„SLAGALICA = PUZZLE-šesti deo-Nastavak 5.

„SLAGALICA = PUZZLE“
šesti deo
Snežana Zorić

Nastavak 5. :


 DEO KLJUČNIH ODLOMAKA IZ IZLAGANJA MILOŠEVIĆA PRED HAŠKIM TRIBUNALOM

U temelj optužbe ste stavili moj govor na Gazimestanu 1989. godine. Optužili ste me da sam tamo probudio srpski nacionalizam. Ja se tim govorom i danas ponosim. On je bio sve samo ne buđenje bilo kakve negativne atmosfere. Ali, vi niste jedini koji ste u tome učestvovali. To je ponovilo mnogo političara na Zapadu. Gotovo da nema lista koji o tome nije pisao. To je laž koja je upotrebljena i bezbroj puta ponovljena, ali ne 1989. godine, nego 10 godina kasnije.
Robin Kuk je 28. juna 1999. - deset godina posle toga - rekao: Milošević je iskoristio važnu godišnjicu Kosovske bitke da ne bi dao poruku o nadi i o reformi. Umesto toga je pretio da će upotrebiti silu, da bi se na taj način rešsile unutrašnje političke teskoče Jugoslavije. Radeci to on je zapravo promovisao svoj lični cilj o ostvarivanju vlasti i širenju etničke mržnje pod okriljem nacionalizma.
Imam ovde koliko hoćete ovakvih citata, a sve iz 1999., 2000., 2001. godine. Pogledajte "Independent" od 1. jula 2001. godine: "Srpski vođa je izneo svoj cilj i plan pred više od milion Srba, slaveći 600 godina od Kosovske bitke, dok je otvoreno pretio da će iskoristiti silu da bi održao svih šest republika u Federaciji".
Ovde imate i "Tajm magazin" čak i "Ekonomist". Svi oni citiraju neke laži koje uopšte nisu sadržane u mom govoru. Citiraću vam sada "Indepedent" od 29. juna 1989. godine. Jer, taj isti list je tada napisao da srpski predsednik nije ni jednom na agresivan način spomenuo albanske kontrarevolucionare. Inače, to o "kontrarevoluciji" je definicija saveznih predsedništava, partijskog i državnog, iz 1981. godine. Umesto toga, napisao je "Independent" od 29. juna 1989. godine, on je govorio o uzajamnoj toleranciji i građenju bogatog demokratskog društva i stavljanju tačke na neslogu koja je, kako je on rekao, dovela do toga da su Turci porazili Srbe pre 600 godina.
"Independent" je tada kada je izveštavao sa lica mesta, još napisao: nema mesta koje bi bilo prikladnije od ovog polja na Kosovu da se kaže da su sloga i sklad u Srbiji od ključne važnosti za prosperitet Srba i svih drugih građana koji u njoj žive. Bez obzira na njihovo nacionalno poreklo ili veru - tako je Milošević rekao. Uzajamna tolerancija i saradnja su takođe sine qua non za opstanak Jugoslavije. Sklad i odnosi zasnovani na ravnopravnosti među jugoslovenskim narodima su preduslov za njihov opstanak i prevazilaženje krize.
Dakle, kada su dobili nalog da lažu - nisu pročitali ni svoje vlastite novine iz vremena kada su lično izveštavali sa Gazimestana, ali ja nemam vremena da se na tome zadržavam...
Kosovska optužnica je podignuta (citiram) "zbog isterivanja znatnog dela albanskog stanovništva sa Kosova". A videli ste sta piše u Klarkovoj knjizi. Videćete i mnoge druge i mnogo interesantnije stvari. Jer, vi ne možete da navedete ni jedno selo iz koga je neko isteran dok se Kosovo nalazilo pod kontrolom državnih organa Srbije. Čini mi se još da ne pratite ni zvanične izjave...
Optužnica za Hrvatsku operiše sa etničkim čišćenjem Hrvata i navodnim zajedničkim zločinačkim poduhvatom za koji tvrdite da je osmišljen pre 1. avgusta 1991. godine i trajao do 1992. Moram da kažem da je potrebna beskrajna drskost da se tako nešto, da se takva laž stavi na hartiju. Kao što je poznato, to je bio period masovnih zločina nad Srbima i vreme prvog velikog egzodusa Srba iz Hrvatske - njih oko 150 hiljada.
Ukazao bih samo na paradoksalnu situaciju u koju ste sami sebe doveli. Pokoravanjem neumoljivoj kratkovidoj dnevnoj politici Klintonove administracije.
Falsifikovana je stvarnost u ime jednog pragmatičkog politickog programa. A sve tri optužnice podignute su nakon što je 19 zemalja NATO izvršilo otvorenu agresiju na preostali deo Jugoslavije, na Srbiju i Crnu Goru, i to zabranjenim vrstama oružja, sprovodeći novelirane forme tiranije putem visokih tehnologija. Ima li većeg cinizma?
To su učinile sile kojima ne odgovara suverenitet Srbije na Kosmetu, iako je on garantovan uslovima prekida rata i sadržan u Rezoluciji 1244 (UN Security Council Resolution 1244) koja se uopšte ne poštuje. Njihov je interes da koriste kosmetske prostore za svoje geostrateške i ekonomske ciljeve: rudna, vodna i druga bogatstva na Kosmetu. Pri tome treba imati u vidu da je Kosmet jedno od najvećih nalazišta lignita u Evropi, blizu 14 miliona tona, a od ukupnih bilansnih rezervi rude olova (Pb) i cinka (Zn) u Srbiji, na Kosovu se nalazi 48 posto čija je takođe vrednost ogromna. Na Kosmetu se nalaze i rezerve kobalta (Co) i nikla (Ni) koje takođe imaju veoma veliku vrednost, a kosovske elektrane su značajne za zatvaranje elektroenergetskog bilansa Republike Srbije. Sve ovo navedeno govori i o onoj najprizemnijoj pljačkaškoj motivaciji navodnih boraca za prava kosovskih Albanaca sa zapada. Uprkos činjenici da je izvor celokupne krize na Kosovu koja traje još od vremena progona srpskog i drugog nealbanskog življa tokom turske okupacije tog područja, pa sve do danas, težnja albanskih nacionalista za stvaranjem Velike Albanije koju, oni tu težnju i ne kriju i za realizaciju ne biraju sredstva, uprkos svemu tome ovo takozvano Tužilaštvo ima dovoljno drskosti da u takvoj optužbi stavi meni, Srbiji i Srbima na teret da smo u sred države Srbije, na teritoriji koja je samo središte i srce srednjevekovne srpske države hteli da napravimo nekakvu Veliku Srbiju. Kako se Srbija, velika ili mala, svejedno, pravi u Srbiji, to ni oni sami ne umeju da objasne ili da dokažu, što je najbolje i dokazao prvi deo ove operacije koju nazivate suđenjem, koje je jednako kao i ostatak te operacije, zahvaljujući prirodi i sadržaju ove lažne tužbe dobio izgled i karakter jedne obične farse, jeftine po sadržaju i nivou, ali ni malo jeftine po količini novca koji za njeno odvijanje odvajaju, kao, na primer, Saudijska Arabija (Saudi Arabia), SAD (United States of America), Džordž Soroš (George Soros) i drugi navodno nepristrasni donatori.
Poznato je da je Alija Izetbegović još u proleće 1943. godine rukovodio muslimanskom omladinom Sarajeva i u tom svojstvu ugostio Amina al Huseinija, velikog muftiju iz Jerusalima izbeglog u Nemačku - Hitlerovog prijatelja. Huseini se zalagao za džihad, sveti rat protiv hrišćana i Jevreja. U okviru Pavelićeve NDH, na inicijativu Himlera i uz posredovanje toga istog Huseinija napravljena je muslimanska Vafe SS divizija. A bilo ih je još. Formirane su jos i Handžar divizija i Kama divizija, a od zapadnomakedonskih i kosovsko metohijskih Albanaca i Skenderbeg divizija. Izetbegović je 1990. godine ponovo štampao svoju "Islamsku deklaraciju".
Mihail Gorbačov koji je za italijanski list "La stampa" 3. marta ’92. godine izjavio: "Sve što se dogodilo u istočnoj Evropi poslednjih godina, ne bi bilo moguće bez ucešća pape Jovana Pavla Drugog".
Težnja za dominacijom jedino je objašnjenje i za neke na prvi pogled iracionalne postupke SAD kao što je uticanje na Aliju Izetbegovića da povuče potpis sa Kutiljerovog plana i za široj javnosti nešto manje poznato američko miniranje kasnijih mirovnih pregovora poput Vens-Oven-Stoltenbergovog i drugih mirovnih planova. Očigledno je da mir na Balkanu nije bio u interesu SAD sve do momenta dok vojno i drugo prisustvo SAD i NATO nisu bili obezbeđeni i dok se time nisu stekli uslovi da se pod američkim patronatom donese rešenje. O istom cilju govore američko insistiranje na konferenciji u Rambujeu na vojnom prisustvu NATO na čitavom prostoru Jugoslavije i agresija čiji su evidentan cilj bile okupacija Kosmeta, okupacija čitave Jugoslavije i obezbeđenje trajnog prisustva NATO na ovim prostorima. Pri tome je administracija Bila Klintona ušla u opasne veze i savezništvo sa islamskim fundamentalističkim organizacijama i pojedincima sa organizacijama poput Hezbolaha, Alkaide, teroristicke organizacije UČK na Kosovu i drugih. Upravo sa onim organizacijama i pojedincima koji se nakon 11. septembra 2001. smatraju najvećom opasnošću po SAD i Zapad uopšte.
Poznato je da je poslednja šansa da se pre izbijanja rata sačuva mir u Bosni bio Kutiljerov plan. Svi su ga bili potpisali, ali je Izetbegović posle povukao potpis na Cimermanov nagovor, o čemu ćemo imati, nadam se, sasvim dobru dokumentaciju. Više je, dakle, nego jasno da srpska strana, po svemu što sam naveo, nije bila ta koja je htela rat, već je upravo činila sve da se taj rat spreči. Tim pre što je nakon njenog međunarodnog priznanja i izbijanja rata - a ta dva momenta se nimalo slučajno poklapaju - JNA krenula da se povlači iz BiH. U skladu sa prethodno potpisanim sporazumom. Ovo se konstatuje i u izveštaju Generalnog sekretara UN Butrosa Galija od 30. maja 92. godine Savetu bezbednosti, u kome je takođe konstatovano da Vojska Republike Srpske formirana 15. maja nije pod kontrolom Beograda. A, takodje: da je znatan deo teritorije BiH pod okupacijom zvaničnih oružanih snaga Republike Hrvatske.
Međutim, ovaj Galijev izveštaj je tadašnji predsednik Saveta bezbednosti, Austrijanac Peter Felner zadržao i prikrio dok Savet bezbednosti ne usvoji sankcije prema Saveznoj Republici Jugoslaviji. A stanje opisano u izveštaju, bilo je osnov za uvođenje eventualnih sankcija Hrvatskoj, a nikako SRJ.
Član 5. tada važećeg Ustava SFR Jugoslavije, donetog 1974 godine, glasi: "Teritorija SFRJ je jedinstvena i sačinjavaju je teritorije socijalističkih republika. Granica SFRJ ne može se menjati bez saglasniosti svih Republika i autonomnih pokrajina."
Iz ovoga nedvosmisleno proizilazi da nijedna Republika i nijedan narod u SFRJ nisu samostalno raspolagali pravom na izdvajanje iz SFRJ, niti na otcepljenje bilo kog dela njene teritorije, već da je to bilo moguće jedino na osnovu saglasnosti svih.
AlbanskA liga osnovana u Prizrenu 1878. godine, je izradila koncept stvaranja velike Albanije.
U svojoj knjizi "Invazija Srpske Krajine", Gregori Elić piše da je Tuđman 1990. rekao: "Drago mi je što moja žena nije ni Srpkinja ni Jevrejka".
Професор Едмунд Парис у својој књизи ”Геноцид у сателитској Хрватској 1941-1945”, каже ”да се највећи геноцид током Другог светског рата сразмерно величини једног народа није десио у нацистичкој Немачкој, него у сателитској држави Хрватској” коју су створили нацисти. Такође, професор Хелен Фејн у својој књизи ”А ццоунтинг геноциде” каже да је (цитирам): ” Хрватска, држава планирала и извршила масакре над српском православном мањином и да је католичко свештенство одобрило ове масакре”. Према Макмилановој енциклопедији Холокауста страница 323, 328, у НДХ је побијено (цитирам из енциклопедије) ”више од пола милиона Срба, четврт милиона је протерано, а 200 хиљада присиљено да се покатоличи”.
Познато је да су Ватикан и штампа подржали демонстрације Албанаца на Косову и Метохији 1989. године. Исто су учинили и љубљански и загребачки надбискуп. А приликом посете Албанији ’94. године папа је подржао захтеве албанских сецесиониста на Косову и Метохији. Папа је први захтевао енергичну акцију против Србије 1998, а онда се опет претворио у миротворца. Најпре 30. марта 1999. кад је сазвао састанак амбасадора земаља чланица НАТО и СБ, ради покретања иницијативе да се заустави рат против Југославије, а 1. априла написао писмо Клинтону да обустави бомбардовање за ускршње празнике. Када се имају у виду све те те активности Ватикана које се односе на разбијање Југославије, застрашујуће лажно звучи порука од 12. марта 2000. године. Тада је папа рекао: ”Ми не можемо а да не признамо издају Јевањђеља коју су починила наша браћа, нарочито у другом миленијуму. Признање застрањивања у прошлости води буђењу наше савести, компромису у садашњости.”
Мартин Шпегељ је у ”Новом листу” од 29.10.2001. године открио да су Туђман и Шушак у бити створили концепцију чисте националне државе по узору на Независну државу Хрватску из Другог светског рата. Шпегељ каже: ”Книн ћемо решити тако што ћемо их покасапити. За то имамо међународно признање.”
Руски стручњак за Балкан проф. Јелена Гускова у својој књизи ”Историја југословенске кризе ’90-2000.” на страни 44. пише: ”Демонстрације у Покрајини праћене су саботажама у појединим предузећима, бацањем летака, мерама за претварање Космета у етнички чисту покрајину. Шовинисти су се користили свакојаким методама и претњама за тотално истребљење Срба и Црногораца. Скрнавили су споменике културе, православна гробља, палили куће, убијали људе, насилно заузимали туђу земљу, ограничавали слободу кретања. Последица тога био је масовни одлазак српских породица из ове покрајине. Од 1451 насељеног места 1981. године, у 635 није било ни једног Србина. Остало је само 216 чисто српских села. Током 10 година на овом месту владао је албански терор који је био веома тешко обуздати, до 1991. на Космету је остало мање од 10 одсто Срба итд.” Јелена Гускова у својој обимној књизи каже: ”сепаратистичка делатност радикално расположеног дела Албанаца на Косову и Метохији отпочела је одмах после Другог светског рата и није прекидана ни једног часа. Већ 1956. године служба безбедности је открила у Покрајини неколико група које су неколико година раније на Космету убачене из Албаније ради стварања илегалних националистичких организација. Крајем 50-тих и почетком 60-тих на Космету је деловала организација револуционарни покрет за уједињење Албанаца који је предводио Адем Демаћи”.
Aдмирал Грегори Џонсон, командант НАТО снага на Косову, односно командант јужног крила НАТО, изјавио је на Косову – поводом злочина почињених у марту 2004. године – да су сукоби који су уследили представљали унапред организовану акцију етничког чишћења од стране Албанаца са Косова. Дерек Чепел, портпарол НАТО полиције, је изјавио: ”Све је планирано унапред”, а он онда закључује на основу тога (цитирам): ”Једино што је недостајало, био је окидач, повод. Сада је јасно да поједини косовски политичари сматрају да после протеривања Срба – што су већ постигли са две трећине Срба од 1999. могу да доведу Међународну заједницу пред свршен чин. Да ли ћемо дозволити да етничко чишћење буде темељ некакве независноти.
Кинкел је 27. маја ’92. изјавио да Србе треба бацити на колена. Хелмут Кол је ’93. изјавио ”нека се Срби подаве у сопственом смраду”. Блер је 1999. године изјавио да рат против Србије није више само војни сукоб већ и битка између добра и зла, између цивилизације и варварства. Клинтон је 23. и 25. априла ’99. рекао: ”Срби спроводе терор, силују албанску децу”. У таквој политичкој и психолошкој, а бићу слободан да приметим – и психопатолошкој ситуацији, извршена је агресија НАТО пакта на Југославију.
Свестан сам, господо, да је илузорно тражити логику у једном монтираном процесу. Било је у историји сличних случајева – на пример Драјфусов или онај Димитрова око паљења Рајхстага – али их овај процес по дубини трагичних последица надмашује. Не желим да кажем уопште било шта што би вукло на личну ноту, али хоћу о дубини трагичних последица по свет у целини, јер је разорен универзални правни поредак. До нивоа који представља цивилизацијски колапс.
Срећом, у прошлости су се налазили часни писци који су истину уклесали у историју, како би се поколења постидела и не би поновила грешке. Уверен сам да ће се то исто опет догодити. У истинитој историји овог времена, ваша ад хок правда биће стављена као илустрација наказних појава на прелому два века.
И ви, господо, не можете да замислите колика је привилегија, макар и у овим условима које сте ми наметнули, имати истину и правду за савезника.
Ви то заиста, сигуран сам, не можете ни да замислите.
Хвала вам господине Робинсон. Нисам, нажалост, имао прилику да изложим целину коју сам желео, али мислим да ће ми се пружити та прилика. Ако ми је неким другим средствима не онемогућите.

 Američka firma ubacivala mudžahedine na Kosovo - Nemački novinar Franc Jozef-Huč, 13.10.2004.

HAG - Američka vojna konsultantska firma MPRRI ubacivala je 1998. na Kosovo arapske plaćenike iz mudžahedinskih jedinica u BiH, rekao je juče svedok odbrane, nemački novinar Franc-Jozef Huč u nastavku suđenja bivšem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom.
Svedok Huč rekao je da je na Kosovu bio od septembra 1998. do decembra 1999. i izveštavao za dnevnik Tagescajtung i nedeljnik Štern, provodeći najviše vremena sa trupama OVK. - Do Nove godine 1999. identifikovao sam oficire arapskog porekla u OVK. Američka firma MPRI regrutovala je te oficire iz mudžahedinskih jedinica u BiH kao plaćenike. Dobijali su velike sume novca i bili obučavani u Turskoj. Na Kosovo su bili ubacivani od februara, a pogotovo u proleće 1998. Bilo ih je između 80 i 120 - kazao je Huč.
Svedok je predočio da je do leta 1998. OVK bila "spontani pokret" koji je preduzimao manje "terorističke napade". - Do kraja godine, sporazum je više puta kršen. Taktika OVK je bila da napadne patrole policije i vojske i beži, pokušavajući da isprovocira njihovu preteranu reakciju. U nekoliko slučajeva, bilo je i nerazumnih reakcija srpskih snaga - rekao je svedok.
Sukobi na Kosovu koji su pojačani krajem 1999, produžio je Huč, bili su u velikoj meri "inscenirani" od OVK koja je imala dobre savetnike za odnose sa javnošću, naročito zapadnom. - OVK je izbeglice držala u šumama dok se ne bi pojavili zapadni novinari. Civili su bili dovođeni u sela koja su napadale srpske snage ili im OVK ne bi dozvoljavala da sela napuste - tvrdio je on.
OVK zloupotrebila dogovor
- Posle posete (pomoćnika američkog državnog sekretara Ričarda) Holbruka u leto 1998, došlo je do reorganizacije OVK i misteriozno se pojavio Agim Čeku - naveo je Huč. On je rekao da su se posle sporazuma Holbruk-Milošević u oktobru 1998. snage bezbednosti povukle u kasarne, a OVK je to iskoristila i zauzela nove položaje.

 Bivši oficir UN u Kninu Klod Belerouz svedoči o "Oluji": Namerno ubijali Srbe i uklanjali tragove – “Glas javnosti” , 28.08.2006.

