројекат изведе на миран начин, што логично подразумева пацификацију и онеспособљавање војске, а са друге стране, онемогућавање да се одбрамбени потенцијали српског народа брзо ревитализују уколико, упркос претњама и притисцима, српски народ буде одлучио да на изборима, или на други начин, промени и Војислава и његове партнере у власти и “ван” ње.
Пошто господари по правилу не верују слугама и удворицама, не чуди што се ова два процеса разградње српског одбрамбеног потенцијала пажљиво контролишу и прате. Због тога је “акциони план”, по којем би се у потрагу за хашким оптуженицима ангажовали страни обавештајци и специјалци, само начин верификације постојећег стања, и додатни отвор за повећање њиховог броја у циљу контроле припадника војске, а ако затреба и подршке “демократским снагама”.
Дакле, покренута је велика и добро синхронизована игра како би “Стефан Војислав” још једном обмануо грађане Србије, и српски народ пре свега, и тако “успешно” довршио своју значајну улогу у процесу распарчавања српског националног простора. Вештина обмане и самих обмањивача најбоље се може разоткрити анализом политичких и идеолошких опредељења главних учесника у игри. Тада ће патетични ставови “Стефана Војислава” о српским националним инетресима које овај све чешће изговара, бити схваћени на прави начин, као технике обмањивања и прикривања стварног покретачког циља и лоших намера.
Хоће ли то српски народ овај пут прозрети, и тако спречити поновну велику превару? Зашто у тој антисрпској игри учествује и не мали број интелектуалаца? Зашто неки од њих дозвољавају да у парламенту служе као гласачка машина? Зашто ћуте или су недовољно оперативни они политички субјекти који, по најновијим истраживањима уживају највеће поверење грађана? Хоће ли се “пробудити” тек када српски народ са Косова и Метохије буде приморан на нову велику сеобу? Јесу ли речи толико опасне, па су их због тога сами себи одузели? И зашто Србија нема других савезника, до оних који је распарчавају?
Остаје нада да ће нажалост превелико искуство српског народа са преварама и лажима значајно определити њихове будуће, судбоносне за опстанак, одлуке.
Knjiga «Velika Srbija – istine, zablude, zloupotrebe», Beograd, 2003
CITATI IZLAGANJA : Grčki profesor međunarodnog prava Mr. Panayotis G. Charitos «The Serbian question from 1992 to 2002 in the context of international law»
str. 436:
«As we all remember,the prologue of the bombing was the «Rambouillet ultimatum»: During tha last ten days of March 1999, the foreign affairs ministers of France and Great Britain demanded of the Yugoslav Authorities to sign a text under the title «Interim Agreement for Peace and Self-Government in Kosovo», dated 23 February 1999. This ssigning in essence would have led to the severance of Kosovo and Metohia from the Yugoslavian State, and to the military control and in substance to the occupation Of the entire State of Yugoslavia by NATO. * The little town of Rambouillet, near Paris, was given as the place of the text's composition. The demand on the Yugoslav Authorities to sign this text was accopanied by the threat of the use of force against Yugoslavia. The Yugoslav Authorities rejected the demand, and thus, a little later, NATO's aggression against Yugoslavia began.
Little before the end of bombing, on 2 June 1999, the President of Finland Mr. Martti Ahtisaari, representing the European Union, and former Prime Minister of Russia Mr. Victor Chernomyrdin, representing the Russian Federation, presented a paper with certain proposals to the Yugoslav leadership, regarding a political solution of the problem of Kosovo and Metohia. On the basis of the therms which were included in these proposals, a resolution of the United Nation Security Council should be passed, regarding the guarantee of the sovereignty and territorial integrity of the Federal Republic of Yugoslavia, as well as a procedure «towards a political solution of the problem of Kosovo and Metohia».