OTAVA - Major Klod Belerouz služio je u snagama UN (Unprofor) koji su, u skladu s Rezolucijom SB UN, 1992. raspoređeni u tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini da bi nadgledali postignuto primirje između lokalnih srpskih i snaga vojske Hrvatske. Za to vreme je hrvatska vojska, uz pomoć američkih i nemačkih savetnika, konstantno gomilala svoje snage duž granice s Krajinom, da bi avgusta 1995. pokrenula operaciju "Oluja", radi zauzimanja otcepljene srpske oblasti.
Rezultat je najveće etničko čišćenje u tom ratu. Oko 200.000 Srba prognano je iz domova, više stotina je ubijeno, a hiljade su povređene jer su Hrvati namerno pucali na kolone izbeglica. U to vreme je major Belerouz, kanadski vojni inženjer, bio stacioniran u Kninu nešto više od mesec dana. Postao je svedok sukoba koji ga i danas proganja, a ekskluzivno za Glas javnosti on prvi put da govori o tome.
Da li ste bili svesni da će Hrvati krenuti u ofanzivu početkom avgusta?
- Da. Pre svega sam to zaključio gledajući šta se događa u sektoru - na osnovu pokreta trupa i načina na koji su Hrvati napredovali u BiH. Ali veče pre početka ofanzive primili smo u štabu u Kninu telefonski poziv, verujem iz glavnog štaba UN (u Njujorku), s upozorenjem da će Hrvati pokrenuti ofanzivu sutra u zoru.
Bili ste u Krajini i pre nego što ste stigli u Knin, i sad kad pogledate unazad, da li mislite da je tamošnja srpska vojska mogla da pruži veći otpor hrvatskoj?
- Ne. Naoružanje im je bilo veoma jadno. Osim toga, većina se povukla prethodne noći. Nisu ni pokušali da brane Knin.
Koliko znam, ni pukovnik Endrju Lesli (sada šef kanadske armije) ni general Alein Forend, tada vaši direktni pretpostavljeni, nisu nikoga upozorili da je Knin otvoren grad i da su u njemu samo izbeglice?
- Tako je.
Kad je počelo bombardovanje Knina?
- Mislim da je počelo u pet ujutro 4. avgusta.
Ali reke izbeglica i dalje su stizale u taj grad?
- Mnogo ljudi je pobeglo iz Knina noći uoči bombardovanja, kao da ih je neko upozorio. Odlazak je očigledno bio organizovan, a na dan bombardovanja izbeglice su počele da stižu. Neki su bili iz predgrađa, a neki iz unutrašnjosti.
Da li su ljudi ginuli?
- Da, video sam civilne žrtve.
Da li su ih donosili u bolnicu?
- Neke jesu, ali mnogi su ostavljeni da leže po ulicama.
Da li su posmatrači UN pokušavali da zaustave bombardovanje? Da li su pukovnik Lesli i general Forend učili nešto da Hrvate privole na prekid vatre?
- Kad je bombardovanje počelo, angažovao sam svoje inženjere da pojačaju zaštitu našeg štaba. Čuli smo od oficira za operacije da su u toku dana pokušali da kontaktiraju sa UN i sa NATO da odobre vazdušni napad.
Vazdušni napad na hrvatske položaje?
- Da.
Ali jedini vazdušni napadi su bili na srpske položaje.
- Ne znam za taj dan, ali dok sam služio u Hrvatskoj, američki i NATO avioni jesu napadali srpske snage.
Koliko je trajalo bombardovanje Knina?
- Celog dana. Prestali su u deset uveče i nastavljeni su sutradan, 5. avgusta, takođe u pet ujutro. Trajali su do, mislim, u 23, jer u ponoć su hrvatske snage opkolile naš logor.
Da li ste videli razaranja?
- Da, neke zgrade su bile uništene.
Ali tamo nije bilo vojnih položaja. Da li biste ocenili da je to bio napad na naseljenu oblast?
- Tako je. Video sam tela ubijenih na ulici pored našeg štaba. Shvatio sam da je tamo pala granata i video sam da kanadski i drugi vojnici UN stavljaju tela u vreće.
Da li su ubijeni bili civili?
- Da, mada je bilo i nekoliko vojnika... Otvorili smo štab za izbeglice kako bi bile sigurne, a i nekoliko srpskih vojnika je došlo. Rekli smo im da moraju da se prvo razoružaju. Neki su odbili pa su ostali pred štabom i bilo je žrtava među njima.
Šta se dogodilo kad su Hrvati stigli?
- Naši ljudi su tela poginulih stavili u vreće, video sam to. A hrvatski tenkovi su ih pregazili.
Namerno?
- Da.
Kako objašnjavate to što strani novinari, kad su ušli u Knin, nisu videli razaranje?
- Čim je ofanziva stala, videli smo mnogo vozila i građevinskih radnika koji su doneli građevinski materijal, staklo i ostalo, i popravili glavnu ulicu. Građevinci i mnogi ljudi su zamenjivali prozore, čistili najveće ulice i napravili veliku akciju raščišćavanja pre nego što su novinari ušli u grad.
Kao inženjer, da li biste rekli da su to naredili lokalni ratni komandanti koji su prosto mislili da grad treba srediti ili je to bilo organizovano?
- To je bilo isplanirano.
Kao deo ofanzive?
- Mislim da su ti ljudi išli iza vojske. To je bilo isplanirano.
Dakle, Hrvati su znali da će razoriti Knin i da će ubijati ljude, a takođe su znali da to treba da zataškaju od međunarodnih medija tako što će sve počistiti?
- Da.
Zna se da je došlo do napetosti između vojnika UN, u čijem su štabu utočište našle srpske izbeglice, i Hrvata. Kako je to rešeno?
- Pukovnik Lesli je pregovarao s hrvatskim oficirima, ali nisam video kako je to rešeno. Srpske izbeglice ostale su u Kninu jedva dve sedmice. Transportovani su u Srbiju.
Koliko ih je bilo?
- Blizu hiljadu.
Ali procenjeno je da je 200.000 ljudi tih dana izbeglo iz Krajine!
- Da, ali mnogo ih je bilo iz sektora sever i još više iz sektora jug.
Da li ste mogli da se krećete po gradu kad je hrvatska vojska stigla?
- Ofanziva je počela u petak i nismo mogli da izađemo iz štaba do srede.
A Hrvati su za to vreme pospremali grad?
- Da, još uvek su raščišćavali.
I držali su vas u štabu?
- Da, meni je među prvima bilo dozvoljeno da izađem jer su inženjeri pokušali da obnove vodovod i snabdevanje strujom.
Saznao sam da su neki oficiri UN tražili da prijave Međunarodnom sudu u Hagu za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije moguće ratne zločine? Da li ste vi priložili neki dokaz o tome?
- Intervjuisali su me. Nekoliko oficira UN prijavilo je Haškom tribunalu ratni zločin nad srpskim civilima i mene su intervjuisali, ali od toga ništa nije bilo
Da li je to rezultiralo nečim, da li su vas zvali da svedočite?
- Ne.

Šokiran sam zbog Čekua

Oficir hrvatske artiljerije odgovoran za bombardovanje je Albanac s Kosova i Metohije Agim Čeku, odnedavno premijer Kosova. Nikada nije prozvan zbog slučaja u Hrvatskoj. Da li vas to iznenađuje?
- Šokiran sam time.
Dakle, videli ste šta je urađeno, koliko je razoreno, smatrate da je to bilo namerno i da tamo nije bilo vojnih postrojenja i otpora. Meta su namerno bili civili koji su bežali i tražili utočište?
- Da.
Vidim da se još uvek ježite od toga?
- O, Bože. Još uvek se naježim. I sad se preznojavam dok se prisećam.


 TRANSKRIPT S BRIJUNA OD 31. SRPNJA 1995. GODINE - Sergej ABRAMOV
Tuđman: “ Treba nanijeti takve udarce da Srbi praktički nestanu ! “

Optužbe tužiteljice Carle del Ponte o »slučaju Gotovina« , Haag temelji na transkriptima s Brijuna od 31. srpnja 1995. Ti transkripti su neusporedivo važniji za Haag od onih sa sastanka 17. srpnja 1995. Za optužbu o zločinačkom pothvatu čiji je cilj bio i etničko čišćenje najznačajnija je bila jedna Tuđmanova rečenica od 31. srpnja u kojoj je tadašnji predsjednik Hrvatske navodno kazao kako »Srbe treba zbrisati«.

Transkripti s dva sastanka

Prema transkriptu nije rečeno kako Srbe treba zbrisati, već je Tuđman je rekao kako treba nanijeti »takve udarce da Srbi praktički nestanu«, a ta je rečenica izrečena u raspravi na Brijunima o taktikama oslobađanja okupiranih područja.
Posljedice Oluje, poput pljački, paleža i ubojstava, te zbjeg civilnog stanovništva, zaključuje se u optužnici, rezultat su ranije utvrđenog plana, te sama činjenica da se vojni i uži državni vrh sastajao neposredno prije Oluje otvara dovoljno sumnji. Tužiteljstvo raspolaže s transkriptima dva takva sastanka, od 17. srpnja i 31. srpnja 1995. godine, od kojih je za optužbe o zločinačkom pothvatu puno važniji transkript od 31. srpnja, kojeg smo dobili na uvid.

Ostaviti prolaz za civile

Razgovor od 31. srpnja počinje zaključkom kako više nema vojnog opravdanja za akciju, obzirom na to da su se Srbi povukli iz Bihaća, pa deblokada kao razlog za vojnu akciju otpada. Unatoč tome, predsjednik Tuđman na početku navodi kako Hrvatska ima ograničenu potporu SAD-a za operaciju u kojoj bi oslobodila zauzeti teritorij. Amerikanci su podršku za Oluju, pojasnio je još Tuđman, ograničili uvjetom da akcija mora biti izvedena profesionalno, odnosno bez zločina.
Nakon tog uvodnog dijela, zaključeno je kako otpada mogućnost da se slična akcija paralelno izvede i na istočnom bojištu, jer postoji opasnost da se u rat uključi i Jugoslavija. U tom dijelu razgovora Tuđman postavlja zahtjev da treba onda riješiti sjever i jug, te se postavlja pitanje kako, na koje Tuđman daje odgovor da »na nekoliko pravaca treba nanijeti takve udarce da Srbi praktički nestanu, a ono što nismo zahvatili da se ne mogu oporaviti, nego da moraju kapitulirati u idućih nekoliko dana«.

Vojni plan

U daljnjem razgovoru kristalizira se kako je riječ o vojnom planu, kojim treba postići razbijanje srpskih snaga u Krajini, te kako se bez usklađenja hrvatskih snaga ne može postići uspjeh, odnosno oslobađanje teritorija.
Ali kasnija rasprava o ostavljanju prolaza za civile ozbiljno dovodi u sumnju, ako ništa drugo onda iskrene namjere da se civilno stanovništvo srpske nacionalnosti zadrži na oslobođenim područjima. Naime, razgovarajući o planu akcije, Tuđman napominje kako treba ostaviti prolaz civilima, računajući da će bijeg civila psihološki utjecati i na vojsku.
Pritom razgovara i o tome kako će se civilno stanovništvo putem medija, televizije i radija, pozvati da ostane u svojim kućama. U raspravi o tome, Tuđman u jednom trenutku govori kako će civili bježati, »a mi ćemo im kao jamčiti njihova građanska prava«.


 Ko je kriv za rat u Sloveniji - “Politika”, 16.01.2004.

Prevodioci su se hvatali za glavu i više puta tražili da se sagovornici "ne preklapaju", sudija Mej je isključivao mikrofon, ali to nije omelo ni Antu Markovića, poslednjeg premijera SFRJ, ni Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ, da u tročasovnom dvoboju izliju salve otrovnih strelica jedan na drugog.
Paradoksa u ovom dvoboju bilo je napretek: mimo optužnice po kojoj Slobodan Milošević odgovara za zločine u ratovima u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, sučeljavanje se vrtelo oko rata u Sloveniji. Na samom kraju tužilačkog poluvremena posle dve godine, najljuća rasprava se opet vodi oko samog početka jugoslovenskog raspada, i oko rata koji je odneo najmanje žrtava. Optuženi je sa svoje klupe optuživao svedoka, koji se uzrujano branio i uzvraćao udarac na Miloševića, ali su se obojica složili da Slovenci u svemu tome nisu baš odigrali ni beznačajnu ni potpuno fer igru.
Ipak, i svedok Ante Marković, koji je drugi put došao u Hag, (prvi deo svedočenja u oktobru prošle godine) i Milošević bili su odlučni da diskusiju o "nesrećnom ratu u Sloveniji", kako su ga obojica okarakterisali, izvedu do kraja.
Milošević tvrdi da je Ante Marković kao tadašnji savezni premijer u leto 1991. naložio jedinicama JNA da intervenišu u Sloveniji na šta Marković uzrujano, ali odlučno i opširno odgovara:
"To je najobičnija laž... Po komandnoj funkciji Kadijević (tadašnji ministar odbrane) bio je vezan za Predsedništvo, a samo administrativno i finansijski je bio član vlade. Na Sloveniju je izvršena invazija, izašle su jedinice sa tenkovima iz garnizona iz Istre i ostalih delova Hrvatske. Savezna vlada to nije mogla da naredi jer nije imala nikakva ustavna ovlašćenja nad vojskom...
Milošević: "Odlično, onda ste vi uzurpirali funkciju Predsedništva Jugoslavije odlukom vlade da neposredno angažujete ministarstvo odbrane i ministarstvo unutrašnjih poslova da sačuvaju granice. Vi kršite Ustav", uzviknuo je Milošević kao da se govori o sadašnjem vremenu i nekom sastanku o domaćim temama, a ne o zemlji koje više odavno nema.
Sa istim žarom i kao da se brani pred nekim svojim budućim glasačima odgovorio je Ante Marković, kako ga je "Kučan zvao u četiri ujutru i rekao da tenkovi tutnje Slovenijom". "Neko je to morao da naredi", uzvikivao je Marković i dodao da je on, uprkos upozorenjima da život izlaže smrtnoj opasnosti, seo u avion i otišao u Sloveniju da bi "sprečio taj besmisleni rat".
Milošević je, međutim, uporan: "Taj nesrećni rat u Sloveniji ste proizveli lično vi", i citira deo iz zapisnika sa neke od sednica u kome i tadašnji predsednik Slovenije krivi Saveznu vladu za izazivanje rata.
Marković: "Pravi krivac nije ovde, već tamo gde vi sedite".
Međutim, optuženi je nastavio sa optužbama i, naglašavajući svu "nesreću da je tamo nastradalo nekoliko desetina potpuno nedužnih vojnika", dodao da je Marković kritikovao svoju odluku, tek kada je video njene posledice.
Ali ni sopstvenu deklaraciju Slovenci nisu ispoštovali, rekao je nešto kasnije Milošević povodom sporazuma da se na tri meseca stavi moratorijum na sve odluke i da se zemlja vrati u stanje pre sukoba. "To je točno", odgovorio je Marković.
Mnogo manje nego o jedinom ratu na prostoru bivše Jugoslavije za koji se Slobodan Milošević ne optužuje u Hagu, bilo je reči i o famoznom dogovoru u Karađorđevu o čemu su do sada već govorili mnogi svedoci visokog ranga i položaja. Po Markovićevom iskazu i Tuđman i Milošević su mu lično potvrdili da su se u Karađorđevu dogovorili o podeli Bosne, dok su se takođe dogovorili da njega smene.
Milošević, međutim, tvrdi da se niko tada nije ni setio da pomene Antu Markovića, i da svedok pridaje sebi preveliki značaj.
"Vi ste mi tada davali značaj i razgovarali o mom smenjivanju, samo što mi je Tuđman rekao da je to vaš predlog, a vi da je Tuđmanov", odgovorio je Marković.
U raspravu se mnogo puta umešao i sudija Mej, opominjući najčešće optuženog.
U jednom trenutku britanski sudija prigovorio mu je da pokušava da "nadvlada" nad svedokom.
"Na sreću, istina je moćna i ona uvek nadvlada", odgovorio je Milošević sudiji Meju, dok je svedok dodao: "To je točno".

 The New Totalitarianism - DAVID ICKE, London, 2006

Totalitarianism: Absolutistic dominion through imposing the force of one power over others through armed violence; fascistic dictatorship. A regime based on subordination of the individual to the state and strict control of all coercive measures such as censorship and state terrorism (think Patriot Act) The political concept that the citizen should be totally subject to an absolute state authority .
Barbaric: Characteristic of a cultural level more complex than primitive savagery but less advanced than civilization; marked by cruelty and lack of restraint; offending against contemporary standards of good taste or acceptability; backward.
American and world citizens have not fully awakened to the monstrous, diabolical nature of this totalitarian regime; they assume it must have some modicum of concern for its people, its nation, and human decency. Wrong!
Unless we arouse ourselves from this deadly self-imposed stupor of ignorance, these homicidal maniacs will destroy us and the world.
Previously, imperialism had been the underlying policy of the cabal when it seized Puerto Rico, Hawaii, Cuba, Philippines, and the Mariana Islands and set up the German empires that led to World War I and World War II.
But British and American imperialism involved a certain amount of concern for the possessed territory and the people, if no more than pride in having control over the holdings of the empire. The new totalitarianism has absolutely no such concern; its only interest is imposing the diabolic policy of barabaric annihilation on the world, thereby reaping huge profits from its energy, financial, and "defense" industries and turning all countries into militarized police states whose peoples will be forced to become their "cannon fodder."
"Although war is 'used' as an instrument of national and social policy, the fact that a society is organized for any degree of readiness for war supersedes its political and economic structure. War itself is the basic social system, within which other secondary modes of social organization conflict or conspire. It is the system which has governed most human societies of record, as it is today." - Leonard Lewin, Report From Iron Mountain on the Possibility and Desirability of Peace, 1967
People throughout the world must become aware that this new totalitarianism is completely unlike any previous geopolitical power structure. Its very essence is annihilation; it possesses no redeeming or mitigating feature. To allow yourself to think of these people as simply foolish, incompetent, irrational, or wrong-headed is as mistaken and misinformed as thinking that Hitler was merely a well-meaning but mistaken fearless leader of his people.
Uninformed people will say: "The Bush administration surely doesn't want to let the United States go to ruin, they have too much at stake. They must realize they're not winning in Iraq."
They don't care a straw for what happens to American workers or the U.S. infrastructure; they gain power and wealth through annihilation--we must get that fixed in our minds! The more America becomes a drug-ridden war zone with a blasted economy and escalating crime (street crime and white collar crime), the more young people are forced to become "cannon fodder" for the cabal wars; they have no other jobs to go to. The cabal is not losing the war in Iraq, it's winning!
The cabal junta's invasion of Iraq involved much more than most people are aware of. Among the more obvious purposes were:
The theft of Iraqi oil through privatization (piratization)
The funneling of oil and no-bid contracts into Halliburton's maw
The installation of multiple U.S military bases in the region
The installation of a cabal puppet in control of Iraq (as in Afghanistan)
Some of the hidden reasons the demonic cabal invaded and occupied Iraq are:
To reconfigure the Middle East geopolitically (think invasion of Lebanon [July 2006], Iran and Syria)
To gain strategic control over Iraq's--and the surrounding territory's--hydrocarbon reserves to establish a cabal-based energy market to replace OPEC
To maintain the U.S. dollar as the monopoly currency for the critical international oil market
To dominate all nations of the world through the threat of military invasion and "regime change"
"Those who can make you believe absurdities can make you commit atrocities” – Voltaire.

Taking Them At Their Word

Throughout much of the twentieth century, the cabal amassed wealth through the ownership and control of a variety of industries--as, for example, computers, automobiles, and transportation--even though their primary profits derived from the energy, financial, and "defense" sectors. Following the cabal's assassination of President John F. Kennedy, their primary strategy turned from relative lawfulness to outright criminality. They destroyed the basic structure of American democracy in 2000 when they seized the presidency through the Jeb Bush-Katherine Harris-Supreme Court coup d'etat. They have now publicly declared that their mode of operation will be the seizure of power and profits through the amassing of military might beyond challenge from other nations or the rule of law.
"Three years ago, the Bush administration brushed aside the United Nations and all existing international legal restraints and began its illegal war. In so doing, it made clear that it no longer felt restrained by contracts, agreements and international law, but with its highly developed military strength based itself instead on the principle of "might is right."
"In other words, the political system established on the rubble left by the Second World War, and which required that every country abide by international rules and laws, ceased to exist. The Iraq war and its extension to Lebanon and the Palestinian territories represents a return to imperialist politics in its most aggressive and brutal form." - Ulrich Rippert, "Europe's inability to counter US-Israeli war policy," World Socialist Web Site, 7/21/06
Spokesmen for the criminal cabal have been blatantly outspoken about their primary goals; it's just that American and world citizens have found it difficult to believe that a group of people could be so ruthless, unjust, and cruel--so sub-human. It's time we took them at their word:
"We are an awesome revolutionary force. Creative destruction is our middle name. We tear down the old order every day... Seeing America undo old conventions, they [our enemies] fear us, for they do not wish to be undone. . . We wage total war because we fight in the name of an idea. . . Stability is for those older, burnt-out countries, not for the American dynamo." - Michael A. Ledeen, Freedom Chair holder at the American Enterprise Institute
"America has, and intends to keep, military strengths beyond challenge--thereby making the destabilizing arms races of other eras pointless. . ." - Bush II, West Point, June 2, 2002
"The maximum amount of force can and should be used as quickly as possible for psychological impact-to demonstrate that the empire cannot be challenged with impunity. . . [W]e are in the business of bringing down hostile governments and creating governments favorable to us." – Stephen P. Rosen Harvard Professor.
"There is only one step from fanaticism to barbarism." - Denis Diderot, 18th century Enlightenment leader.
The cabal has made it clear that it will maintain an overpowering military force to deter any future military or economic challenge and discourage rival coalitions of any type. Whereas previous cabal strategy involved vulture capitalism, the new totalitarianism--suffering an ever-weakening economy--now uses its military super-power status to extort, intimidate, and destroy its economic rivals.
Tod Lindberg, a columnist for the Reverend Moon's Washington Times, elaborated upon Bush's West Point policy announcement: "What Mr. Bush is saying here is that the United States will never allow a 'peer competitor' to arise. We will never again be in a position of 'superpower rivalry,' let alone a cog in a multilateral balance of power."
The cabal strategy of pre-emptive strikes against any nation or group it brands as terrorist, imposing "regime change" on the recalcitrant country, and setting up military bases and puppet-regimes, has been clearly outlined by cabal toadies. The right-wing British historian Paul Johnson kicked off the justification for the new totalitarianism with a 2001 article in the Wall Street Journal entitled "The Answer to Terrorism? Colonialism."
"America and her allies may find themselves . . . not just occupying with troops but administering obdurate terrorist states. These may eventually include not only Afghanistan but Iraq, Sudan, Libya, Iran and Syria. Democratic regimes willing to abide by international law will be implanted where possible, but a Western political presence seems unavoidable in some cases."

Unending War For Unending Peace

We find it difficult to believe that a regime--such as that which controls the United States--could adopt barbaric annihilation through unending war as its primary operating principle. Yet, if we examine the history of the last century with a critical eye, we discover that to be the case.
The improvement of the lot of the working class under the Franklin D. Roosevelt, Dwight Eisenhower, and John Kennedy administrations must be seen as bright exceptions to the prevailing ideology and practice of exploiting and "grinding" workers through vulture capitalism.
Once we recognize that the current ruling elite has no interest whatsoever in anything other than amassing wealth and power, we must ask: What is it about this strategy of ceaseless war that fulfills so well the goals of this totalitarian cabal ?
Modern industrial societies, such as America, Britain, Japan, Russia, China, and the European nations, develop the capacity to produce more than is required for their economic survival. A ruling faction that has no interest in improving the lot of the working class must find the most profitable and efficient way to "use up" this surplus production of goods, services, and people. Perpetual armed conflict provides the criminal rulers with a "balance wheel," a most effective technique of destroying the surplus. Only through this constant production-and-destruction cycle can the rulers maintain their industrial empires.
In previous decades, weaponry was amassed by the cabal for the purpose of not being used--merely to have on hand in case of emergency and to threaten the cabal's enemies in the ongoing "arms race." That former policy has now been scrapped; the new totalitarianism's primary strategy is unending annihilation through unending war.
The new totalitarianism doesn't maintain even the pretense of democratic rule; it's established an unabashed dictatorship (think domestic spying, warrant less arrests, and seizure of all three branches of the federal government). Without ongoing warfare, a totalitarian regime is unable to obtain acquiescence in its "legitimacy" or right to rule the society. The possibility and actuality of war provide the sense of external necessity which dictatorships require to remain in power. Thus the Reichstag syndrome: the deliberate orchestration of attacks against the nation by the ruling faction which are "spun" into external aggression by a foreign power: the 1933 Reichstag fire, 9/11, the Spanish and British railway bombs, and stay tuned for another cabal-orchestrated "terrorist attack" in a theater of operation near you.
A totalitarian autocracy finds war to be a very effective ideological clarifier. People are either for the junta or against it. During armed conflict, there are, to put it simply, only two sides to a question because there cannot be more than two sides to a war. You are either "for" the brave soldiers fighting in Iraq (or Iran, or ?) or you are "for" the evil terrorists.
The wars of totalitarian regimes are, therefore, not "caused" by international conflicts of interest. A war-making dictatorship requires--and thus brings about--such conflicts. With the only goals the amassing of wealth and power by the ruling elite, the capacity of a nation to make war expresses the greatest social power it can exercise.
As this essay is being written (July 2006), Israel, the fourth most powerful military power in the world, has found an excuse to put into operation its long-standing, carefully constructed plan to invade Lebanon and escalate the Middle-East "conflict" into threats against Iran and Syria. This attack by Israel--sanctioned by the international cabal--isn't about Lebanon, Gaza, Hamas, or Hezbollah. It's about Iran and Syria, the only countries in the region capable and determined to challenge Israel and the U.S. As The Times (London) reported on 5/11/02, Israeli leader Sharon called for the U.S. to attack Iran the moment the invasion of Iraq was complete.
Israeli intelligence is pointing the finger at Iran and Syria for supplying weapons and funds to Lebanon and the Palestinians; as if the Bush junta isn't doing this for Israel in a far more massive way. Tune into your favorite cabal-owned and controlled TV or radio "news" program this evening and you'll find an American representative of the Israeli lobby working overtime to target Iran and Syria.
The totalitarian regime's War against Iran and Syria has been underway for several years, with covert military and financial actions against both countries an ongoing operation on the part of both America and Israel. America now has at least fourteen military bases in Iraq to boost its ability to carry out military strikes against Iran's nuclear sites from Iraq . But those bases also expose the American forces to a possible Iranian retaliation. Israeli military and intelligence forces have been operating out of Iraq--with incursions into northern Iran--for several years.
The most recent "excuse" for cabal escalation of violence in the Middle East began with the Hamas rise to power in Palestine and Hezbollah gaining seats in the administrative council of Lebanon. Israel and the United States immediately announced that they would, sooner or later, punish the people of Palestine and Lebanon for voting the wrong way in free elections. Hezbollah is the de facto government in southern Lebanon as well as part of the coalition government in Beirut. Now that the Israelis have found the excuse in the capture of Corporal Gilad Shalit by Palestinian forces--while for the past decade they have captured and killed hundreds of Palestinians--the punishment will be severe indeed.
The actual "cause" of the July, 2006 incursion of Israeli forces into Lebanon appears to have been the June 24 Israeli abduction of two Gaza civilians, a doctor and his brother. They are reported to have been taken to Israel, presumably; nobody knows their fate. On June 25, "militants" in Gaza, probably Islamic Jihad, abducted an Israeli soldier across the border. The abduction of Corporal Shalit is the only thing American TV "commentators" will talk about; Israel's original abduction is not even mentioned. Israel used the abduction of Shalit as the excuse for the escalation of Israeli attacks on Gaza.
It now appears that a Palestinian-Israeli peace agreement was in the works and that the Israeli Shin Bet internal Security Service vetoed the settlement because it interfered with their prior plans to invade, destroy, and occupy Lebanon.
The Israeli abduction of the two Gaza civilians is actually part of Acting Prime Minister Ehud Olmert's West Bank annexation operation--what?s been "spun" as ?convergence? and described in the U.S. as a ?withdrawal.? In fact it?s a continuation of the ongoing Israeli annexation of the valuable lands and resources--including water--of the West Bank and the Jordan Valley and the decades-long, non-ending Israeli attacks on civilian and military groups among the Lebanese and the Palestinians.
"The way to break this cycle is for all actors to negotiate a political solution that responds to their legitimate grievances and demands. Everyone involved seems prepared to do this, except for Israel and the US, who rely on military force, prolonged occupations, and diplomatic sanctions and threats. What will Israel and the US do when there are no more Arab airports, bridges and power stations to destroy? The futility of such policies should be clear by now, and therefore a diplomatic solution should be sought seriously for the first time." -
Editor-at-Large Rami G. Khouri, "The 4 pairs in the Middle East's death dance," The Lebanese Daily Star, Saturday, July 15, 2006

The Totalitarian "Force Projection"

The demonic cabal's new brand of totalitarianism does not need foreign colonies the way the Romans did; its only requirement is control of resources, territories, and peoples through the placing of strategic military bases throughout the world, allowing it to deploy forces almost anywhere on the planet at lightning speed. In line with their overall policy of barbaric annihilation, it invades a country and sets about to destroy its government, its infrastructure, and its people.
The cabal has done this in El Salvador, Panama, Haiti, Afghanistan, and Iraq. If you want to understand what kind of world the cabal has in store for us, you have only to look at Afghanistan. This country has essentially been decimated, reduced to a barbaric anarchy of war-lords, drug-running Taliban gangs, roving bands of pillaging marauders, and a blasted economy propped up by a heroin industry which supplies 60% of the heroin consumed in the world. Meanwhile the military installations are used to guard the region's gas and oil wells and pipelines while an American puppet sits in Kabul. If you look carefully, you can see that this same pattern of planned chaos is rapidly overtaking America.
This insane scorched earth cabal strategy even has an official name: the "Salvador Option." This secret strategy was initiated under Jimmy Carter and subsequently used during the Reagan administration's fight against the leftist guerrilla insurgency in El Salvador in the early 1980s, supporting "nationalist" gangs that also included death squads, with money, equipment and military training. In 2006 Newsweek published an article about this barbaric policy, which the military admitted it was "considering."
"According to military insiders familiar with the discussions inside the Pentagon, using the 'The Salvador Option' in Iraq involved sending Special Forces teams to train Iraqi squads, most likely Kurdish Peshmerga fighters and Shia armed groups to attack Iraqi Sunnis inside the country and at its border with Syria.
"But it hadn?t been agreed whether this would be a policy of assassination or so-called 'snatch' operations, where targets are sent to secret facilities for interrogation, officials told Newsweek, whose article was circulated among various media outlets and strongly rejected by Secretary of Defence Donald Rumsfeld.
"They also stated that during the talks, officials recommended that while U.S. Special Forces would lead operations in Syria, activities inside Iraq itself would be carried out by Iraqi militias.
"In a January 10 [2006] interview, retired General Wayne Downing, former head of all U.S. special operations forces, stated that U.S.-backed death squads had been plotting and did actually carry out attacks against leaders of the so-called insurgency since March 2003.
"But in the mainstream press, Donald Rumsfeld, and General Downing all refused to admit that the Salvador Option was underway in Iraq."
The "Salvador Option" policy of annihilation was used in Iraq from the time the cabal invaded it. Naive people the world over wonder how the Bush junta could have allowed itself to have failed so miserably in Iraq. Relative to its goals, the cabal has not failed in Iraq at all. It has destroyed the infrastructure, the government, and the people, while establishing at least fourteen military bases with which it guards the privatized Iraqi energy resources and provides a "force projection" to threaten and intimidate the surrounding nations, especially Iran and Syria and even including Saudi Arabia. The cabal policy of deliberately encouraging civil war between Sunni, Shia, and Kurd factions has been successful in bringing full destruction to Iraq.
As Harvard Professor Stephen P. Rosen explains: "We are in the business of bringing down hostile governments and creating governments favorable to us. Conventional international wars end and troops are brought back home. Imperial wars end, but imperial garrisons must be left in place for decades to ensure order and stability. This is, in fact, what we are beginning to see, first in the Balkans and now in Central Asia. In addition to advanced-technology weaponry, an imperial position requires a large but lightly armed ground force for garrison purposes and as reassurance for allies who want American forces on their soil as symbols of our commitment to their defense." 2
The new totalitarian regime has taken a page from the Roman handbook: to rule the world it's not enough to have overpowering military might--the rest of the world must be fully aware of that might and fear it.
Totalitarianism requires propaganda such as 24-hour news coverage of Israeli attacks on Lebanon. Other nations get the message: the demonic cabal's military superiority will annihilate anyone or anything that gets in its way.

Freedom Through Knowing the Truth

The reason we must focus on the deadly nature of this new totalitarianism is to protect ourselves from being taken in by the false "world" it's creating. We're in a battle not merely for whether this or that particular puppet regime of the demonic cabal starts this pre-emptive war or that, but whether or not our very being will be subverted by their lies and false values. A depraved society--such as we now face--can destroy a person's soul, because the disorder of society is a disease in the psyche of its members. We must guard our souls against the degradations of the surrounding society which presses on us. It's necessary for us to diagnose the health and disease in our individual souls and at the same time examine disorder in the deranged new totalitarianism.
In 2003, UK Defence Minister Geoff Hoon declared in Parliament that the Iraqi mothers of innocent children killed by American-British cluster-bombs would one day be "grateful" for sacrificing the fruit of their wombs to the invaders.
Our resistance to a barbaric world depends for its success on a precise comprehension of those against whom we struggle. One of the requirements for discerning the true essence of our antagonists is to describe their beliefs and actions in a straightforward manner. We must, in other words, identify the demonic cabal's new operating principle by its true designation: the new totalitarianism of barbaric annihilation--not mindlessly dismissing it as an incompetent but well-intentioned regime. Our search for understanding and truth arises out of the resistance of our souls to their destruction by a perverted world. The situation we now face is the life-or-death of our very being.
"To be deceived or uninformed in the soul about true being means that 'the lie itself' has taken possession of 'the highest part of himself' and steeped it into 'ignorance of the soul.'"- Plato, Gorgias (382a-b)
Not working to discover the truth and not forming reasoned opinions about what's happening in the world is a way of being complicit in the new totalitarianism.
We must be engaged in social-political analysis--as well as activities of struggle and dissent-- because the order or disorder of a society shapes its citizens' minds and souls. All persons who want to safeguard themselves must search assiduously for the truth: what's really happening in the world.
People worldwide must resist the mind-manipulation of a Karl Rove or any of the other members of the demonic cabal. By making the effort to inform themselves, persons anywhere in the world can thwart the attempt by the world of untruth to corrupt their minds and souls. Any genuine struggle against the new totalitarianism must expose and fight against the world of untruth created by the criminal cabal. If you read something by a so-called contemporary thinker that isn't battling against the new form of totalitarianism, then you know that he or she is not a genuine participant in the battle for truth.
"A man, or a society, is civilized if truth, beauty, adventure, art, peace are the dominant qualities, and if these five qualities are exhibited in all phases of experience." - A. H. Johnson, Whitehead's Philosophy of Civilization
One of the major onslaughts by the cabal against the minds of citizens worldwide is their scam of "moral rearmament of totalitarianism." This swindle began with the first Gulf War, when the "coalition forces" were cast in the light of "champion" of the Kurds and Kuwaitis, who had pleaded for Western intervention against the satanic Saddam Hussein. For cabal fellow-travelers, the Gulf War vindicated the West. Forget about the cabal incursions in Suez, Algeria, and Vietnam; totalitarian invasion had been legitimate all along. Bush I included mention of Korea and Vietnam in his 1992 State of the Union address, pretending that even the defeat of Vietnam could be reconverted into a triumph through the moral regeneration of totalitarianism.
Part of the cabal pretence in this scheme of barbaric annihilation is "Democracy by force," trying to make the world believe the lie that it's maintaining democratic principles in America and exporting this way of life to other nations. When thinking people the world over examine carefully what's happening, they see the cabal's client states--Britain, Israel, Pakistan, Afghanistan, Iraq, Saudi Arabia, India, Egypt--as nothing more than dictatorships controlled by the cabal--with not a scintilla of true democracy in the lot.
Fortunately, even some leaders of other nations see through the cabal lies and subterfuge--such as the duly elected president of Venezuela, Hugo Chavez. In a 2006 visit to Britain, Chavez was asked by a BBC journalist whether he was behaving a bit like his arch-enemy George W. Bush by taking a "you're with us or against us" attitude. President Chavez, aghast at such a question, replied, "It is the first time I have been offended this way in public--to be compared to the biggest perpetrator of genocide the world has known. To be compared to an assassin, someone who has committed genocide, an immoral man who should be put in jail by an international court. What exactly are these attitudes?
"Have we invaded any country?" he asked to great applause from the people surrounding him. Chavez's response electrified the audience.
Chavez is the only leader of a foreign nation who has called the July, 2006 Israeli invasion and occupation of Lebanon what it really is: a new holacaust.

Getting the Language--and the Understanding—Right

In struggling against this new form of totalitarianism, we must use the correct terms to keep things straight in our minds. It's necessary to describe things accurately to understand them in the correct manner. For example, we can no longer use such phrases as "America attacked Iraq." "America" didn't attack Iraq, the demonic cabal that controls America carried out the invasion and decimation of Iraq. We must distinguish ourselves--Americans--from our noxious rulers—and encourage citizens worldwide to separate in their minds the criminal activities of the cabal from the American people.
"I have repeatedly said that the only time to use Social Security money is in times of war, times of recession, or times of severe emergency. And I mean that." - President George W. Bush, September 6, 2001, five days before the terrorist assaults on the World Trade Center and the Pentagon
We must see the cabal wars for what they are: destructive military "defense" spending as merely a contrived means for diverting tax money from social programs--hidden ways for rulers to amass power and wealth, and eliminate human populations.
When we call the cabal wars "wasteful," we're speaking from our perspective: we see the "waste" of human and technological resources. From the junta's perspective wars aren't "wasteful," but "strategically effective" in destroying armaments that American tax dollars pay the "defense industry" corporations to manufacture, "strategically necessary" in ridding the American rulers of unnecessary people to support through Social Security and other "wasteful" social programs.
If we're to understand what's happening in the world, we must view events from the cabal's perspective as well as ours. For example, decent American citizens see the failure of "reconstruction" in Iraq and New Orleans (following the Katrina disaster) as evidence of sheer "incompetence," wondering how American leaders can allow such blatant ineptitude to occur. Dubya wasn't facetious when he said to FEMA director Michael Brown he had done "a heck of a job" and awarded L. Paul Bremer the Presidential Medal of Freedom.
As head of the Coalition Provisional Authority in Iraq, Bremer had done a superb job of seeing that no-bid contracts went almost exclusively to Vice President Dick Cheney's Halliburton corporation, plus allowing the outright theft of billions of dollars by selected fellow-criminals. (Forget about the fact that Iraq is still a stricken war zone with almost none of the infrastructure rebuilt.)
FEMA Chief Michael Brown had done a heck of a job for the cabal: he had made sure that a troublesome section of New Orleans was laid waste and poor white and black people were left homeless and without food or medical supplies for days. Brown's successor did an even more outstanding job of seeing that most of the Katrina "reconstruction" no-bid contracts went to Halliburton and that millions in false claims went to help Bush win Florida votes.
One final example puts a clincher to this. 9/11 has been seen by most of the world as perhaps the worst intelligence failure in U.S. history. So why did ex-CIA Director George ?Slam-dunk? Tenet join Bremer in the line to receive the Presidential Medal of Freedom? My best guess would be because he was complicit in 9/11, that he saw that no one in the CIA blew the whistle to make it evident that Bush II was lying about weapons of mass destruction, and that the compromising and degrading of the CIA continued apace under his term of service as was initiated under Bush I and other CIA directors.
We must think outside the box if we're to understand this new form of totalitarianism. We can put nothing past them; they are capable of the most inhuman and unthinkable acts of depravity. The best hypothesis we have to explain 9/11 is that the cabal was complicit in its planning and accomplishment.
We must recognize the hyperbolic insanity of the cabal's policies and not disregard their actions by viewing them from only our perspective.
"There was only one catch and that was Catch-22, which specified that a concern for one's own safety in the face of dangers that were real and immediate was the process of a rational mind. Orr was crazy and could be grounded. All he had to do was ask; and as soon as he did, he would no longer be crazy and would have to fly more missions. Orr would be crazy to fly more missions and sane if he didn't, but if he was sane he had to fly them. If he flew them he was crazy and didn't have to; but if he didn't want to he was sane and had to. Yossarian was moved very deeply by the absolute simplicity of this clause of Catch-22 and let out a respectful whistle." - Joseph Heller, Catch-22, 1961
As we look at Afghanistan, Iraq, and now the escalating violence aimed at Lebanon, Iran and Syria, we have to come up with a hypothesis that best explains all these variables. Deprived of the all-purpose cold-war Soviet threat since 1991, the cabal has searched for credible new candidates to play the role of world villain. In a January, 1991 article in International Affairs titled "Christianity and Islam," Edward Mortimer noted that in the neo-conservative camp "many even felt the need to discover a new threat to replace the Soviet one" and for this purpose Islam "lay ready to hand." The totalitarian cabal appears to have decided that Islam possesses all the right ingredients to provide a pretext for invading, destroying, and "occupying" the Middle-East--and the world.
"In the councils of government, we must guard against the acquisition of unwarranted influence, whether sought or unsought, by the military industrial complex. The potential for the disastrous rise of misplaced power exists and will persist. We must never let the weight of this combination endanger our liberties or democratic processes. We should take nothing for granted. Only an alert and knowledgeable citizenry can compel the proper meshing of the huge industrial and military machinery of defense with our peaceful methods and goals, so that security and liberty may prosper together. . ." - President Dwight D. Eisenhower, Farewell Speech, 1961