The proposals were accepted by the Federal Government of Yugoslavia an the Assembly of Serbia on 3 June 1999. Five days later, on the day of 8 June 1999, the full text of the draft of the United Nation Sacurity Council's resolution on Kosovo became internationally available through dissemination by the news media. The terminology of the text of the draft resolution was not in disagreement with the text of the proposals of Ahtisaari and Chernomyrdin, which were approved by the Yugoslav leadership and the Assembly of Serbia. **
Fusnota:
* Annex B, Article 8 of the text entitled «Interim Agreement for Peace and Self-Government in Kosovo» states the following:
NATO personnel shal enjoy, together with their vehicles, vessels, aircraft, and equipment, free and unrestricted passage and unimpeded access throughout the FRY including associated airspace and territorial waters. This shall include, but not be limited to, the right of bivouac, maneuver, billet, and utilization of any areas or facilities as required for support, training and operations.(Underlining added.)
The entire text may currently (October 2003) be accessed at Website of the review Le Monde Diplomatique (http://www.monde-diplomatique.fr/dossiers/kosovo/rambouillet.html).
** The text of the Security Council's resolution draft may currently (October 2003) be accessed at the Website of the Cable News Network (http://www.cnn.com/WORLD/europe/9906/08/resolution.text/index.html).
str. 437: (nastavak gornjeg teksta)
The next day, 9 June 1999, on the basis of this Belgrade agreement of 3 June 1999 and in view of passage of the resolution of the Security Council according to the terms of agreement, the Governments of yugoslavia and Serbia signed a Military Agreement with the «International Security Force», KFOR. On the ground of this Military Agreement, the Yugoslavian Army began to withdraw from Kosovo and Metohia, and at the same time the armed forces of NATO and other states began to establish themselves in Kosovo and Metohia, as KFOR.***
The day after, 10 June 1999, Resolution No. 1244 of the UN Security Council on Kosovo passed, whose text does not agree either with the terms of the Agreement of Belgrade of 3 June 1999 or with the text resolution draft, which was disseminated internationally by the news media on 8 June 1999, one day before the signing of Military Agreement, with wich the Yugoslavia army was withdrawn from Kosovo and Metohia.
In New Your the France and the British changed the terminology which the Belgrade Agreement provided, in this way changing the very terms of the Ahtisaari-Chernomyrdin Agreement with the yigoslav leadership.
In the Agreement of Belgrade od 3 June 1999 appeared the term «Rambouillet accords:. In that document it was precisely stated that:
... A Political process towards the establishment of an interim political framework agreement providing for substantial self-government for Kosovo, taking full account of the Rambouillet accords and the principles of souvereignty and territorial integrity of the Federal Republic of yugoslavia and the other countries of the region...
Fusnota:
*** The first article of this Military Agreement is as follows:
The Parties to this Agreement reafirm the document presented by President Ahtisaari to President Milosevic and approved by the Serb parliament and the Federal Government on June 3, 1999, to include deployment in Kosovo under UN auspices of effective international civil and security presences. The parties further note the UN Security Council is prepared to adopt a resolution, which has been introduced, regarding these presences.
The text of the Agreement may currently (October 2003) be accessed at the Website of NATO (http://www.nato.int/kosovo/docu/a9990609a.html).
str. 438: (nastavak gornjeg teksta)
The term «Rambouillet accords» intimates certain agreements. During the diplomatic contacts in Paris and in Rambouillet in 1999, the only agreement concerning self-government in Kosovo and Metohia was the one signed by the representatives of the seven ethnic communities of Kosovo and Metohia on the 18 of March of that year. The agreement provided for the peaceful coexistence of all the inhabitants of the region of Kosovo and Metohia under conditions of equality and within the legal constitutional framework of the Federal Republic of Yugoslavia.****
In no way can the term «Rambouillet accords» in the text with the proposals presented to and accepted by the Yugoslavian authorities on the 3 of June 1999, and included as Annex 2 in Resolution 1244 of 10 June 1999, be indentified with the text that that bears the title «Interim Agreement for Peace and Self-Government in Kosovo», dated 23 February 1999. The «Interim Agreement for Peace and Self-Government in Kosovo» had been rejected by the Yugoslavian authorities shortly before the bombing of Yugoslavia began. thus in never became an agreement and on no account can it be called an «accoed». Moreover, for an agreement to exist, there must exist at least two contracting parties. Such an agreement for self-government in Kosmet is only the one signed by the representatives of the seven ethnic communities of Kosovo and Metohia during the diplomatic contact in Paris and in Rambouillet in 1999. On the contrary, a text which is only named «agreement» and which bears only one signature in no way proves the existence of any agreement. This is also stated in the letter of the Yugoslav President Slobodan Milosevic of 22 March 1999 to the Foreign Affairs Ministers of France and Britain Hubert Vedrin and Robin Cook, in wich the ultimatum was rejected. In International Law especially, for something to be an agreement, it must be concluded between subject of International Law in writing, which is made valid only by the signatures of the concracting parties. According to Article 2 of the Vienna convention on the Law of Treaties: »'treaty' means an an international agreement concluded between States in writen form and governed by international law...»