Why And How We Must Fight

In struggling against this new form of barbaric totalitarianism, we first need to realize that what we face is not just a somewhat incompetent, defective government, but a demonic force against which we must engage in a life-or-death battle for survival.
Totalitarian regimes destroy their own people and their own nation in the same way they annihilate other nations and peoples.
Throughout this essay, you've been encouraged to link out to ancillary essays which demonstrate that the cabal that's seized political and financial power in America has turned the nation into:
• A police state
• A militarist regime
• A regime seeking to dominate the world
• A tyranny attempting to control the world’s energy supplies
• A syndicate seeking to impose the American dollar as the world’s reserve currency
• A banana republic in which leaders are put into power through assassinations, coups d’etat, and fixed elections
• A fascist regime that is already setting up detention camps for those who dissent
"And how we burned in the camps later, thinking: What would things have been like if every Security operative, when he went out at night to make an arrest, had been uncertain whether he would return alive and had to say good-bye to his family? Or if, during periods of mass arrests, as for example in Leningrad, when they arrested a quarter of the entire city, people had not simply sat there in their lairs, paling with terror at every bang of the down-stairs door and at every step on the staircase, but had understood they had nothing left to lose and had boldly set up in the downstairs hall an ambush of a half a dozen people with axes, hammers, pokers, or whatever else was at hand? After all, you knew ahead of time that those bluecaps were out at night for no good purpose. And you could be sure ahead of time that you'd be cracking the skull of a cutthroat. Or what about the Black Maria sitting out there on the street with one lonely chauffeur - what if it had been driven off of or its tires spiked? The Organs would very quickly have suffered a shortage of officers and transport and, notwithstanding all of Stalin's thirst, the cursed machine would have ground to a halt.
If .... if... We didn't love freedom enough. And even more - we had no awareness of the real situation. We spent ourselves in one unrestrained outburst in 1917, and then we hurried to submit. We submitted with pleasure! . . We purely and simply deserved everything that happened afterward." - Aleksandr I. Solzhenitsyn, The Gulag Archipelago, 1973
We must not ignore or downplay the vital threat this totalitarian regime presents to us as individuals and as a nation. Other people have ignored just this kind of buildup of totalitarian power and have found themselves the victims of torture, imprisonment, and murder.
It should be clear to any thinking person that we must engage in this struggle against the new totalitarianism--to save ourselves and our nation from this "foreign" cabal animated by their demonic, alien ideology of barbaric annihilation.
These are actions we must carry out immediately:
1) Join the World Resistance Movement against this totalitarian regime
2) Join the Unified Activist Citizens Taskforce (UACT)
3) Help Realize a New World
4) Join the World Populist Movement
5) Do everything you can to stop the rigging of the 2000 and 2008 elections
"The major television networks and cable channels, through which much of the population receives its information about world events, have played an especially foul role in concealing the real political and social questions. To watch the television news channels and network news programs for a single afternoon and evening is largely to bathe in ignorance and reaction. . . The news on American television is nothing but propaganda. It has, in fact, a totalitarian character." - World Socialist Web Site, "American media unquestioningly defends Israeli violence," 7/21/06.

 НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК И ПОЛИТИКА ОДБРАНЕ СРЈ (Научни скуп) – Београд, 1993.
ОДЛОМЦИ:
МЕЂУНАРОДНИ ВОЈНО-ПОЛИТИЧКИ ОДНОСИ, НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК И ПОЛОЖАЈ СРЈ – Проф. др Миланко Зорић, пуковник, Начелник управе за стратегијске студије и политику одбране Савезног министарства одбране СРЈ

Стр. 219
Крајем 80-тих и почетком 90-тих година XX века наступила је нова епоха у међународним односима. Почетак те епохе означило је процес успостављања „новог светског поретка“.
Уједињење Немачке 03.10.1990. године, претварање ЕЕЗ у ЕУ 1992. године, оснивање Заједнице Независних држава од 11 чланица 21.12.1991. године и распуштање Варшавског уговора 01.04.1992. године и повлачење снага СССР из источноевропских земаља, распад СССР 08.12.1992. године, раздвајање Чешко-словачке на 2 самосталне државе 31.12.1992. године, слом система „реал“ социјализма у источноевропским земљама и њихова преоријентација ка Западу и НАТО, насилна сецесија и разбијање СФРЈ 1991/1992. године, појачана улога исламског фактора, појава нових центара економске и политичке моћи – битно су изменили међународне односе и војно-политичку ситуацију.
Настало је ново стање у међународној заједници, које карактеришу: (1) престанак „хладног рата“ и конфронтације супер сила и војних блокова – НАТО и Варшавски уговор, који се распао; (2) нова констелација односа снага, моћи и интереса – односно слом досадашњег светског биполарног поретка и његова замена униполарним „новим светским поретком“ под хегемонијом САД; (3) релативизација, неуважавање, напуштање, па и злоупотреба међународног права и деловање моћника преко преседана; (4) самовласно увођење права на војну и другу интервенцију, односно „права и дужности“ мешања у унутрашње послове других држава под изговором заштите људских права и права мањина и пружања хуманитарне помоћи у увођење у праксу својеврсне теорије о ограниченом суверенитету држава; (5) јачање агресивног национализма и верског фанатизма и злоупотреба појадиних народа и националних мањина и верских заједница у шовинистичко-сецесионистичке сврхе ради дестабилизације и разбијања сложених и унитарних вишенационалних или вишеконфесионалних држава. То води државно-политичкој, територијално-политичкој и етничкој фрагментацији, односно стварању нових, малих и сиромашних држава – нација и квазидржава вазала, уз истовремено комадање и разбијање државе насиљем. Наступила је ера националних, верских и територијалних сукоба, унутрашњих ратова, локалних и регионалних ратова и војних интервенција, а не епоха мира, демократије – како се погрешно тврдило после окончања „хладног рата“;
Стр. 220
(6) повећана улога невојних компонената моћи при остваривању еконосмких, политичких и стратешких интереса и циљева, уз одговарајућу потпору војне моћи; (7) колективна примена силе у форми мултинационалних или коалиционих снага под формалном командом СБ ОУН, а под стварном командом САД; (8) битне промене у ОУН, односно повећан раскорак између нормативног поретка ОУН успостављеног Повељом и стварне структуре међународне заједнице и односа у њој; (9) промена улоге НАТО, ЗЕУ и КЕБС као регионалних система колективне безбедности и друго.
Показало се на делу да историју стварају однос снага и епохални догађаји. Такође се потврдило да су економске, научно-технолошке, дипломатске, политичке и психолошко-пропагандне (медијске) победе понекад важније од војних победа, не само код малих већ и код великих народа. Сведоци смо ратова у којима победа није имала мању цену од пораза.
Неки народи у својим ратним победама су себе поразили у миру, а неки народи су своје ратне поразе претворили у победу управо уз помоћ и подршку својих бивших противника. Тако, нпр., Срби су добили 2 балканска и 2 светска рата заједно са својим тадашњим савезницима, али су у миру (КОМЕНТАР: између два св. рата и после Другог св. рата), због заблуда и катастрофалних грешака својих тадашњих вођа, политичара и интелектуалаца, па и преваре, постали највећи губитници. Слично се десило и Русима. (КОМЕНТАР: од октобарске револуције до распада СССР). Насупрот томе, немачки јапански народ побеђени су у Другом св. рату, али су у миру успели да се убрзано уздигну до економских колоса и научно-технолошких сила и нових центара моћи.
Стр. 221
Европа је подељена економски, политички, војно и верски, а раније још и идеолошки. У њој постоје три регионална система колективне безбедности: КЕБС, НАТО и ЗЕУ, а раније још и Варшавски уговор који се распао.
ЕЗ настоји да оствари примат у Европи, чак и на војном плану преко своје посебне војне организације – ЗЕУ, коју чини 10 земаља чланица (осим Данске и Ирске). САД се томе супротстављају и настоје да посредством НАТО и КЕБС осигурају за себе што веће присуство и утицај у Европи. У КЕБС је напуштен изворни принцип консензуса, па се уместо њега примењује нов принцип – „консензус минус један“, који уводи погођену земљу у неравноправни положај, као нпр. СРЈ, за коју је КЕБС увео „празну столицу“ и истовремено формирао посебну Комисију за контролу и праћење остваривања права мањина на КиМ, у Војводини и у Рашки. (КОМЕНТАР: Ово су лицемерни двоструки стандарди против СРЈ и Србије ) Тако је КЕБС добио нове надлежности не само из области међународне безбедности и сарадње, већ и у области унутрашњег уређења држава чланица.
После Лондонске конференције од јула 1990. године, НАТО је претрпео знатне промене у политичкој и војној структури. доктрини и стратегији, и добио нове задатке. Нагласак се сада ставља на способност „управљања кризама“ и контролу наоружања.
Стр. 223
У досадашњим анализама нове организације европске безбедности оформила су се три главна становишта: (1) да се НАТО претвори у међународну организацију, која би обухватала читаву Европу; (2) да се КЕБС претвори у нови трансатлански и општеевропски систем безбедности; (3) да се прихвати прелазно решење по коме ће НАТО и даље постојати као војно-политички савез 16 земаља чланица, али ће развијати сарадњу са КЕБС, са источноевропским земаљама и ЗНД, па и са ОУН. НАТО би могао да „посуди“ своје јединице КЕБС или ЗЕУ или пак СБ ОУН, проширујући тако своју оперативну зону одговорности и надлежности. (КОМЕНТАР: Ово је процес стварања светске владе, светске војске под командом САД и владара „из сенке“)
Такав је случај већ примењен при успостављању поморске блокаде према СРЈ у новембру 1992. године на основу незаконите Резолуције СБ ОУН 757 и одлуке органа НАТО, и при припремању одлуке о војној интервенцији против Српског народа у бившој БиХ у другој половини јануара 1993. године. Такође, на основу Резолуције СБ ОУН 816 започело је ангажовање ваздухопловних снага НАТО у операцији насилног затварања неба изнад бивше БиХ и то само за „српске“ авионе који не лете још од новембра 1992. године. То је почетак војне интервенције прикривене и покривене мировним побудама за „заустављање рата и успостављање мира“. САД и НАТО траже да СБ ОУН заведе потпуну блокаду и херматички затвори границе СРЈ, да Србима загорча живот и претвори их у недодирљив народ „парија“. (КОМЕНТАР: Ово је доказ да „одабрани“ који су то узурпирали од античких Срба манипулацијама и насиљем, вековима а нарочито у последњих 200 година, покушавају свим средствима да сакрију истину и сатру Србе, као исконске староседеоце Балкана и Евроазије и исконске Анунаки, о којима говоре Сумери...)
Стр. 226
САД су током 1991. и 1992. године формулисале и неке нове приоритете у политичкој и војној стратегији. У марту 1992. године објављен је документ Пентагона, сагласан са САД политиком, насловљен „Упутство за планирање одбране“. Циљ САД стратегије јесте доминација САД з „новом светском поретку“ као једине светске супер силе и очување и јачање таквог статуса.
У наведеном документу се САД позивају да:
(1) Осигурају да се у бившем СССР, нити било где другде, не појави нека ривалска суперсила;
(2) Онемогуће развијеним индустријским земљама, као што су Немачка и Јапан, да баце изазов америчком вођству;
(3) Употребе војну силу ако је потребно да би се спречило ширење нуклеарног и другог масовног војног наоруђања;
(4) Запрети одмаздом против било које земље која примени такво оружје; (КОМЕНТАР: Ово је већ давно у прошлости учињено на Синају, о чему пишу сумерске таблице и о чему су нађени археолошки остаци)
(5) Подстакну проширивање НАТО на земље источне Европе, које су стекле независност;
(6) Формирају коалиције са другим земљама где је то могуће, али да делују независно где овакве коалиције нису добродошле.
Стр. 228
Америчко-западноевропски „нови светски поредак“ (политички, економски, војни, безбедносни) представља процес расподеле и прерасподеле моћи, снаге, интереса и утицаја у глобалним и регионалним оквирима, односно успостављање међународних односа првенствено по мери интереса САД. Он означава прелазак из биполарног система равнотеже војних снага у униполарни поредак под хегемонијом САД и њених „партнера у лидерству“.
„Нови светски поредак“ заснива се на снази и моћи, капиталу и доминацији глобалних интереса САД, на стратешком партнерству моћника око заједничких циљева и на иструментализацији међународних организација тако да делују по мери интреса САД и Запада у целини.
Фактички, „нови светски поредак“ успоставља се свим средствима и методама – економским, политичким, дипломатским, војним, научно-технолошким, идеолошким, верским, културно-информацијским, психолошко-пропагандним. Користе се: убеђивање и обећање; преговарање, али и таја дипломатија и дипломатија топовњача; деловање обавештајних служби; обмане, преваре, подвале и манипулације; подстицање верског фанатизма, агресивног шобинизма и сецесионизма појединих народа, националних мањина и верских група за слабљење и разбијање вишенационалних и вишеконфесионалних држава; изазивање криза и политичких и других сукоба у појединим државама све до оружане побуне и грађанског рата; економски рат, економска и информацијска и медијска блокада; дипломатска и политичка и друга изолација; психолошко-
Стр. 229
-пропагандни рат и субверзија; награда сецесиониста, „петоколонаша“ и разних послушника; претње, притисци и разни ултимативни диктати и уцене; казне и принуде разне врсте – све до војне интервенције, рата и разарања „напослушних“ држава.
Оружане побуне, унутрашњи грађански ратови и насилне сецесије програмирају се и унапред припремају, подржавају и помажу свим средствима уколико је то у интересу твораца „новог светског поретка“, а одбрана од тога проглашава за агресију.
Војну суштину „новог светског поретка“ представља предузимање војних и других операција и интервенција мултинационалних или коалиционих снага под САД командом, а под формалним покровитељстом СБ ОУН. (КОМЕНТАР: Ово је процес стварања светске владе и светске војске, под командом САД и владара „из сенке“)
Овај концепт је први пут примењен 1991. године у рату мултинационалних снага под командом САД против Ирака. Са одређеним модификацијама, концепт „новог светског поретка“ тестиран је и при разбијању СФРЈ у периоду од 1990-1992. године, а сада се примењује и против СРЈ. (КОМЕНТАР: А после распада Соланије, наставља се и даље против Србије)
Заговорници „новог светског поретка“ тврде да мир, безбедност и просперитет у новој епохи могу да очувају само САД и ОУН (а у Европи још и КЕБС). Они практички настоје да инструментализују све међународне владине и невладине организације и институције да делују по вољи у по инетесу САД и Запада уопште, у чему су умногоме и успели. То је поредак моћи, силе и капитала у коме САД имају улогу хегемона и светског полицајца, коју играју под формалним покровитељством СБ ОУН. САД иступају као творац и наоружани чувар „NWO“, као и међународни политички вођ помоћу војне силе и економске моћи.
Наметање овог „поретка“ претпоставља квалитативно јачање војске и војне силе, првенствено снага за брзе интервенције и снага за специјална дејства. Заговара се предузимање војне интервенције и превентивног рата као „пута за предупређивање рата“ и средства за „правовремено спасавање мира, просперитета и безбедности“. (КОМЕНТАР: Ово је невероватно и безобзирно лицемерје твораца овог „најновијег светског поретка“ кад се заговара превентивни рат као „пут за предупређивање рата“ и средства за „правовремено спасавање мира, просперитета и безбедности“. Ово је лицемерна лаж да превентивни рат предупређује рат, кад је у ствари превентивни рат у ствари друго име за РАТ и да се ова лицерно измишљена флоскула користи управо да замагли суштину и да је то ноторна манипулација) Водеће идеје при наметању тог „поретка“ војном силом налази се у доктрини сукоба ниског интензитета и стратегији посредног наступања, који се све више ослањају на економска, научно-техничка и технолошка, дипломатска, политичко-идеолошка, психолошко-пропагандна, културно-лингвистичка и друга невојна средства, док војна моћ служи као крајње средство или стална претња у спровођењу политичке силе, интервенционизма и застрашивања.
Стр. 231
„Нови светски поредак“, у ствари, фактички уноси принцип мешања у унутрашње ствари држава или „међународне интервенције“ под покровитељством САД, а формалним покрићем СБ ОУН или КЕБС. (КОМЕНТАР: Слично као и за раније „поретке“ још од Рима до данас)
То је поредак у коме, по САД гледишту, „међународна заједница кажњава преступнике и оружаном интервенцијом штити угрожене и поново враћа одузета права“ (КОМЕНТАР: Ово је невероватно лицемерје и бескрупулозна лаж заговорника овог „најновијег светског поретка“). Економске санкције и војне акције различитог обима и облика може да предузме чак и „незванична коалиција у име хуманитарног права“, мимо одлуке СБ ОУН или КЕБС. (КОМЕНТАР: То је злочиначки учињено приликом немилосрдног НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године у операцијама „Олуја“ и „Бљесак“, као и приликом немилосрдног НАТО бомбардовања СРЈ и Србије 1999. године) Тај милитаристички, казнени и деструктивни приступ међународним односима, стварање двоструких стандарда и преседана, односно увођење „права и дужности мешања“ у унутрашње послове независних и суверених држава под изговором „заштите људских права и права мањина“, „решавање унутрашњих сукоба“ или „пружање хуманитарне помоћи и безбедоносне заштите“ и слично, носи веома велике опасности за безбедност и опстанак малих (КОМЕНТАР: попут нажалост бивше СРЈ и данашње самосталне Србије), па чак и неких средњих и великих држава (Русија, Кина, Индија, и др.) (КОМЕНТАР: што је и циљ твораца овог „најновијег светског поретка“)
Отуда се може с правом казати да „нови светски поредак“ означава својеврстан „нови светски неред и хаос“. У таквом „поретку“ интерес и циљ САД и „партнера у лидерству“ оправдава примену СВИХ средстава за њихово остваривање.
Стр. 232
Ако се наиђе на отпор неког малог народа или владе, примењује се стратегија унутрашње дестабилизације и разбијања. То је искусила бивша СФРЈ као експериментални полигон и жртва „новог светског поретка“. (КОМЕНТАР: Највећа жртва у тој СФРЈ односно раније Краљевини Југославији /Краљевини СХС - је Србија и Српски народ). Тај концепт се сада примењује према СРЈ ради њеног дефинитивног разбијања, а посебно према Српском народу и Србији ради њиховог неутралисања и распарчавања. (КОМЕНТАР: Након Соланије, то се наставило и против самосталне Србије)
Стр. 233
У досадашњој историји Југославије од 1918 постојало је неколико формула за њено рабијање и укидање (КОМЕНТАР: Југославија је 1918. године и створена како би се још тада забио клин у леђа Србији, као победници 2 балканска рата и Првог светског рата, а наставило са уништавањем Србије након Другог св. рата наметањем комунизма, и којој се кроз насилни распад СФРЈ и СРЈ задају тешки ударци окупацијом КиМ и његовим отцепљењем од Србије под окриљем тзв. међународне заједнице под изговором „заштите људских права“, „решавања унутрашњих сукоба“, као што је 1917. године учињено и Русији довођењем бољшевика на власт) као државе, и то: (1) Ватикана и римокатоличког клерикализма; (2) Хрватске сељачке странке и њених паравојних формација, хрватских усташа, словеначких клерикалаца, шиптарских тајних организација (КОМЕНТАР:Призренска лига), македонских ВМРО, организације немачке националне мањине „Културбунд“ и других антијугословенских (КОМЕНТАР: не антијугословенских, већ антисрпских, јер никад југословенство није постојало међу Хрватима, Словенцима, и осталим грађанима обе Југославије / Краљевине и СФРЈ/, већ је наметнуто Србима од стране неодговорног и недозрелог регента Александра, а касније Ј.Б.Т., што је Србе скупо коштало територијалног интегритета и државног суверенитета као и огромног људског губтка) група као оруђа Ватикана и товраца нацифашистичког „новог поретка“; (3) Коминтерне и стаљинизма; (4) врхова КПЈ између два св. рата као секције и инструмента Коминтерне;
Стр. 234
(5) нацистичке Немачке и фашистичке Италије и њихових сателита /Бугарске, Мађарске и Албаније/, као и хрватских и муслиманских усташа, словеначких црнокошуљаша, шиптарских балиста који су извршили злочин геноцида над Српским народом у Другом светском рату;(6) антисрпске коалиције у врху бившег СКЈ као сепаратистичке лиге, а нарочито после 1962. и 1974. године доношењем /кон/федералног Устава, као и побуне шиптарског шовинистичко-сецесионистичког покрета; (7) шовинистичко-сецесионистичких покрета насталих од бивших националкомуниста у Словенији, Хрватској, БиХ и Македонији; (8) уједињење Немачке и Ватикана, ЕЗ и САД као твораца „новог светског и европског поретка“.
Ватикан и германски блок су управо вековима покушавали да разоре православно-хришћанску цивилизацију, као најстарији део европске (КОМЕНТАР: хришћанске, јер је и пре хришћанизације Србија најстарија европска цивилизација – цивилизација Лепенски вир) цивилизације или пак да изврше унијаћење (привођење православних народа под папство). Католички прозелитизам добио је застрашујуће рамере у новоусташкој Хрватској (КОМЕНТАР: новоусташија Фрање Туђмана, по калупу злочинца Анте Павелића /иначе покатоличеног Србина из Херцеговине, који се изјашњавао за Хрвата/), у којој је за годину дана покатоличено више од 11.000 Српских дечака, а неколико хиљада Срба променило је националност и веру под принудом. Припрема се формирање тзв. „хрватске православне цркве“ по калупу усташког зликовца Анте Павелића, отимање преостале имовине СПЦ и њено укидање. (КОМЕНТАР: По истом опробаном „рецепту“ се то исто чинило прво у Миловој Црној Гори у оквиру тзв. „Соланије“ а наставља у данашњој тзв. „независној“ Црној Гори /по угледу на усташију/, где се поред формирања тзв. „Црногорске православне цркве“ и протеривања СПЦ и насилног отимања имовине СПЦ, насилно уводи тзв. „црногорски језик“ и тзв. „црногорска нација“ и затире „Српски језик“ и Српство у Српској Црној Гори. Толико је Црна Гора „независна еколошка држава“ – како се поносно дичи диктатор Мило заваравајући самог себе и интересни круг поткупљених истомишљеника – да се одрекла и укинула сопствену војску, да је увела ЕУРО као националну валуту и да је информативно-медијски под контролом Сороша и под контролом владара „у сенци“ ...) Милитантни католички прозелитизам проширио се (КОМЕНТАР: Нарочито након пада Берлинског зида и распада СССР под масоном и ЦИА агентом- Михаил Горбачов) на све православне државе и народе – Русију, Украјину, Румунију, Бугарску и друге. (КОМЕНТАР: у Грчку, Македонију...)
Свим тим антијугословенским формулама, идеологијама и политикама основа је – антисрпство, како унутрашњим (великохрватској, словеначкој, великомакедонској, великоалбанској) (КОМЕНТАР: Македонија је одувек била у оквиру Српске државе. Насилно је одвојена од Србије од стране Српског џелата Ј.Б.Т. и створана тзв. „македонска нација“, тзв. „македонски језик“, затим је створена неканонизована тзв. „македонска православна црква“, по калупу усташије и истовремено насилно отима имовина СПЦ и насилно укида СПЦ), тако и спољним – ватиканској, коминтерновској, нацифашистичкој, а сада „новог светског поретка. У њима су сепаратистички покрети налазили и даље налазе подршку и њихово су оруђе за разбијање сваке Југославије изнутра, уз садејство и обилату помоћ спољних чинилаца. (КОМЕНТАР: јер је циљ да се кроз уништење сваке Југославије, уствари уништи Србија, јер су управо „спољни чиниоци“, тј. владари „из сенке“ и створили Југославију 1918. уз подршку незрелог регента Александра, да би у ствари уништили Србију, као пологон за уништење Русије и контролу читавог човечанства)
Сценарио растурања бивше СФРЈ као партијске државе је био написан одавно, а прецизније допуњаван 1962., 1966., 1971., 1974., 1979., 1981., и 1989. године, сагласно развоју међународне ситуације у односу моћи снага и кризама у држави. Дезинтеграциони процеси у бившој СФРЈ започели су одмах после Другог светског рата погубном националном политиком и вештачком поделом земље (КОМЕНТАР: тј. насилном денацинализацијом, и то нарочито у Србији, када су из ње у остале делове бивше СФРЈ отете читаве фабрике и опрема), а изразито од 1962. године, односно 1974. године, доношењем новог октроисаног и недемократског конфедералног устава. Њиме је савезна држава развлашћена, а републике постале држвае. Србија је разбијена на три дела и доведена у подређен и неравноправан положај у односу на остале републике (КОМЕНТАР: па и у односу на аутономне покрајине, које су имале право вета и блокирале Србију и доводиле је у вазални положај у односу на њих, јер), аутономне покрајине у Србији су промовисане у „конститутивне елементе државности“ са елементима државности. (КОМЕНТАР: Аутономне покрајине су фактички биле држава у држави). Оружане снаге су разбијене на две компоненте –
Стр. 235
- ЈНА и ТО, при чему је ТО по републикама фактички претворена у републичку или националну армију, супротстављену савезној ЈНА.
Брионски устав из 1974. године претворио је бившу СФРЈ у географски појам, правно и војнички неуређену државу без ефикасног система управљања и даље подстакао сецесионизам и србомржњу и србофобију. Закулисна антисрпска политика у време нацинал-комунизма вођена је под геслом „Слаба Србија-јака Југославија“ (КОМЕНТАР: Тим геслом они су истовремено уништавали и Србију и Југославију, јер их није интересовала ни Србија нити Југославија, већ су они обе Југославије искористили да би Србију исцрпљивали и уништили, а они јачали и створили своје државе, да би се данас у зликовачком Хагу судило само Србима-жртви преваре, над којом је учињен злочин геноцида и истовремено амнестирају сви злочини хрватских и муслиманских усташа и шиптарских балија од 1918. преко трагичног распада СФРЈ до „милосрдног“ бомбардовања СРЈ и након тога до данас ), поред осталог, довела је до запостављања и блокирања развоја Српских крајева у административној Хрватској и БиХ, политичких репресалија, насилне асимилације, масовног етничког чишћења и целики миграција Српског народа из тих крајева. Сличан етноцид над Српским народом спровођен је и на КиМ и у административној Македонији. (КОМЕНТАР: а што се наставља и у Миловој тзв. „независној“ Усташији) Све то је слабило кохезију и одбрамбену моћ бивше СФРЈ и водило стварању држава-нација, разбијању Српства (КОМЕНТАР: као главни циљ) и растакању федералне државе.
Разбијање бивше СФРЈ деловањем политичке и војне машинерије спољних чинилаца представљало је резултат спровођења одређених унутрашњих и међународних сценарија о њеном растакању и укидању као државе; затим лицемерја и политичко-дипломатских грешака (КОМЕНТАР: то нису грешке, већ део сценарија. То су у ствари замке у које су уценама и претњама Срби дискриминисани и касније иако жртве преваре и етноцида су оптужени у нелегалном Хашком суду), контрадикторних и двоструких стандарда и пристрасност у корист сецесиониста, закаснелих освета и реваншизма раније поражених сила према Српском народу; подстицања и подршке шовинистичко-сецесионистичких република на насилну сецесију и оружану побуну против савезне државе и ЈНА, односно на верски и међуетнички рат против Српског народа у административној Словенији, Хрватској и БиХ; злоупотребе права народа на самоопределење за комадање заједничке државе под фирмом „права република на раздруживање“, при чему је право на самоопределење ускраћено само Српском народу. (КОМЕНТАР: Član 5. Ustava iz 1974 godine,: "Teritorija SFRJ je jedinstvena i sačinjavaju je teritorije socijalističkih republika. Granica SFRJ ne može se menjati bez saglasniosti svih Republika i autonomnih pokrajina." Увођењем термина „sačinjavaju je teritorije socijalističkih republika“ учињено је претварање административних граница република у државне, што су насилном сецесијом и незаконитим међународним признањем легализовали као државне. Наиме, супротно чл. 5 Устава из 1974. године заобилазећи референдум на простору читаве бивше СФРЈ и насилном сецесијом, разбијена је федерална држава, у циљу стварања држава-нација и даљег разбијања Србије.) Разбијачке политике спољних и унутрашњих државних, политичких и верских чинилаца и њихова мржња према Србима и било каквој Југославији довеле су до југословенске трагедије.