Furthermore the contents of the Belgrade Agreement, included in Annex 2 of Resolution 1244, are inconsident with the contents of the text entilted «Interim Agreement for Peace and Self-Government in Kosovo». As was mentioned above, by the «Interim Agreement» the secession of Kosovo and Metohia and the military control of the entire territory of Yugoslavia by NATO was aimed. By contrst, by the Belgrade Agreement the sovereignty and territorial integrity of Yugoslavia is guaranteed.
Fusnota:
**** The text of the Agreement may currently (October 2003) be accessed at the Website of Serbian Government (http://www.serbia-info.com/news/1999-03/19/9864.html).
str. 439: (nastavak gornjeg teksta)
What happened in New York is as follows:
On 4 June 1999, France's permanent representative in the United Nation, Ambassador Alain Dejemmet, submitted a letter to the Secretary General of the United Nations which said the following:
«
UN
SECURITY COUNCIL
DISTR.
GENERAL
S/1999/648
7 JUNE 1999
ENGLISH
ORIGINAL: FRENCH
I HAVE THE HONOUR TO BRING TO YOUR ATTENTION, ON BEHALF OF THE TWO CO-CHAIRMAN OF THE RAMBOUILLET CONFERENCE, FRANCE AND THE UNITED KINGDOM, THE RAMBOUILLET ACCORDS : INTERIM AGREEMENT FOR PEACE AND SELF-GOVERNMENT IN KOSOVO (SEE ANNEX).
I SHOULD BE GRATEFUL IF YOU WOULD DISTRIBUTE THE TEXT OF THIS LETTER AND ITS ANNEX AS A DOCUMENT OF THE SECURITY COUNCIL.
(Signed) Alain Dejament
Ambassador
Permanent Representative
S/1999/648
English
Page 2
ANNEX
RAMBOUILLET ACCORDS
INTERIM AGREEMENT FOR PEACE AND
SELF-GOVERNMENT IN KOSOVO « *****
In this manner the «Interim Agreement for Peace and Self-Government in Kosovo» in the singular, was christened «Rambouillet Accords» in the plural.
The letter of the French Ambassador acquired registration number S 648 by the Security Council on the 7 of June 1999. On 10 June 1999 Resolution 1244 was passed. It consists of a main section and two Annex. In the begining of the main section of the Resolution, the Security Council reaffirms «the commitment of all Member States to the sovereignty and territorial integrity of the Federal Republic of Yugoslavia to the sovereignty and territorial integrity of the Federal Republic of Yugoslavia and the other States of the region, as set out in the Helsinki Final Act and Annex 2». Annex 2 contains the Belgrade Agreeement of 3 June 1999. In Anenex 2 the term «Rambouillet accords» remains unchanged. However, in the main section of the Resolution, in Paragraf 11, which concerns the status of Kosovo, instead of the term «Rambouillet accords», which appeared in the draft two days before, appears the term «Rambouillet accords (S/1999/648)»******, which refers to the so-called «Interim Agreement for Peace and Self-Government in Kosovo» of 23 February 1999, that is the text of the ultimatum, which was never signed by the Federal Republic of Yugoslavia, and for which reason NATO's invasion of the country was begun.*******
Fusnota:
***** The text of the letter together with its Annex was available up to October 2002 at the Website of the Uniter Nations (http://www.un.org).