У ствари, разбијање бивше СФРЈ извршено је првенствено изнутра – политиком рата, оружаном побуном и насилном сецесијом шовинистичко-сепаратистичких покрета и партија и међуетничким верских грађанским ратом хрватских и муслиманских усташких хорди (КОМЕНТАР: То је у ствари био рат једног истог народа – Српског, подељеног у разне вере. Муслимане као тзв. народ са великим „М“ је као и Македонце је створио Ј.Б.Т. Усташе су сачињавале, као и у Другом св. рату покатоличени Срби, док су муслимане сачињавали исламизирани Срби) против Српског народа, уз обилату помоћ и садејство спољних чинилаца.
НА ДЕЛУ ЈЕ ТИП ТОТАЛИТАРНОГ ГЕНОЦИДНОГ РАТА ПРОТИВ СРПСКОГ НАРОДА, у коме, поред борбе за запоседање Српске територије и за етничко чишћење, велики значај имају верска мржња и србофобија и задобијање и одржавање подршке сопствене и светске јавности, односно најгрубље дезинформације и медијски и психолошко-пропагандни рат. (КОМЕНТАР: Који се и данас спороводи према самосталној Србији у циљу њеног тоталног разбијања и уништења!)
Нерешено Српско национално питање у другој „брионској“ Југославији (КОМЕНТАР: тј. „авнојевској“ Југославији, а такође и раније у Краљевини Југославији), неправедне антисрпске административне границе између република које насилном сецесијом покушавају да се претворе у
Стр. 236
међудржавне, оружана побуна и насилна сецесија републике Срловеније, претварање Српског народа у националну мањину и оружана побуна хрватских и муслиманских шовинистичко-сецесионистичких покрета и геноцид и ратни злочин над Српским народом у административној Хрватској, а касније и у БиХ, приморали су Српски народ да се супротстави наметнунтом рату. Наиме, Хрвати су (КОМЕНТА: након устоличења новоусташког поглавника – Фрање Туђмана, уз подршку Ватикана и Немачке) најпре искључили Српски народ из новоусташког хрватског устава од 22.12.1990. године као државотворни и конструктивни народ у федералној јединици – Републици Хрватској и свели га на статус националне мањине, а затим започели сецесионистички и верски рат са циљем уништења, прогона и покатоличења и похрваћивања тамошњег Српског народа, отцепљења од СФРЈ и стварање „Велике Хрватске“, односнео обнове усташке „НДХ“. (КОМЕНТАР: На етнички и вековно Српској терирорији. Срби су на просторима Република Српска Крајина живели и пре 16. века, како усташе желе да кривотворе како су Срби наводно тек тада населили те просторе. Цела област јадранског мора, цела Далмација од Пуле до Дубровника су насељавали антички Срби, који су под ударом католицизма прешли прво у католике, а потом асимиловани у тзв. Хрвате. Такође и област јадранског мора са Италијанске стране су насељавали антички Срби, који су исто прво под ударом Римског царства постали римљани, а касније под утицајем католицизма постали католици, а касније асимиловани у Италијане) Слично се десило и у бившој БиХ, у којој је исламско-фундаменталистичко вођство објавило рат Српском народу ради стварања исламске БиХ. Све то је наишло на подршку владајућих структура ЕЗ (КОМЕНТАР: касније ЕУ), Ватикана и САД и других међународних чинилаца.
Творци „новог светског поретка“ прихватили су и одобрили право на самоопредељење свим народима бивше СФРЈ, осим Српском народу. Они негирају насилно изведену сецесију, тврдећи да је у питању „раздруживање република“ или чак „распад СФРЈ“. (КОМЕНТАР: Ово је невиђено лицемерје тих злотвора „новог светског поретка“) Светски моћници легализују насилну сецесију превременим и апсурдним признавањем отцепљених република за суверене и независне државе, мимо воље и легитимних права Српског народа у њима, што је још више разбуктало ратни пожар. Они се у пракси држе циничног начела: Циљ оправдава средства.
Спољни чиниоци се у расплету југословенске кризе ангажују и дубоко мешају непосредно и посредством међународних организација и институција – ЕЗ, НАТО и ЗЕУ, СБ ОУН, КЕБС, Организације исламских земаља, Конференције о Југославији, Женевске конференције о БиХ, хуманитарних организација и сл. При том водећу улогу имају САД и Немачка, а уз бок им стоје ЕЗ, Ватикан, Турска и неке друге водеће исламске државе. Инволвирани спољни чиниоци настоје да свим средствима, а пре свега помоћу хрватске новоусташке војске и муслиманских „светих“ ратника као својих оружаних инструмената, остваре своје у суштини подударне интересе и циљеве на просторима бивше СФРЈ, а то су: пораз Српског народа у Републици Српска Крајина и Српског народа у бившој БиХ, разбијање и нестанак сваке југословенске државе, (КОМЕНТАР: Ово су учинили преко Соланије уз помоћ марионетског режима у Србији и Милових усташа. Да лицемерје буде веће и ове спољне протуве и ове унутрашње марионете иубеђују наивне Србе да је за то крив убијен=мртав Милошевић /!?!/, кога су они убили још 28.06.2001. године киднаповањем у злочиначки Хашки казамат, а потом још једном 11.03.2006. године у истом зликовачком казамату. Укратко: Коштуница је као нелегални и нелегитимни председник СРЈ потписао Соланију 2002. године на мартовке иде, у присуству Мила усташе и Ђинђића „демократског“ комунисте, немачког пиона и заговорника бомбардовања СРЈ, а све оверио фашиста Хавијер Солана – главнокомандујући НАТО за време „Милосрдног“ бомбардовања СРЈ. За то веме Милошевића константно дозирано убијају у зликовачком Хашком казамату, слично као што су Наполеона тровали на острву Јелена. Међутим, између Наполеона и Милошевића, нема апсолутно никаквих додирних тачака, како желе да то лицемерно припишу Милошевићу и сперу и оправдају злочин учињен не само према убијеном Милошевићу, већ и према читавом Српском народу, који такође убијају. Да подсетим, Наполеон је чак својевремено показао отворено непријатељство према Српским устаницима. Да би сценаријо био успешан Милошевића убијају 11.03.2006. године у тренутку кључне расправе о КиМ, како би онемогућили да истина о њиховим злочинима над Српским народом исплива на видело. Након тога Мило усташа расписује референдум, пошто је ЕУ по сценарију претходно замрзла преговоре са Соланијом уценом Младић. Након „успешног“ референдума – покраденог уз подршку шиптарско-усташког лобија и ЕУ и проглашења Милове „независне“ Усташије, почеле су оптужбе „увређеног“ марионетског режима у Србији и њихових спољних газда да је за то крив убијен=мртав Милошевић. Но, нажалост, није се на томе тај паклени сценарио завршио. Одмах након „успешног“ референдума, марионетски режим у Србији трчи код својих спољних газда у Брисел, Париз по инструкције и непосредно после тога креће се са тзв. „преговорима“ са шиптарским терористима под фамозном паролом „више од аутономије, мање од независности“ – која подразумева признање независног КиМ, како би под том флоскулом заварали Србе и спрали своју одговорност за тај злочин. Истовремено са тим почело се по тим добијеним инструкцијама са убрзаним променама Устава, тог како га називају „Милошевићевог, једнопартијског, комунистичког устава“. А поента је да тај Устав толико оцрне, како би његовим неуставним укидањем, преко „демократског“ Устава „легалисте и легитимисте“ Коштунице, како се саморекламује, на индиректан начин признала независнот КиМ и одговорност за тај злочин поново оптужи убијен=мртав Милошевић и лицемерно сперу своју одговорност за почињени злочин. Жалосно је да данас у најкритичнијем тренутку Србије и њен опстанак - нема ниједне политичке снаге и воље да се та превара и замка заустави. Апелујем да се НЕ УСВОЈИ тај тзв. нови „демократски“ устав, јер то практично значи аутоматско признање независног КиМ и даље цепање Србије, иако упорно лицемерно убеђују Србе да променом Устава КиМ остаје у саставу Србије ! Срби браћо и сестре – ТО ЈЕ НОТОРНА ЛАЖ И ПРЕВАРА! То потврђује и следећа одлучна чињеница, да је у питању планирани сценарио уништења Србије. Наиме, док марионетски режим овде убеђују Србе да пристану на промену устава и пристану на превару, лагајући их да ће КиМ остати у саставу Србије, дотле истовремено њихове спољне газде, по сценарију, у СБ УОН најављују укидање Резолуције 1244 и усвајање нове Резолуције, која фактички признаје независно КиМ и увођење фамозног референдума, као у случају Милове усташије. Оно на шта Милошевић у Рамбујеу по цену бомбардовања није хтео да потпише, то данас чини марионетски режим, лицемерно оптужујући за то убијеног Милошевића. Невероватно !?! Трагови им смрде нечовјештвом - како каже Марко Миљанов), прерасподела Српских територија и интересних сфера и зона утицаја.
Брионском декларацијом од 07.07.1991. године, коју су потписали представници ЕЗ и тадашње Председништво СФРЈ, ЕЗ је преузела обавезу „пружања добрих услуга“ (КОМЕНТАР: То су у ствари ђавоље услуге!) и „посредовања“ у сукобу на југословенском простору. (КОМЕНТАР: То је у ствари подршка разбијању бивше СФРЈ, у циљу кажњавања Србије)
Стр. 237
Дипломатска и политичка интервенција осионе ЕЗ почела је формалном понудом „добрих услуга“ без утврђивања правила посредовања (КОМЕНТАР: То је смишљено и учињено, како би се бивша СФРЈ разбила), а затим се (КОМЕНТАР: након насилног распада СФРЈ, коме је директно кумовала, заједно са Ватиканом и САД, у циљу разбијања и кажњавања Србије) претворила у улогу тужиоца и судије, односно у пресудитеља и арбитра који намеће противправна, чисто политичка решења и диктира најтеже услове за Српски народ, Србију и СРЈ. У ствари, пристрасна дипломатско-политичка интервенција ЕЗ усложила је ионако трагичну ситуацију у бившој СФРЈ, подстакла насилну и распирила ратне сукобе и тиме битно допринела насилном настанку нових државних и квазидржавних творевина отцепљењем сецесионистичких република. (КОМЕНТАР: То су тзв. „добре услуге“ без утврђивања правила посредовања, које су смишљено учињене, како би се разбијањем бивше СФРЈ, уништила Србија)
Дипломатско-политичку интервенцију и манерве ЕЗ у расплету југословенске кризе карактеришу: прикривен априорни став о укидању Југославије као државе (КОМЕНТАР: То исто чине и сада кад лицемерно убеђују да ће укидањем Резолуције 1244 и усвајањем нове Резолуције /која фактички признаје независно КиМ/ , КиМ и даље бити у саствау Србије, као што истовремено њихове марионете у Србији лицемерно убеђују Србе да променом Устава и паролом „више од аутономије – мање од независности“ КиМ остаје у Србији, што је ноторна лаж и превара, док заједно за то оптужују убијеног Милошевића); вишезначни и контрадикторни ставови ради довођења у заблуду протагониста очувања СФРЈ о стварним намерама ЕЗ (КОМЕНТАР: То су чинили и приликом преговора у Рамбујеу, приликом Соланије, а и сада у вези КиМ, што је део њихове тактике збуњивања и манипулације); противправна и политички пристрасна решења у корист шовинистичко-сецесионистичких република, односно награда сецесионистима и кажњавање поборника очувања југословенске државе. (КОМЕНТАР: То се и данас наставља да чини кроз подршку шиптарским терористима и сатанистичко кажњавање Србије- што им је и главни циљ, како би преко контроле Балкана, контролисали Евроазију, а затим и цело човечанство, о чему отворено говори Збигљег Бжежински - промотер „новог/старог фашистичког светског поретка“)
ЕЗ је званично почетком септембра 1991. године и касније на Конференцији о Југославији у Хагу тзв. Карингтоновим планом, а затим одлукама из Мастрихта од 16.12.1991. године и извештајем Бадентерове комисије упорно и одлучно захтевала комадање и укидање бивше СФРЈ као државе. Затим је предузела бројне противправне мере и оштре економске и друге санкције против Србије и Црне Горе, како би спречила опстанак чак и територијално смањење југословенске државе.
Најзначајнију улогу у ЕЗ при формулисању и спровођењу политике дезинтеграције и разбијања бивше СФРЈ имала је Немачка, као доминирајућа регионалне сила у ЕЗ и у светским оквирима. Остале земље чланице углавном су прихватиле сценарио и ставове и опредељења Немачке, претварајући их у одлуке о декларације ЕЗ. (КОМЕНТАР: Коалиција Ватикан-ЦИА-вон Хабсбург-Црно племство-Ротшилд је главни разбијач бивше СФРЈ, док је Немачка одиграла улогу оператера. Врх Немачке су сачињавали Илуминати, што је и данас случај у целој ЕЗ и осталим тзв. „међународним институцијама“) Ватикан је први признао независност сецесионистичких република Словеније и административне Хрватске половином новембра 1991. године, а затим Немачка половином децембра 1991. године, пре одлуке ЕЗ о том акту.
Не треба никако запоставити необјективну и пристрасну улогу званичне власти Француске, која следи „реал-политику“.
Стр. 238
Крајњи ефекти необјективног и потпуно пристрасног посредовања ЕЗ у бившој СФРЈ су у целини негативни и своде се на: подстицање, подршку и проширење оружане побуне и сецесионистичког грађанског рата; оправдање флоскулама о „раздруживању република“; превремено и апсурдно дипломатско признање три отцепљене сецесионистичке републике (Словеније и Хрватске 15.01.1992. године, а БиХ 06.04.1992. године) које су без испуњавања прописаних услова убрзо постале чланице КЕБС и УН; оспоравање права преуређења СРЈ да наследи међународни континуитет СФРЈ по аутоматизму; ултимативне дипломатске и политичке диктате у уцене против Српског народа и Србије и СРЈ; најтежи економски ембарго, војнопоморску блокаду, психолошко-пропагандни и медијски рат, политичку и дипломатску изолацију и војне притиске, све до претњи војном интервенцијом против српког народа у бившој БиХ, па и против Србије и СРЈ. (КОМЕНТАР: Важно је напоменути да овај аутор чије делове цитирам из књиге „Нови светски поредак и политика одбране СРЈ“ је први још почетком далеке 1993. године, када је писао уочи научног скупа - по којем је и књига написана, далеко пре „Олује“ и „Бљеска“ 1995. године, као и „милосрдног“ бомбардовања Србије и СРЈ, предвидео ове трагичне догађаје упозоравајући на даљи распад СРЈ и наставак комадања Србије)
САД су се ангажовале у расплету југословенске кризе непосредно и преко регионалних међународних организација и ОУН. Своја становишта и политичке потезе америчка администрација, са Џорџом Бушом на челу, (КОМЕНТАР: То је доказ да нема везе да ли је на челу САД републиканац или демократа. Клинтон се понашао слично, па чак и отворено подржавао шиптерске терористе, као што то данас чини администрација Џорџа Буша Млађег. Они су једно те исто и нема никакве разлике међу њима, само манипулишу да направе привид „демократије“, а у ствари је реч о диктатури две исте партије, које се повремено играју власти) мењала је и усаглашавала са својим савезницима у ЕЗ и НАТО, почевши од форалног определења за очување територијалне целокупности Југославије преуређене на новим основама (КОМЕНТАР: Као што то чини и његов син-Џорџ Буш Млађи, формално се залагући за КиМ у саставу Србије, а у ствари за независност КиМ и отцепљење од Србије и даље комадање Србије,што говори најновија иницијатива САД о укидању Резолуције 1244, да би заварали траг и манипулисали), преко привременог препуштања проблема југословенске кризе на решавање ЕЗ (КОМЕНТАР: као што то и данас чине, најављујући кроз нову Резолуцију веће ангажовање ЕУ у разбијању Србије), подршци и подстицању сецесионистичке оружане побуне и дипломатском признању насилно отцепљених сецесионистичких република (КОМЕНТАР: као што и даље наставају, подршком шиптарским терористима, било да је председник републиканац, било да је демократа. Свима је исти циљ, јер су две главе једне исте хидре), све до завођења најтежих економских и других санкција, дипломатске изолације, поморске и ваздушне блокаде и претњи војном интервенцијом против Српског народа у бившој БиХ, односно војном интервенцијом против Србије и СРЈ.
Још пре избијања оружане побунехрватских сецесиониста против савезне државе и ЈНА и верског и етничког рата против Српског народа,
Стр. 239
, одлазећа америчка администрација је тврдила да Српски народ у административној Хрватској представља националну мањину, поистовећујући положај Српског народа као конститутивног државотворног народа у административној Хрватској, са положајем шиптарске националне мањине на КиМ, као аутономној покрајини у Србији, при чему су неки водећи функционери захтевали још већа права за Шиптаре. (КОМЕНТАР: То је намерно и чињено, јер су тиме желели да Шиптаре представе као жртве којима треба наводно помоћи под паролом „заштите људских права и националне мањине“ /коју злоупотребљавају у правдању својих војних интервенција и негирању принципа суверености независних држава, насилним стварањем квази држава на просторима разбијених независних држава/ и тиме су преко рата у Хрватској почели да припремају рат на КиМ, како би га одцепили из Србије, што и данас чин. Ти водећи функционери САД су били пре свега Лоренс Иглбергер, Ворен Цимерман, Хенри Кисинџер и Збигњев Бжежински) Положај Срба као државотоворног и конститутивног народа у административној Хрватској не може се никако и не сме поистоветити са положајем Шиптара као националне мањине у Србији.
Покушава се, такође, да се Српски народ у бившој БиХ прогласи за националну мањину и насилно подреди муслиманско-хрватској коалицији. (КОМЕНТАР: Што се и данас чини кроз сценарио укидања Републике Српске, новим „Дејтоном“ и забраном одржавања референдума Срба у Републици Српској да се отцепи из тзв. Федерације БиХ, док се истовремено подржава фамозни референдум Милове усташије и шиптарских терориста)
Претходна и садашња САД администрација потпуно су се ставиле на страну муслиманско-хрватске коалиције у БиХ, која је започала сецесионистички, верско-политички грађански рат против тамошњег Српског народа ради његовог уништења, прогона и насилне асимилације. Званичне власти САД и амерички медији, преузели су водећу улогу у сатанизацији Српког народа и Србије. Испословале су доношењу Резолуције СБ ОУН о забрани летова лаке авијације и покренуле акцију за доношење нове резолуције о војној акцији против Војске Републике Српске. (КОМЕНТАР: као што су испословале и све досадашње Резолуције против Српског народа) Влада САД је 22.02.1993. године одлучила да војним транспортним авионима у операцији „Падобран“ дотура „хуманитарну помоћ“ муслиманима у источној Босни (КОМЕНТАР: Реч је „хуманитарној“ пошиљци оружја, како би се Срби убијали и протерали из бивше БиХ), са претњом да се та акција претвори у војну интервенцију против Срба и СРЈ. (КОМЕНТАР: Ово је једна од првих отворених НАТО и САД претњи војном интервенцијом против СРЈ, како би се СРЈ увукла у рат, под изговором заштите „људских права и права мањина“, тј. њихових савезника - Шиптарских терориста. Ово је у директној вези са следећим: Neposredno posle sastanka Saveta NATO-a 17. decembra 1992. godine, državni sekretar SAD Lorens Iglberger primio je Rugovu i tim povodom Stejt department izdao je zvanično saopstenje, u kome se, između ostalog, kaže:«Državni sekretar Iglberger uverio je dr Rugovu u duboko prijateljstvo i poštovanje američkog naroda za narod Kosova. On je naglasio razumevanje američkog naroda i vlade za teške okolnosti albanskog naroda na Kosovu kao posledicu represivne politike vlade Srbije». Samo nedelju dana posle toga predsednik SAD Džordž Buš Senior 24. decembra 1992. godine šalje predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću «Božićnu opomenu» : «Po instrukciji predsednika Džordža Buša, vrsilac dužnosti državnog sekretara Lorens Iglberger poslao je sledeći šifrovani telegram ambasadi SAD u Beogradu sa nalogom da ga vršilac dužnosti američkog ambasadora od reči do reči pročita predsedniku Miloševiću, bez elaboriranja, licem u lice». Telegram je sadržao samo jednu rečenicu koju treba saopštiti Slobodanu Miloševiću: «U slučaju sukoba (konflikta) na Kosovu izazvanog srpskom akcijom, SAD će biti spremne da upotrebe vojnu silu protiv Srba na Kosovu i same Srbije !» Predsednik SAD i lično će primiti dr Rugovu izražavajući i na taj način američku podršku albanskim secesionističkim nastojanjima na KiM. Ово је учињено под Клинтоновом администрацијом подстицањем Шиптара на побуну у лето 1998. године, када је након Рамбујеа уследила војна одмазда, што потврђује да нема никакве разлике између међународне политике републиканаца и демократа и да су они једно те исто и само манипулишу играјући се власти)
Антисрпској хистерији бивше, а и садашње САД администрације (КОМЕНТАР: а и данашње - Џорџа Буша Млађег) и америчких медија је допринео исламски лоби базиран у Тексасу, који држи арапску нафту и који је веома утијан. (КОМЕНТАР: Ово је такође један од првих аутора, који још почетком далеке 1993. говори о повезаности исламског нафтног лобија са САД, као промотера кризе у Ираку, које се пренела преко БиХ на КиМ, а о чему се тек задњих година отворено говори и предочавају материјални докази)
Садашња ратнохушкачка пропаганда САД и ЕЗ користи старе предрасуде и шаблоне о Српском народу и Србији (КОМЕНТАР: које су њихови претходници Илуминати раније пласирали), као агресорима и реметилачком фактору, измишљене тезе аустроугарске пропаганде о стварању „Велике Србије“ (КОМЕНТАР: Та „теза“ је измишљена приликом правдања насилне анексије БиХ од стане Аустроугарске, како би се наводно спречио утицај ослобођене Краљевине Србије на БиХ, а на коју је Аустроугарска без икаквих историјских, етничких, верских или било којих разлога наметала право и настојала да свим средствима спречи уједињење Српског народа са обе стране Дрине, што и се сада чини преко тзв. ЕУ, иза чијег пројекта стоји „Црно племство“ на челу са Хабзбурзима и Британском круном), а и лажне тезе Коминтерне и бивше КПЈ/СКЈ о „великосрпском хегемонизму. (КОМЕНТАР: Коминтерна и бивша КПЈ/СКЈ су на тој измишљеној и циничној „тези“ градиле србофобију и антисрпку хистерију која је резултирала насилним распадом бивше СФРЈ, а што су наставиле те отцепљене републике и њихови преобучени комунисти у тзв. „демократе“ кроз залагање за отцепљење Црне Горе из Соланије, као и КиМ из Србије. Кроз ту измишљену и циничну „тезу“ су у ствари приклиле и манипулисале њихов хегемонизам према Српском народу и потчињавање Срба и њихово претварање у парије)
Неопходно је овде подвући да унутрашње административне границе између република бивше СФРЈ правно нису легитимне, нити су утврђене демократским путем. Зато се оне никако не могу тетирати као међународно границе у смислу међународног јавног права.
Стр. 240
Хрватски народ у административној Хрватској извршио је политиком рата оружану сецесију од СФРЈ, мимо плебисцитом изражене воље и легитимног права Српског народа као конститутивног народа у административној Хрватској и у СФРЈ да остане уједињен у Југославији. Пошто су Хрвати злоупотребили право на самоопредељење (КОМЕНТАР: оглушујући се на плебисцит Српског народа да остане у оквиру бивше СФРЈ) и насилно се отцепили од СФРЈ, то и Српски народ у бившој Републици Хрватској као конститутивни народ има (КОМЕНТАР: потпуно легитимно, изражено и кроз плебисцит) право на самоопредељење и отцепљење од новоусташке „независне“ државе Хрватске. Република Хрватска може се признати за независну државу само у етничким границама, тако да Република Српска Крајина, која се налази под заштитом УНПРОФОР-а (КОМЕНТАР: иначе формалном, а не и стварном), остане свакако изван надлежности хрватских власти и изван територије нове државе Републике Хрватске.
Знатни део снага УНПРОФОР понашају се необјективно и пристрасно у корист хрватске стране. Главне командне положаје у УНПРОФОР имају генерали и официри из земаља чланица НАТО, а виталне тачке држе њихови војници. Официри из других земаља налазе се на споредним дужностима, а њихови војници држе се „у позадини“ или смењују уколико поступају непристрасно и добронамерно. Утицај САД и НАТО на командне структуре УНПРОФОР веома је велики, већи него СБ ОУН. (КОМЕНТАР: Такво стање је и у УНМИК и КФОР на КиМ, који су стали на снагу шиптарских терориста 17.03.2004. године до данас, а потпуно се поклапа се са «прелазно решење по коме ће НАТО и даље постојати као војно-политички савез 16 земаља чланица, али ће развијати сарадњу са КЕБС, са источноевропским земаљама и ЗНД, па и са ОУН. НАТО би могао да „посуди“ своје јединице КЕБС или ЗЕУ или пак СБ ОУН, проширујући тако своју оперативну зону одговорности и надлежности») Постоји реална опасност да се УНПРОФОР снаге постепено претворе у инвазионе снаге или окупационе снаге НАТО на простору Републике Српске Крајине и Републике Српске, па и шире. (КОМЕНТАР: Овде је аутор чије одломке књиге цитирамо, још почетком давне 1993. први предвидео усташко-муслиманску операцију „Олуја“ и „Бљесак“ из 1995. године уз подршку НАТО и УНПРОФОР и упозорио на опасност окупације Републике Српске Крајине и Републике Српске, а такође и на НАТО војну интервенцију 1999. године против СРЈ и Србије и окупацију КиМ од стране НАТО под плаштом УНМИК и КФОР)
Тако исто, Српски народ у бившој БиХ је конститутивни и државотворни народ и има (КОМЕНТАР: легитимно) право на самоопредељење. Зато вођство Републике Српске на будућим преговорима у Женеви треба и даље упорно да инсистира на континуитету територије која повезује Републику Српску Крајину и Републику Српску са Србијом и на примени права народа на самоопредељење и за Српски народ на простору бивше Бих. (КОМЕНТАР: Због тога што владарима „из сенке“ то никако не одговара, јер желе да униште Српски народ са обе стране Дрине, изрежирали су „Сребреницу“ да би потом учинили злочин етноцида над Србима у монструозним операцијама „Олуја“ и „Бљесак“, како би приволели босанске Србе да седну за зелени сто у Дејтону, где је створена монструм држава тзв. Федерација БиХ – којом се жели поништити Република Српска, након што су збрисали са лица земље Републику Српску Крајину и побили и протерали преостале Србе, а што у новој фази предвиђају, тзв. новим Дејтоном)
Стр. 241
Стварне намере и домети Венс-Овеновог плана, првенствено у погледу мапа, су антисрпски у суштини, а срачунати су на дипломатски пораз Српског народа ултимативним наметањем тог плана Резолуцијом СБ ОУН и војном интервенцијом против Срба. (КОМЕНТАР: а што је касније и учињено) Венс-Овенов план значи расцепкавање Српског народа и насилно одузимање Српских територија, прерасподелу рудних и других богатстава, индустријских објеката и градова на штету Срба, спречавање повезивања Српског народа у бившој БиХ са Србијом и СРЈ. (КОМЕНТАР: Што се данас спроводи у оквиру фантомске тзв. Федерације БиХ) С друге стране, план води ка стварању Велике Хрватске и успостављању исламске Босне.
САД, ЕЗ, Запад и водеће исламске земље не желе да зауставе рат у бившој БиХ. Штавише, постоји намера за ширење „контролисаног рата“ и на просторе СРЈ. Циљ оружане агресије муслиманских војних формација 16. и 17. јануара 1993. године на СРЈ јесте да је насилно увуче у рат и изазове инострану оружану интервенцију против СРЈ. (КОМЕНТАР: Ово је у вези са посетом Ругове Вашингтону и писму Буша Старијег Милошевићу. Ово је доказ да је Рамбује далеко унапред планиран, инструктовањем Шиптарских провокација 1998. године, како би се 1999. године спровела монструозна војна интервенција НАТО против СРЈ)
Стр. 242
Бројне „хуманитарне“ организације, њихове снаге, операције и конвоји користе се за дотур оружја, муниције и војне опреме, нафет и хране муслиманским и хрватским оружаним формацијама у бившој БиХ, у њиховом геноцидном рату против Српског народа. Те организације обављају обавештајно-извиђачку делатност, превожење лица изван прописаних мисија и друге забрањене и недопуштене активности за потребе муслиманско-хрватске коалиције.
Рат у бившој БиХ отпочео је због одлуке босанксих муслимана и Хрвата да се отцепе од СФРЈ и створе „независну“ и суверену унитарну државу, да покоре, униште и протерају Српски народ са вековних огњишта.
Стр. 243
ЕЗ је позвала муслиманско-хрватско вођство у бившој БиХ да распише референдум, а затим да затражи међународно признање, мада је знала да је тај акт науставан, нелигитиман и неприхватљив за Српски народ, који неће пристати да постане национална мањина у усташко-муслиманској држави. (КОМЕНТАР: Ово је још један доказ невиђеног лицемерја и безобрирности и бескрупулозности тзв. „међународне заједнице“ под командом САД, која прогони представнике Срба из бивше БиХ који су бранили своја вековна огњишта и који имају легитимно право као конститутивни народ на самоопредељење и своју самосталну државу и уцењује Србију за злочине које је та тзв. „међународна заједница“ починила, док истовремено амнестирају хрватско-муслиманско-шиптарске злочинце над Српским народом из „Олује“, „Бљеска“, Сребренице, са КиМ... Наиме, да укратко подсетим: након делимично постигнутог договора Милошевић-Туђман-Изетбеговић у Карађорђеву о начину мирног решења за бившу БиХ, где је Изетбеговић пристао да БиХ буде трећа република у оквиру СРЈ, на телефонски наговор Лоранса Иглбергера а по иснтрукцијама Хенрија Кисинџера, Изетбеговић се повукао и након тога су после нарученог фамозног референдума, којим су игорисани Срби, нападнуте касарне ЈНА у БиХ, чиме је почео грађански рат у бившој БиХ)
Грађански рат у бившој БиХ посебно су подстакле ЕЗ, САД, Турска апсурдним признањем те бивше хибридне југословенске републике за суверену и „независну“ државу, мимо воже и легитимног интереса Српског народа и пре постизања консензуса о унутрашњем уређењу БиХ. САД и ЕЗ као орбитри пристрасно су признале бившу БиХ за „независну“ државу, експресно је примиле у ОУН и КЕБС (КОМЕНТАР: док су истовремено СРЈ ускратили чланство у ОУН а у КЕБС увели празну столицу. Ово је још једна потврда двоструких стандарда) и залажу се за њено унитарно државно уређење под муслиманско-усташком доминацијом – да би преко леђа и на директну штету Српског народа компензовале и одобровољиле водеће исламске земље због жртава и разарања нанетих у Ираку у рату 1991. године и тиме осигурале контролу извора нафте и друге стратешке интересе у том региону.
Стр. 244
При формулисању и доношењу Резолуција СБ ОУН, снага, моћ и интерес САД, Велике Британије, и Француске имали су пресудну улогу.
Стр. 246
Срби су изиграни и преварени неколико пута – 1918., 1939., 1941., 1943., 1945. године и касније. Године 1939. године наивни и лаковерни Срби позајмили су своје вековне и исконске земље да би се створила Бановина Хрватска, као corpus separatum, а 1944-194. године уступили су своје земље да би се формирала Хрватска и БиХ као федералне јединице у оквиру бивше ФНРЈ/СФРЈ. Обе те наказне државне творевине, чијем је настанку одлучујуће допринео тамошњи Српски народ (КОМЕНТАР: уз огромне и неповратне физичке и материјалне губитке) над којим је извршен ратни злочин геноцида, као и Српски народ у целини, постале су злочиначке геноцидне деспотије.
Стр. 248
На простору преуређене СРЈ велике и регионалне силе и међународни чиниоци и даље примењују политику насиља према Српском народу и познати модел: „подели, завади, па владај“. Изажена је намера светских моћника да се СРЈ исцрпе и баци на колена. (КОМЕНТАР: што је учињено зликовачким бомбардовањем 1999. године, а и након устоличења марионетског режима 05.10.2000. који је Соланијом разбио заједничку државу, са тенденцијом да се разбије и самостална Србија фамозним „демократским“ уставом). На делу јесвојеврсно трагично понављање историје великомученичког Српског народа и злочина геноцида над Српским народом. (КОМЕНТАР: Ово се и даље перфидно чини, иако се наивним чини да су устоличењем својих марионета 05.10.2000. године одустали од свог циља уништења било какве СРБИЈЕ)
СРЈ је непримереним и неправедним резолуцијама СБ ОУН бр. 757 од 30.05.1992. године и 787 од јесени 1992. године и другим, стављена у заточеништво и карантин, односно претворена у кажњенички логор и резерват. (КОМЕНТАР: Као што и данас САД држи староседеоце - Индијанце у резерватима) То је својеврсна одмазда светских моћника према Српском народу и СРЈ. Та неоснована и неправедна одмазда предтавља кршење Повеље ОУН, злоупотребу међународног права и гажење основних људских права и слобода.
СРЈ, а пре свега Србија, испољава се као препрека за потпуно успостављање и функционисање „новог светског поретка“. Србија заузима централни геополитички и геостратегијски положај на Балкану и представља фактор стабилности. (КОМЕНТАР: У својој антисрпској пропаганди форсирали су да Србија наводно представља фактор нестабилности и да је треба казнити, налазећи у томе оправсање за њено бомбардовање 1999. године и данашње акције на признању независности КиМ, где би се као главни кривац оптужио убијени Милошевић и сакрила истина и манипулисало и амнестирали њихови злочини над Србима) Очигледно је да постојање СРЈ и јединствена Србије смета творцима „новог светског поретка“. (КОМЕНТАР: сведоци смо тога и након 14 година, од када је аутор ове књиге коју цитирам ово написао, иако се наивнима чини да су устоличењем марионета одустали од свог циља - потпуног уништења Србије, а што потврђују преговори са терористима под патронатом САД и ЕЗ и њихова пристрасност према шиптарским терористима)
Стр. 249
Политички и стратегијски циљ твораца „новог светског поретка“ је сте дестабилизација и разбијање СРЈ и комадање Србије и њено свођење у границе из времена Берлинског конгреса 1878, односно од пре Првог балканског рата. (КОМЕНТАР: Тзв. Београдски пашалук) Да постоји систематски унапред утврђен стратешки план са таквим циљевима показују њихова званична политика и практично политичко и војно понашање, разни стручни радови, психолошко-пропагандни рат, досадашње искуство са њима, њиховим партнерима и сателитима и др. У пракси се спроводи познати метод продирања на Исток, стварањем малих држава и квазидржава вазала, које ће ради заштите поклоњене „самосталности“ бити вољне и заинтересоване да остану у орбити својих твораца и заштитника. Такође је на делу покушај трговине Српским територијама, њиховог даљег распарчавања и подвајања Српског народа и његовог претварања у апатичну масу погодну за асимилацију, и продубљивање Српског раскола и неслоге међу Српским земљама. (КОМЕНТАР: То се плански чини како би уништили праве Анунаки=Етрурци=Рашани=Срби и владали „из сенке“ читавим човечанством преко тоталитарне диктатуре, што води нестанку свега на Земљи и шире у Васељени)
Тотални ембарго и својеврстан економски рат, општа блокада и изолација и војне претње преме Србији и СРЈ уведени су због политичких, економских и стратешких разлога.
Стварни циљеви су прикривени и своде се на следеће: (1) да се специфичном субверзијом, политичким насиљем и исцрпљивањем народа изазове економски колапс, анархија и социјални немири, политички и међунационални и други сукоби и умањи одбрамбена способност државе; (КОМЕНТАР: Овај део плана је темељно одрађен, али се још увек ради и након 05.10.2000. године, тоталним уништењем економије и војске) (2) да се оспори међународноправни континуитет југословенске државе у лицу СРЈ, (КОМЕНТАР: Овај део плана је такође одрађен након 05.10.2000. године, када је нелегитимни и нелагални председник СРЈ Коштуница поднео захтев ОУН за признање и чланство СРЈ у ОУН, у којем се одрекао међународноправног континуитета југословенске државе у лицу СРЈ. Овим оспоравањем југословенског континуитета СРЈ у ствари се желело да оспоре и приграбе златне полуге Краљевине Србије депоноване пре уједињења 1918. године у Базелу у Банци за међународна поравнања /која је под контролом Илумината, што оправдава овако криминално и злочиначко понашање према Србима=оригиналним Анунаки/, тако што су их припојили у укупну масу како би се приликом расподеле буквално поклониле сецесионистичким републикама, које на то КРАЉЕВСКО ЗЛАТО апсолутно немају никакво право. Наиме, тиме би се извршила невиђена ПЉАЧКА СРПСКОГ КРАЉЕВСКОГ ЗЛАТА, што је нажалост и учињено након 05.10.2005. године. У вези са тим наводим следећи пример лицемерја и двоструких стандарда. Наиме, Немачка је после Првог св. рата дуговала ратне репарације у износу од 269 милијарди марака у ЗЛАТУ. Велики део тих репарација се односио на Краљевину Србију, која је претрпела огромна ратна разарања, али никада нису исплаћене. Репарациона комисија је 1921. године смањила износ на 132 милијарде марака. Због „тешкоћа“ око исплата репарација једна међународна комисија стручњака којом је руководио амерички банкар Charles Gates Dowes /један од каснијих финансијера нациста/, сачинила је 1924. године план исплата /Dowes plan/ који су савезници исте године прихватили. План је предвиђао плаћање репарација зависно од могућности Немачке да одговори обавезама, без утврђивања рока за коначну исплату. Касније је направљен Young plan којим је износ репарација смањен на 113 милијарди марака, а рок отплате утврђен на 59 година. Овај план је прихваћен 1929. године. Током Велике кризе Немачка је обуставила исплате рапарација, а Међународна репарациона комисија је 1932. године у Лозани донела закључак да се репарације потпуно укину. Немачка је на име репарација исплатила 36 милијарди марака, али уз коришћење кредита од земаља прималаца репарација у износу од 33 милијарде марака, тако да је само мали део ратне штете стварно накнађен. Други још драстичнији пример двоструких стандарда и лицемерја је Француски диктат Србији 1921. године, према којем је Србија обавезна да им плати за тобоже пружену „помоћ“ у рату 1914-1918. године суму у износу од 1.162,5 милиона франака у ЗЛАТУ! Србији која је претрпела огромне материјалне губитке у Првом светском рату нису исплаћене ратне репарације у ЗЛАТУ, али је од „савезника“ приморана да плати у ЗЛАТУ за њихову тобоже „помоћ“. Ово је невиђен пример бешчашћа и двоструких стандарда. То и сада чине ти тзв. „савезници“ крађом Српског краљевског злата. Такође, оспоравањем југословенског континуитета СРЈ у ствари се желело да се кроз економску блокада и замрзавање Српског новца у иносраним банкама тај новац, као и златне полуге у њиховим илегалним каналима обрће и да на томе нелегално зарађују велики профит, истовремено оптужујући при том преко својих агената овде, које су устоличили на власт 05.10.2000. године, да „режим“ Милошевића тобоже износи новац и краде народ, а у ствари је чињеница да је делом тог новца који је успео да се некако /пре доношења Резолуције 713 од 25.09.1991. године/ извуче из њихових канџи и преко одређених банака успео да разбије тоталну економску блокаду и тај новац обрће и са њим обезбеди неопходну нафту, лекове и слично за потребе становника Србије током година санкција. Поред тога, оспоравањем југословенског континуитета СРЈ у ствари се жели да се Србија оптужи као агресор пред Међународним судом у Хагу и да на име ратне репарације исплати усташијама и балијама енормне новчане износе, који би Србију завели у црно, а сведоци смо тога, јер им је то циљ...) изнуди признање насилно отцепљених сецесионистичких република у неправедним антисрпским административним комунистичким границама, (КОМЕНТАР: Овај део плана је такође одрађен тек након 05.10.200. године, када је марионетски режим признао сецесионистичке републике бивше СФРЈ) а српском народу у њима оспори право на самоопредељење и изврши његово насилно и нелегално превођење у положај нациналне мањине; (КОМЕНТАР: И овај део плана је одрађен и још увек траје у Републици Српској Крајини и Републици Српској) (3) да се изнуди независност или специјални статус, или бар међународни протекторат за КиМ, односно специјални статус за Војводину и Стару Рашку или тзв. Санџак – што подразумева њихово поступно или убрзано отцепљење од Србије, (КОМЕНТАР: Сведоци смо ових дана дешавања овог дела плана) а минимално – бар повратак на конфедерализацију Србије по брионском Уставу из 1974. године; (КОМЕНТАР: од овога се у међувремену одустало након монструозног бомбардовања и свим средствима од тада до сада се ангажују на отцепљењу, па и насилном КиМ од Србије и његову независност, а што потврђују и најновија дешавања, на шта им иде на руку њихов марионетски „демократски“ режим у Србији) (4) да се Црна Гора одвоји од СРЈ у „независну“ државу ограниченог суверенитета. (КОМЕНТАР: И овај део пакленог плана су одрадили покраденим и срамним референдумом 21.05.2006. године, уз асистенцију Солане – главнокомандујућег НАТО приликом „милосрдног“ бомбардовања 1999. године)
Економски рат и остале монструозне казнене мере срачунате су на физичко и колективно уништење Српског народа, како се више не би уздигао и ујединио.
Једном речју, циљ је покоравање Српског народа у Републици Српска Крајина и Републици Српској, разбијање СРЈ и распарчавање Србије и Српских земаља, рушење државног суверенитета, наметање друштвеног уређења и режима и политике по мери интереса товраца „новог светског поретка“ (КОМЕНТАР: Просто је задивљујуће са коликом је прецизношћу аутор ове књиге коју цитирам /далеко пре него што су се ови трагични догађају издешавали/ предвидео и доказао стварне циљеве тих монструма)
Стр. 250
Произилази да ни преуређена СРЈ и јединствена Србија нису предвиђене у концепту твораца „новог светског поретка“. Јер, разбијањем СРЈ и комадањем Србије настојало би се да се заувек спречи улазак Републике Српска Крајина и Републике Српске, па и бивше југословенске републике Македоније (КОМЕНТАР: Што је темељно одрађено изрежираном побуном Шиптара 2001. године и стављањем бивше југословенске републике Македоније под протекторат НАТО и САД) у састав треће Југославије. Тиме би се успоставила превласт усташко-муслиманске коалиције на просторима бивше СФРЈ, а на регионалном балканском плану обновио одлучујући утицај германског и отоманског фактора под контролом САД.
Положај СРЈ у „новом светском и европском поретку“ отежава и садашње привремено савезништво англоамеричко-западноевропских и исламских чинилаца, који преко леђа и на штету Српског народа намирују своје рачуне у вези с нафтом и другим стратешким сировинама у исламском свету и компензацијама због разарања Ирака које су нанеле војска САД и западноевропске земље под формалним покровитељством СБ ОУН.
Стр. 251
Неке европске земље, а посебно неки наши суседи, здушно потпирују шовинистичко-сецесионистичке покрете и партије националних мањина, а пре свега Шиптара и Мађара и муслиманских фанатика на масовни тероризам и оружану побуну ради комадања Србије и СРЈ и остваривања територијалних претензија и промене граница. Они ће, вероватно, покушати да и у Србији примене опробани сценарио: довођење посматрача ЕЗ и КЕБС; ангажовање „плавих“ шлемова ОУН за „превентивне“ акције; масовни и селективни тероризам и оружана побуна сецесиониста, војна и друга подршка спољних чинилаца; затим захтев за повлачење југословенске војске и за демилитаризацију тих подручја и за њихово отцепљење од Србије и присаједињење суседним државама. (КОМЕНТАР: Заиста је задивљујуће са коликом је прецизношћу аутор ове књиге коју цитирам /далеко пре него што су се ови трагични догађају издешавали/ предвидео и доказао стварне циљеве тих монструма)
Подстицање исламског фундаментализма међу муслиманима у Рашкој и на КиМ међу Шиптарима има геополитички циљ – да се сецесијом пресече непосредна веза између Србије и Црне Горе.
Аустрија, Мађарска, Ватикан, Словенија, усташко-нацистичка Хрватска, муслиманско-усташко вођство бивше БиХ, албанија, Бугарска, Чешка, Шведска, Турска и Организација исламске конференције, као и неки политички фактори на Западу (КОМЕНТАР: САД; Велика Британија, Немачка, Француска...), траже војну интервенцију НАТО или мултинационалних снага под САД вођством и под формалним покровитељством СБ ОУН против Српског народа у бившој БиХ, односно у Републици Српској, као и војну интервенцију против Србије и СРЈ. Антисрпска кампања, сатанизација и остракизам Српског народа и Србије, планови за војну интервенцију и увежбавање одређених војних снага представљају покушај оправдавања драстичних санкција и психолошку припрему јавног мњења за војну акцију против СРЈ, а пре свега против Србије и Српког народа са циљем да се милом или силом разбије и неутралише.
Диригенти пропагандне кампање и казнене машинерије покренутих против Србије као „последње бољшевичке државе у Европи, која је још остала са друге стране гвоздене завесе“
Стр. 252
заборављају да је бољшевизам Србији силом наметнут и одржаван, између осталог, и уз њихову подршку и помоћ (КОМЕНТАР: Они не заборављају, већ покушавају да манипулишу истином, како би оправдали своје монструозне злочине и поново кривицу свалили на Србе, као што смо сведоци недавних лицемерних и срамних изјава Ахтисарија), те да је Србија и Српски народ у целини платили највећу цену таквој погубној идеологији и политици. Такође, они превиђају чињеницу (КОМЕНТАР: Они не превиђају, већ такође покушавају да манипулишу истином) да је Србија прва раскрстила са југобољшевизмом и његовим митовима. (КОМЕНТАР: То се десило на 8. седници СКС 1987. године, када су ЦИА агента Ивана Стамболића и његове југобољшевичке сатрапе сменили. Није случајно, што су се након тога дигли Шиптари на оружану побуну у руднику Стари Трг јануара 1989. године. Такође треба нагалсити да није случајно што су Стамболића уочи избора 2000. године, управо ти његови сатрапи преобучени у „демократе“ ликвидирали уз помоћ ЦАИ и МИ6 да би тај злочин приписали Милошевићу и окренули Србе против њега, као што су и ликвидирали Павла Булатовића и Аркана..., јер су у тој атмосфери злочиначких убистава правили хаос, како би уз помоћ страних обавештајних служби – СИА, МИ6... које су их помагале и руководиле, насилно пучем дошли на власт. Да цинизам и бешчашће досманлија буду још већи, „случај Стамболић“ се још и данас покреће а нарочито уочи „демократских“ избора како би убијеном Милошевићу прикачили овај монструозни злочин и прљаво манипулисали, а што су „одлично“ научили од својих спољних учитеља)
СРЈ се налази пред новим историјским искушењима, опасностима и изазовима. Њу је СБ ОУН потпуно неосновано оптужио да представља претња миру, да је одговорна за рат у бившој БиХ и да крши права мањина. (КОМЕНТАР: Ово је смишљено урађено и планирано, како би припремали јавно мњење за касније НАТО „милосрдно“ бомбардовање) Даљи расплет југословенске кризе, а понајпре статус Српског народа изван СРЈ и опстанак преуређене СРЈ као државе, подведени су под систем колективне безбедности ОУН (глава VII Повеље), са могућношћу предузимања војне интервенције или неке друге војне акције. СБ ОУН самовласно и правно потпуно неосновано настоји да оспори међународноправни континуитет југословенске државе по аутоматизму, неосновано тврдећи да је реч о „раздруживању република“ или чак „распаду“ бивше СФРЈ, а не о насилној сецесији 4 бивше југословенске републике као неуставном и противправном акту.
С тим у вези, неопходно је да власти СРЈ дипломатским средствима и методама оспоре правно неосноване оптужбе и осуде Српског народа, Србије и СРЈ, које неприкидно лансира СБ ОУН.
Стр. 253
Истина је да Србија и СРЈ не представљају претњу миру, нису одговорне за верско-политички грађански рат у бившој БиХ, нити могу да га зауставе. СРЈ није агресор, нити је умешана у тамошњи рат, јер на ратишту у бившој БиХ нема ниједог војника из Србије, односно СРЈ. СРЈ доследно поштује права националних мањина, које у њој имају сва права и слободе – чак и више него што предвиђају норме међународног права.
Насупрот томе, новоусташка Хрватска извршила је оружану агресију на БиХ са војском јачине 60.000-65.000 војника (а по признању хрватских званичника са војском јачине 68.000 војника), док свет за ту истину не хаје.
Новоусташка Хрватска је 22.01.1993. године извршила масовну оружану агресију на Републику Српску Крајину која се налази под заштитом УНПРОФОР и то снагама јачине око 35.000 војника, са циљем да уништи, протера и покатоличи тамошњи Српски народ. Француски сектор је омогућио несметани пролаз усташким снагама у свом сектору „заштите“. Резолуцијом 802 СБ ОУН наложено је да обистави агресију на РСК и да повуче своје трупе на полазне положаје пре напада. Али Хрватска опет игнорише Резолуцију и наставља агресију некажњено и уз подршку својих спонзора. Поред тога, Хрватска је 20.02.1993. године извршила оружану агресију на СРЈ у рејону села Ситница код Превлаке, опет без икаквих санкција СБ ОУН.