****** Precisely it states that:
(a) Promoting the establishment, pending a final settlement, af substantial autonomy and self-government in Kosovo, taking full account of Annex 2 and of the Rambouillet accords (S/1999/648);
(e) Facilitating a political process designed to determine Kosovo's future status, takong into account the Rambouillet accords (S/1999/648);
******* The text of the Resolution may currently (October 2003) be accessed at the Website of the United Nation (http://www.un.org).
str. 440: (nastavak gornjeg teksta)
In this way, «the crime against Yugoslavia» was followed by «the fraud against Yugoslavia».******** The Governments of France and Britain had no right to intervene in the United Nations with the aim to change a posteriori the terms of the Agreement of 3 June 1999 between the Yugoslav leadership and the representative of the European Union Martti Ahtisaari and the representative of the Russian Federation Victor Chrnomyrdin. the diplomatic mediation that took place in Paris and in Rambouillet failed to secure peace and led to the bombardement of Yugoslavia. The bombardment ended after the mediation of the European Union and the Russian Federation on 2 June, which led up to the Agreement of Belgrade of 3 June 1999. this Agreement provided for the passing of a resolution by the Security Council of the United Nations. The text of Resolution 1244 of the United Nations should be in conformity with the terms of the Belgrade Agreement of 3 June 1999. The intervention of the Governments of France and Britain in the United Nations had as a result that the term «Rambouillet accords», which was provided for in the Belgrade Agreeement of 3 June 1999, was not included in the main section of the text of Resolution 1244, but insted the term «Rambouillet accords (S/1999/648)», was included, which is the text of the ultimatum. This act was directed against a country destroyed economically by an illegal and unjust bombrdment for 78 days and nights by the armed forces of NATO in wich France and Britain participated actively. Since for the Governments of France and Britain there was no doubt as to the exact meaning of the term «Rambouillet accords», included in the text of the Belgrade Agreement, what was the reason that these Governments intervence in the manner described in the United Nations? However, the vary fact of this intervention also proves that the term «Rambouillet accords» in no way corresponds to the text called «Interim Agreement for Peace and Self-Government in Kosovo», that it to the ultimatum. By this action untrue facts have been presented as true. It is an illegal act according to International Law and according to the Law of all civilized countries. It is also an act contrary to the principle of good faith, which the UN's Member States ought to respect, as is provided for in Article 2, Paragraf 2 of its Charter. This act cannot bring about lawful effects.
Fusnota:
******** We must repeat that the term «fraud» is used here with its purely scientific meaning. In no case could it be interpreted as intending to offend anybody personally. The present study has a goal to promote the scientific and historial truth. It has also the goal to reveal a great injustice against a whole nation, which has endured great sacrifices for the cause of freedom and civilization during the twentieth century. This nation merited a better treatment in a difficult moment of its survival by the civilized nations of the Western World, and especially by its former allies.
str. 441: (nastavak gornjeg teksta)
Furtermore, on the 10 of June 1999, when Resolution 1244 was passed, NATO's invasion of Yugoslavia was ongoing and the country's armed forces had not yet withdrawn from the area of Kosovo and Metohia. For what reason then a registration number of an intenal arhive was simply writen on Resolution 1244 next to the words «Rambouillet accords» insted of unequivocally writing down the name «Rambouillet accords: Interim Agreement for Peace and Self-Government in Kosovo», that is the ultimatum?
Such action do not honor the human civilization of the twenty first century.
This account is not simply a chronicle of past events but of a continuing present, very important for the future of Kosovo and Metohia. For this reason, it must not stay in the dark, it has to be illuminated as much as possible.
It is our duty to try to bring it to the light and make it as widely known as possible.
posted by srpskiistocnik @ 1:13 AM
0 comments
0 Comments:
Post a Comment
<< Home