Треба овде напоменути да Запад стриктно спроводи политику асимилације националних мањина, које тамо немају никаква права. У исто време, Запад овде злоупотребљава неке националне мањине и претвара их у „пету колону“, односно подржава и подстиче њихове шовинистичко-сецесионистичке покрете и партије на оружану побуну и сецесију ради дестабилизације и разарања СРЈ, а пре свега Србије.
Стр. 254
Власти у СРЈ треба упорно и доследно да инсистирају на уважавању и остваривању права на самоопредељење Српског народа на просторима Републике Српске Крајине и Републике Српске и да заштите Српски народ на простору бивше југословенске републике Македоније.
Исто тако, савезне власти морају одлучно инсистирати на одржавању међународноправног континуитета југословенске државе по аутоматизму, сагласно међународном праву и досадашњој пракси, не пристајући НИПОШТО на дисконтинуитет нити на процедуру поновног пријема у ОУН и друге међународне организације. Тиме преуређена СРЈ задржава својство уговорне стране у СВИМ колективним и посебним међународним уговорима, које је закључила бивша СФРЈ као наследник Краљевине Југославије. (КОМЕНТАР: Интересантно је да су самосталној Србији признали континуитет Соланије односно СРЈ, али нису признали СРЈ међународноправни континуитет СФРЈ, већ су досманлије поднеле захтев ОУН за пријем у чланство којим се одричу континуитета. Ово је управо и смишљено урађено, како би Србија као наследник Соланије односно СРЈ плаћала ратне репарације усташијама и балијама....)
Негирање или одрицање међународноправног континуитета југословенске државе могло би, између осталог, да отежа остваривање или чак да подстакне покушаје оспоравања обавезе накнаде ратне штете од стране нацистичке Немачке и њене квислиншке геноцидне усташке творевине тзв. НДХ, причињене Спрском народу у Другом св. рату, као и да наметне обавезу накнаде ратне штете причињене бившим југословенским републикама оружаном побуном и насилном сецесијом отцепљених република, првенствено Хрватске и БиХ.
Светски моћници и други антисрпски кругови могли би захтевати претходно испуњавање за нас потпуно неприхватљивих услова (КОМЕНТАР: Као што су били и у Рамбујеу, па је су нажалост веома могући, јер су у току истовремено процес око ратних репарација у Хагу које ће Србију завести у црно, а који може бити велики притисак и уцена поводом поново наметнутих „преговори“ са Шиптарским терористима, уз уцена око Младића повезана и са КиМ и са преговирима о придруживању ЕУ. Ово је невиђен притисак и бескрупулозно лицемерје и двоструки стандарди против Српског народа) као што су: давање независности или специјалног статуса за КиМ, Војводину и Рашку; међународне протекторате или кантоне за националне мањине или пак повратак на октроисани брионски Устав из 1974. године; демилитаризација тих области; (КОМЕНТАР: КиМ је под међународном окупацијом након „милосрдног“ бомбардовања и врше се огромни притисци и уцене за проглашење независног КиМ, кроз укидање Резолуције 1244 и кроз манипулације око измена Устава Србије) затим редуковање Војске Југославије на најмању меру (КОМЕНТАР: Ово је већ нажалост урађено под досманлијама – Тадић, Давинић, Станковић); прихватање искључиве Српске кривице за рат на просторима бивше СФРЈ (КОМЕНТАР: Ово је је већ нажалост учињено од стране досманлија - Тадић, Ђинђић, Свилановић, Драшковић, Коштуница...) и обавезе накнаде штете сецесионистима који су оружаном побуном и сецесионистичким ратом против савезне државе и ЈНА разорили заједничку државу (КОМЕНТАР:Досманлије су се подношењем захтева ОУН за пријем СРЈ у чланство одрекле континуитета са СФРЈ и тиме довели Србију у опасност да је оптуже као агресора, иако Војска СРЈ чији је правни наследник није учествовала у грађанском рату у бившим републикама СФРЈ и приморају је да плати ратну одштету тим сецесионистичким републикама бивше СФРЈ) одрицање од хуманитарне помоћи Српском народу изван СРЈ; одрицање од права на самоопредељење Српском народу на просторима Републике Српске Крајине (КОМЕНТАР: То право је злочиначки покушано да се оспори „Олујом“ и „Бљеском“, али Српском народу са простора Републике Српске Крајине НИКО и НИКАД не може то право ускратити, па и ако су мучки протерани и убијени у тим монструозним усташким акцијама) и Републике Српске (КОМЕНТАР: То право се Српском народу у Републици Српској и даље оспорава, уз претње новим Дејтоном) и притисак (заједно са светскиммоћницима) да прихвати неправедна политичка решења и др.
Диктирање апсурдних, крајње сурових и неправедних услова и захева ишло би, вероватно, у недоглед, све до потпуног комадања СРЈ (КОМЕНТАР: Што је нажалост и учињено), а посебно распарчавања Србије (КОМЕНТАР: то им је главни циљ и сведоци смо тога, иако лицемерно „глуме“ пријатеље и иако си устоличили своје марионете на власт у Србији), наметања Српском народу кривице за све (КОМЕНТАР: То је још Клинтон „поносно“ ускликнуо током „милосрдног“ бомардовања у покушају да лицемерно свали кривицу на Србе и оправда разарање независне и суверене државе, а у истом лицемерном маниру ових дана понавља изасланик ОУН – Марти Ахтисари, онај исти који је током „милосрдног“ бомбардовања Солане и Олбрајтове уцењивао и претио Србији да прихвати услове Рамбујеа и кроз Резолуцију 1244 протерао Војску Југославије и забранио њен повратак, преобукао Шиптарске терористе УЧК у терористе Косовског заштитног корпуса и завео међународну окупацију КиМ под контролом САД) и неутралисање као НАЈСТАРИЈЕ државотворне нације у Европи (КОМЕНТАР: и колевке људске цивилизације)
Стр. 255
У случају даље ескалације рата у бившој Бих, или евентуалне оружане побуне и месовног тероризма шипратских сецесиониста на КиМ и муслиманских сецесиониста у Рашкој, па чак и тероризма мађарских сецесиониста у војводини, могуће су и нове злочиначке санкције, па и војна интервенција против СРЈ, односно Србије. Постоји, дакле, реална опасност да се рат пренесе и испровоцира и подстакне и на простору СРЈ, а пре свега Србије, и изазове иностране оружана интервенција против СРЈ. (КОМЕНТАР: То се нажалост и остварило, јер је то главни циљ, како би КиМ и насилним путем отцепили од Србије.)
Стр. 256
Произилази да извори ризика и опасности по безбедност СРЈ, односно Србије леже у: сукобу интереса великих и регионалних сила и њиховој борби за сфере утицаја на Балкану; територијалним претензијама нових и неких старих суседа и подстицању и искоришћавању истих од стране великих сила; мешању неких суседних и других држава у наше унутрашње ствари; разорном деловању шовинистичко-сецесионистичких покрета и партија националних мањина Шиптара и Мађара и муслиманских фундаменталиста; расколу Српског народа и поновном оживљавању војвођанског аутономаштва и регионализма уопште; евентуалном србијанском и црногорском сепаратизму; комбинованом деловању свих ових и других чинилаца, и слично.
С тим у вези, облици угрожавања СРЈ могу бити: неконвенционално ратовање, субверзија, межународни тероризам, војна и друга интервенција, оружана агресија поједине или групе земаља или неке коалиције (КОМЕНТАР: То је било „милосрдно“ НАТО бомбардовање 1999. године), насилни ванпарламентарни преврат (КОМЕНТАР: То је био пуч 05.10.2000. године), унутрашњи оружани сукоб изазван масовним тероризмом и оружаном побуном сецесионистичких партија и покрета (КОМЕНТАР: То је била споља диригована побуна шиптарских терориста 1998. године, како би се подстакло НАТО бомбардовање), евентуални грађански рат, социјални и други грађански немири, као и комбинација неких од ових облика и друго.
Своју безбедност и одбрану СРЈ може да заснива само на сопственим снагама и евентуалном ратном савезништву, али не и чланству у оквиру НАТО и ЗЕУ. За малу земљу чланство у блоку захтева: веће војно напрезање, увећава опасност притиска и арбитраже блоковског хегемона и „партнера у лидерству“, угрожава њену независност. Оно не гарантује сувереност, територијалну целокупност, независност и уставни поредак, нити унутрашњу стабилност.
С тим у вези у садашњем тренутку један од битних задатака јесте сигурна заштита и одбрана граница. (КОМЕНТАР: Као тадашњи начелник приштинског корпуса „генерал“ Перишић, а у ствари ЦИА агент, је дозволио шиптарским терористима да /кроз пренос наоружања и копање ровова широм КиМ пред његовим очима као начелника кључног корпуса/, се припреме за оружану побуну и терористичке акције 1998. године. Годинама је у међувремену због тога, јавност обмањивана да је стање на КиМ стабилно, чиме се припремао терен да се за то оптужи Милошевић и за већ планиран сценарио подстицања шиптарских терориста на побуну и насилно одцепљење КиМ из састава Србије. Наиме, као потврда тога јесте чињеница да је те 1998. године као већ начелник Генералштаба пре него што је смењен у јесен 1998. године био је против примене силе против већ тада наоружаних шиптарских терориста који су споља подстакнути кренули у оружану побуну с циљем изазивања НАТО војне интервенције и насилног отцепљења КиМ из Србије. Након тога, је био један од најјачих гласноговорника пуча 2000. године и рушитеља савезне скупштине са калашњиковим у рукама, који је извршен под командом оних који су Србију „милосрдно бомбардовали“ - његових ЦИА и НАТО пријатеља, који данас уз помоћ шиптарских терориста настоје свим силама да КиМ отргну из састава Србије, лицемерно оптужујући за то убијеног Милошевића, да би сакрили истину и спрали своје крваве руке. Не чуди лицемерје ових споља, већ чуди лицемерје и понизност њихових марионета - досманлија јер смо сведоци да се ових дана повлачи „оптужница“ против Перишића коју су наводно подигли његови дојучерашњи саборци под притиском јавности, када је на делу ухваћен са ЦИА шпијуном Нејбором - гласноговорником НАТО бомбардовања Србије. Ово је још један од уступака досманлија за тзв. „Партнерство за /не/мир“ и прикључење тзв. „евро-атланским интеграцијама“ са оним истим који су нас „милосрдно“ бомбардовали и отимају КиМ. Трагови им смрде нечовјештвом – што каже Марко Миљанов. Ово Србија није заслужила.)
Стр. 257
Нерешено Српско национално питање у другој „брионској“ Југославији отворило се разбијањм и комадањем СФРЈ ратом и насилном сецесијом од стране великохрватских, словеначких, исламских и македонских шовинистичко-сецесионистичких покрета, обилато потпомогнутих и усмераваних споља. Комадању бивше СФРЈ супротставио се Српски народ, који је у два балканска и два светска рата за њено стварање платио СТРАШНУ ЦЕНУ и поднео највеће могуће ЖРТВЕ – настрадало је више од 3.000.000 Срба. Српски народ је сурово кажњен и претворен у таоца неправедних, смишљено конструисаних антисрпских административних граница, између бивших југословенских република. (КОМЕНТАР: То је потврда да је требало 1918. године створити јаку Србију у коју је требало да уђе поред данашње Србије са КиМ, Рашком и Војводином, такође и БиХ, Македонија, Црна Гора, део Источне Славоније и Книнска Крајина, са делом Далмације, и де се никада није смело „уједињавати“ са усташким џелатима. Србија је преварена и кажњена, због незрелости регента Александра који је на потирању Српства градио лажно југословенство, што је Србију скупо коштало. И уместо да виновници и њихови потомци тог злочина над Српким народом као саучесници и оруђе спољних сила буду кажени, након пуча 2000. године су поново доведени од стране „милосрдних анђела“ у Србију, како би преко њих и досманлија разбили Србију, док изигравају „српство“ и „хуманост“, „демократе“, што смо сведоци. Данас они чији су преци разбили Србију 1918. године и који су поново са досманлијама у Србију доведени пучем 2000. године као и са масонском „Црном руком“ краљеубиством 1903. године од оних споља са којима су то учинили од 1903. до данас, имају образа да после свега позивају на обнову монархије са њима на челу, док истовремено оптужују искључиво убијеног Милошевића да би манипулисали и спрали одговорност са себе. Као доказ тога, ових дана смо сведоци „мудровања“ једног доказаног сорошевог наркомана и вечитог студента, једног од гласноговорника досманлија и рушитеља савезне Скупштине у вези КиМ, а што је други=исти образ онога што чине његове „демократске“ колеге у Скупштини у увијеној обмањивачкој форми)
Административне међурепубличке границе које су исцртале комунистичке вође, а по захтеву мешународних фактора, нису засноване на етичком, историјском, географском, економском и статешком принципу, нити су утврђене демократском вољом народа – референдумом или плебисцитом, па чак ни одлуком неког органа власти. Насилна сецесија и неправедне антисрпске, коминтерновско-ватиканске унутрашње границе међу републикама, па чак и међу општинама у бившој Хрватској, БиХ и Македонији (тако формираним да Срби најчешће буду у мањини), поред осталих узрока, изазвале су унутрашњи верско-политички грађански рат у бившој СФРЈ првенствено у административној Хрватској и БиХ, чије су власти покушале државним терором и ратом да поробе и униште тамошњи Српски народ.
Међународни чиниоци, а пре свега Ватикан и Немачка, затим ЕЗ и САД, отвореним манипулацијама и применом двоструких стандарда и претварањем међународног права у средство политичке моћи признали су право на самоопредељење свим народима у бившој СФРЈ, (КОМЕНТАР: Они су у ствари потомци Срба, који су примивши католичанство и ислам постали „нови“ народи. Анте Павелић је покатоличени Србин, који се изјашњавао за Хрвата. Примера има на жалост, много. Такви су били највеће оружје спољних против Срба који су задржали и сачували свој етнос и порекло) осим Српском народу. Штавише, наведени међународни чиниоци су подстакли и подржали, прихватили и легализовали насилну сецесију 4 републике бивше СФРЈ, покушавајући да оспоре легитимно и легално право Србији и Црној Гори да у преуређеној СРЈ наследе међународноправни континуитет југословенске државе и остану уједињени у заједничкој држави. (КОМЕНТАР: О разлозима тога, већ је било речи)
Дубоко неправедне, злочиначке и окрутне санкције СБ ОУН против СРЈ предузете су првенствено са циљем покоравања Српског народа у Републици Српској Крајини и у Републици Српској, рушења државног суверенитета СРЈ, разбијања СРЈ и комадања Србије.
Стр. 258
Статегија опстанка и очувања суверенитета, слободе, независности и територијалне целовитости и демократског развоја СРЈ захтева учвршћивање државног у духовног јединства и слоге Српског народа у СРЈ. Она петпоставља превазилажење свих извора сукоба унутар и између ових двеју братских република.
Такође је неопходно успоставити демократско уређење (КОМЕНТАР: То наравно није ово „демократско уређење“ што данашње марионете од 05.10.2000. до данас упорно желе да наметну испирајући мозак о демократији, јер то није демократија већ копија фашистичког тоталитаризма увезеног од њихових „спонзора“ који су након „милосрдног“ бомбардовања Србије устоличили досманлије на власт у Србији пучем 05.10.2000., као што су то исто пучем учинили устоличавањем својих марионета Карађорђевића краљеубиством 1903. године а такође и устоличавањем масона Ј.Б.Т. и наметање комунизма Србима 1944. године пошто су 1917. године уништили Русију на сличан начин) и владавина права и правну државу (КОМЕНТАР: Ово наравно није „владавина права и правна држава“ што се упорно жели наметнути од 05.10.2000. до данас од стране досманлија, који су кроз паљење Савезне скупштине-као законодавне власти, показали на делу о каквој је „владавини права и правној држави“ реч за коју се залажу, кршећи све до данас највиши државни акт сваке демократске, независне и суверене државе – Устав, као и законе Србије, док се истовремено лицемерно приказју за „демократе“, „легалисте“ и „легитимисте“), слободу предузетништва и тржишну привреду. (КОМЕНТАР: То наравно није ова /не/„легална“ пљачка Србије, кроз ткз. „приватизацију“, чији смо сведоци свих ових година „демонкратске транзиције“, што такође упорно намећу досманлије испирајући мозак од 05.10.2000. године до данас)
Национални и државни интереси и циљеви морају се реално одредити и усагалсити са економском моћи земље, геополитичким и стратешким положајем земље, демографским трендовима, психологијом и историјом народа. Мир и национална слобода, независност и безбедност земље леже у снажној економији и трговини, јединству народа и унутрашњој стабилности, духовној и демографској обнови, ефиксној дипломатији и војном моћи. (КОМЕНТАР: Због тога ови споља уз помоћ марионета-досманлија кроз уништење економије, још из периода санкција до тзв. демонкратске „приватизације“, кроз уништење војске и дипломатије, настоје да Српски народ поробе, претворе у „парије“ и сатру сваки траг о Србима)
На спољнополитичком плану треба истрајати на очувању међународноправног континуитета југословенске државе у лицу преуређене СРЈ као наследника континуитета СФРЈ, односно Краљевине Југославије, не пристајући нипошто на државни дисконтинуитет. Неопходно је, такође истрајати на праведном мирном политичком решавању конфликта у бившој БиХ и Хрватској, и то на основу међународног признања легалног права на самоопредељење Српског народа на просторима Републике Српске Крајине и Републике Српске, који представају посебне државне идентитете Српског народа. Такође је неопходно да се при разграничењу са бившом Хрватском осигура да полуострво Превлака (које је иначе увек био неодвојиви део Бококоторског залива, а по релевантним документима се налази у саставу Црне Горе) остане део Црне горе, односно СРЈ. (КОМЕНТАР: Досманлије су на челу са Свилановићем, тадашњим савезним министром спољних послова пре Соланије и Милом усташом у духу „помирења“ поклонили стратешки важно полуострво Превлака новоусташкој Хрватској, чиме су омогућили да усташе контролишу цео Бококоторски залив, а преко тога и целу црногорску обалу све до Албаније)
Ефикасно деловање у свим међународним организацијама и пробијање медијско-информативне блокаде треба још више да допринесу ширењу истине о СРЈ, Србији и Српском народу, као и победи међународног права и праве, уважавању наших интереса и њиховом инкорпорирању у опште интересе међународне заједнице.
Стр. 259
Национални и државни интереси и циљеви налажу да се брже оствари план Народне скупштине Републике Србије о повратку најмање 100.000 Срба на КиМ, од укупно 400.000, колико их је одатле насилно протерано у процесу масовног етничког чишћења и албанизације, за време комунистичке владавине хрватско-словеначке врхушке, српских вазала и великоалбанских шовинистичко-сецесионистичких сатрапа. Такође је неопходно увести планирање породице и предузети друге мере да се заустави растућа демографска експанзија шиптарске националне мањине на КиМ и то највеће на свету, срачуната као ефикасно средство за остваривање великоалбанске политике и стратегије, а њен природни прираштај сведе у нормалне цивилизацијске оквире. У исто време неопходно је свим средствима подстаћи природни прираштај Српског народа на КиМ, у Војводини и у Рашкој, односно на територији целе земље, јер је исти сада веома низак и негативан са тенденцијом даљег пада. Исто тако, неопходно је спречити масовно усељавање Шиптара из Албаније и бивше југословенске републике Македоније, вратити у Албанију ратне насељенике (око 200.000) и послератне илегалне усељенике (око 400.000) и успоставити правну државу на КиМ.
Свим средствима правне државе неопходно је спречити покушаје преношења ратног пожара из бивше БиХ на просторе СРЈ, односно Србије. Тако исто, мора се свим средствима правне државе осујетити покушај оружане побуне и масовног тероризма шиптарских и муслиманских, па чак и мађарских сецесиониста. Такву оружану побуну спољни чиниоци би искористили за војну интервенцију против Србије, односно СРЈ. С тим у вези неопходно је ефикасније интегрисати све, а посебно ове националне мањине у наше друштво и осигурати њихову лојалност Србији и СРЈ. (КОМЕНТАР: Ефикасна интеграција наравно не подразумева данашњу превару и флоскулу „више од аутономије-мање од независности“ и планирана регионализација /тј. дезинтеграција/ Србије преко тзв. „демократског“ Устава, већ пре свега инсистирање свим средствима правне државе да поштују државни суверенитет и територијални интегритет Србије, кроз одузимање држављанства, протеривање и забрану уласка на територију Србије свих оних који газе државни суверенитет и територијални интегритет Србије, затим увођење посебних квота у Народној скупштини Србије за националне мањине, пре свега Шиптаре, муслимане и Мађаре и њихово укључивање у политички живот на цивилизован и парламентаран начин, потом кроз економске и социјалне мере правне државе интегрисати националне мањине у друштвени живот Србије и обезбедити њихову лојалност држави Србији , затим дипломатским путем и разбијањем медијске блокаде која и данас постоји, јер се и даље спорводи медијска-информативна манипулација јавног мњења против Србије, пред међународним институцијама инсистрирати на територијалном интегритету Србије са КиМ у њеном саставу и спречити сваки покушај укидања Резолуције 1244 којом би се признала независност КиМ...)
Истовремено, неопходно је очувати државно јединство и територијални интегритет Србије и спречити све покушаје наметања „специјалних статуса“, „кантона за националне мањине“, међународних протектората или повратак на брионски Устав из 1974. године, који је разбио Србију на три дела – без реалне власти Србије на територијама аутономсних покрајина у њеном саставу. Државно и духовно јединство, очување слободе и опстанка Српског народа треба да буде основни закон Српске политике и стратегије. (КОМЕНТАР: Да је било духовног и државног и националног јединства, да су се ујединиле све духовне, инелектуалне и физичке снаге Срба широм Васељене независно на идеолошке разлике у циљу очувања слободе и државног јединства и територијалног интегритета Србије, уместо параде Његове светости са опозиционим странкама које су као марионете оних који су нас бомбардовали споља пучем доведени на власти, успело би да се сачува државно јединство и територијални интегритет Србије и не би било окупационих снага на КиМ и његово данас отимање из срца Србије)
Стабилизаији положаја СРЈ умногоме би допринео повратак на вековна огњишта протераног и избеглог Српског народа у току наметнутог рата (КОМЕНТАР: разбијањем бивше СФРЈ), па и дела раније исељених Срба, а првенствено интелигенције и војних обвезника свих
Стр. 260
категорија. Томе би, свакако, допринело и окончање идеолошког и грађанског рата међу Србима још из времена Другог светског рата, повратак Српском бићу и ослобађање бројних интелектуалаца и неких страначких првака од анационалних антисрпских стареотипа и самомазохизма. Посебно су неопходни духовна и психолошка мобилизација и ангажовање свих Срба, без обзира на идеолошка, политичка или верска опредељења, у општем препороду и одбрани напаћене и угрожене Итаџбине и свих Српских земаља.
Тим пре што светски моћници, неће да зауставе грађански и верско-политички рат у бившој БиХ, нити да принуде Хрватску да изврши Резолуцију 802 СБ ОУН. Напротив, Резолуцијом 802 СБ ОУН заведене су нове, најтеже санкције против СРЈ и Српског народа у целини. Резолуција је непријатељаки акт, и има геноцидан карактер. Она представља злочин против човечности и расистичку одмазду против Српског народа. О терору твораца „новог светског поретка“ против Српског народа говоре њихове Резолуција 757 (30.05.1992.) и 820 (18.04.1993). (КОМЕНТАР: Томе треба додати и Резолуцију 1244, као и најаву њеног укидања, у циљу отцепљења КиМ из састава Србије и даљем комадању Србије и њено свођење на „круг двојке“)





U Beogradu, 17. (5.) Septembar leta 2006. (7514.) Gospodnjeg



Autor je diplomirani ekonomista
stručnjak za međunarodne ekonomske i političke odnose
nije član nijedne političke organizacije niti tajnog društva
Srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti




Napomena: Komentari plavim slovima u zagradi su od strane autora.